Ćud je čoveku njegova sudbina.

Heraklit

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, mentalno zdravlje ne predstavlja samo odsustvo mentalnog poremećaja već ono obuhvata stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim stresom života, stanje u kome može produktivno da radi i u mogućnosti je da doprinese svojoj zajednici. Mentalno zdravlje je osnova sposobnosti razmišljanja, osećanja, međusobnih odnosa i uživanja u životu. Na taj način, ono predstavlja sveukupnu psihološku, emocionalnu i društvenu dobrobit osobe i utiče na to kako ljudi misle, osećaju i rade. Da bismo bili mentalno zdravi i srećni potrebno je da volimo sebe i da to podelimo sa drugima.

Neki autori smatraju da mentalno zdravlje uključuje odgovarajuće korišćenje sposobnosti, očuvano pamćenje, sposobnost testiranja realnosti, process mišljenja koji odgovara dobi, određeni stepen radoznalosti, opreza i mašte. Zdravo emocionalno funkcionisanje obuhvata odgovarajuću emocionalnu stabilnost, osećaj vlastite važnosti, određeni stepen podnošenja frustracija, savladavanje anksioznosti i nošenje sa konfliktnim emocijama. Kasna adolescencija je razdoblje od 18 do 22–e godine života, predstavlja period života u kojem započinje i traje i studentsko razdoblje. To je razdoblje usavršavanja i konsolidacije identiteta.

Adolescencija je izazovan period, period života u kome mladi ljudi prolaze psihičke, fizičke i socijalne promene koje je potrebno savladati i u kome je potrebno obezbediti mesto u svetu odraslih ljudi. Značajan izvor prevladavanja životnih i razvojnih kriza su vrednovanje sebe i samopouzdanje. Verovanje u svoje snage i resurse omogućava pojedincu da se žustrije bori sa životnim izazovima. Zadovoljstvo sobom i samopouzdanje važni su za psihološku dobrobit i optimalno funkcionisanje, jer u našem mentalnom zdravlju mnogo je nijansi od zdravlja do bolesti.

Važan uslov mentalnog zdravlja svakako je društvena prilagođenost, pa u sredinama koje su pogođene konfliktom, u uslovima relativnog i apsolutnog siromaštva kao i opšte društvene nesigurnosti i neizvesnosti, mentalno zdravlje mladih bi trebalo da bude jedna od glavnih preokupacija društva. U našem društvu prisutni su patrijarhalni stavovi, nasilne forme ponašanja koje se promovišu kroz različite segmente našeg društva, kod kuće, u školskom okruženju, u medijskim porukama odnosno u svim privatnim i javnim sferama, pa je važna i obavezujuća prevencija nasilja kao i rodna ravnopravnost.

Najčešći poremećaji u mentalnom zdravlju mladih su:

1. Emocionalne poteškoće, kao što su depresija, anksioznost, frustracija, bes i razdražljivost. Česta pojava su povišena nervoza ili unutrašnja uznemirenost što je praćeno osećajem lupanja i ubrzanog rada srca, bolova u donjem delu leđa, bolova u mišičima, glavobolje, osećaja mučnine i uznemirenog stomaka, a neki imaju povišena anksiozna stanja, kao što su stanja panike. Opisana su i stanja negativnog raspoloženja i tuge, usamljenosti, kao i stanje potpune nezainteresovanosti, manjka energije, strah i briga oko raznih stvari čemu je pridružen osećaj bezvrednosti, a manji procenat mladih osoba navodi da im se dešava da razmišljaju o prekidanju života.
2. Poremećaji u ponašanju, kritičnost prema drugima i negativan odnos prema okolini. Iz negativnog odnosa i povišene netrpeljivosti proizilazi otvorena agresija prema okruženju. Ovo ne predstavlja samo adolescentni bunt i razvojno očekivanu pojavu kod grupe mladih nego i oblik ponašanja u kome pojedinac ima potrebu da nekoga povredi, da nešto polomi, razbije ili da često ulazi u svađe. Ova vulnerabilna grupa mladih ispoljava slabiju adaptaciju i određene obrasce ponašanja, problem u izvršavanju obaveza u vezi sa učenjem i polaganjem ispita, a skloniji su i neodgovornom ponašanju.
3. Poremećaji ishrane, kao što su anoreksija i bulimija, kao i neumereno prejedanje. Simptomi se javljaju u obliku brige da će se ugojiti ili da su previše debeli što je svakako povezano sa socijalnim pritiskom da se izgleda vitko, kao i sa činjenicom da je telesna slika u ovom razvojnom periodu veoma važna.
4. Samopovređivanje i samoubistvo
5. Psihotični poremećaji sa halucinacijama i deluzijama
6. Rizično ponašanje, kao što su pušenje cigareta, marihuane, konzumiranje alkohola, droga i sedativa, nasilno ponašanje i rizično seksualno ponašanje

Studenti su izloženi mnogim dodatnim stresorima kao što su stvaranje stabilnijih partnerskih veza, ispunjavanje akademskih zahteva, problemima vezanim za odvajanje od poznate socijalne sredine, zbog čega su osetljiviji na problem prilagođavanja.

Zdrave navike za održavanje dobrog mentalnog zdravlja razvijaju se tokom adolescencije i obuhvataju::

Zdrave navike spavanja

Fizičko vežbanje                                                                                                                           

Razvijanje veština u nošenju sa poteškoćama, u rešavanju problema kao i u razvijanju socijalnih veština.

Učenje kako se nositi sa emocijama

Podrška od strane roditelja, porodice i društvene zajednice.

Veoma je važno, naročito u vreme dugotrajnog stresa ili u vreme kriznih situacija, svakodnevno, pronaći načine opuštanja i brige o sebi. Briga o mentalnom zdravlju mladih u društvu ne obuhvata samo tretman osoba koje su obolele od mentalne bolesti, nego i zaštitu i promociju mentalnog zdravlja, a što je od značaja za društvo uopšte. Briga o mentalnom zdravlju obuhvata dve grupe aktivnosti: promociju i prevenciju.

Promocija predstavlja svaku aktivnost koja jača snagu i produktivnost. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji cilj promocije mentalnog zdravlja jeste osnaživanje pojedinca, da bi bio u prilici da što bolje upravlja emocijama, da uspeva da pronalazi alternative rizičnom ponašanju, kao i da razvije otpornost na krizne situacije.

Prevencijom se nastoje smanjiti rizični faktori, koji mogu dovesti do razvoja teškoća u vezi sa mentalnim zdravljem.

Briga o sebi uključuje redovno opuštanje od stresa, bavljenje aktivnostima koje nas čine da se osećamo srećnijima.

Mnogobrojna istraživanja ukazuju na povezanost fizičke aktivnosti i zadovoljstva životom. Boravak u prirodi, bilo da smo sami ili u grupi stimuliše naša čula, deluje osvežavajuće, stoga su upute za aktivnosti koje će nam obezbediti stanje da se osećamo bolje: vežbanje, šetnja, ples, vožnja biciklom; to su i bavljenje nečim kreativnim (pevanje, umetnost, slikanje, ručni rad).

Takođe, potrebno je napraviti popis svega u našem životu na čemu smo zahvalni (svakodnevno je potrebno pronaći vreme da se bavimo nekom aktivnošću koju volimo ili koja je naš hobi. Potrebno je razgovarati sa prijateljima ili članom porodice (telefonom, uživo ili on lajn) slušati muziku i opuštati se bez korištenja naslona (čitati knjigu ili poslušati audio knjigu).

U svojoj svakodnevnici smo preterano stimulisani tehnologijom, zbog čega se javlja lošija koncentracija, umanjena sposobnost zadržavanja pažnje, a preterano korištenje društvenih mreža sa nerealnom slikom tuđih života i upoređivanjem sa njima uzrokuju umanjeno samopouzdanje.

Aktuelna epidemiološka situacija je pokazala da nam za osećaj zadovoljstva životom treba mnogo više od topline doma, neograničenog pristupa sadržaju interneta, i naravno hrane i pića. Nedostaju nam kretanje, druženje, sloboda, priroda i doživljaji.

Stoga aktivan boravak u prirodi, druženje na otvorenom, rekreacija i duge šetnje predstavljaju neke od aktivnosti koje mogu doprineti boljem zdravlju; i fizičkom i mentalnom.

Briga o mentalnom zdravlju sada je značajnija i vreme je da mentalnoj higijeni posvetimo istu pažnju kao i onoj telesnoj!

Vuković Dragana, neuropsihijatar / rad 2021/ Ustanova: Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Beograd, Krunska 57