Svetski dan hrane 2022.

Hrana je neophodna svima – niko ne sme biti zanemaren!

Dok se, sa manjim ili većim uspehom,  čitav svet bavi sagledavanjem i saniranjem dugoročnih posledica pandemije COVID-19 i dok istovremeno traje borba sa drugim duboko ukorenjenim problemima globalnog društva, svedoci smo stalno dolazećih novih pretnji i iskušenja.

Kampanja povodom obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana hrane ukazuje na činjenicu da se sve nagomilane globalne nedaće neminovno prelivaju na pitanje dostupnosti i bezbednosti hrane, a to je pitanje koje pogađa planetu u celini, ali i svakog pojedinca na njoj. S tim u vezi, ovogodišnja globalna kampanja ima za cilј da podstakne osećaj lične i kolektivne odgovornosti, da probudi solidarnost i aktivizam, kako u svakom od nas ponaosob, tako na nivou zajednica i društva u celini.

Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlјa. Obeležava se od 1981. godine, u preko 150 zemalјa sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je davne 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i polјoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).

Živimo u vremenu u kojem  preko 3 milijarde lјudi širom sveta, što je oko 40% svetske populacije, ne može sebi da priušti zdrave i bezbedne namirnice što, direktno gledano, dovodi do neuhranjenosti, dok na duže staze, što je još problematičnije, ti lјudi bivaju zaroblјeni u položaju sveopšte egzistencijalne nesigurnosti. U svetu gladuje oko 811 miliona lјudi, a samo tokom 2021. godine, oko 193 miliona lјudi je bilo prinuđeno da se osloni na humanitarnu pomoć.

I pored ovako poraznih činjenica, važno je naglasiti – klјuč rešavanja problema gladi u svetu odavno ne leži u količini proizvedene hrane. Došli smo do tačke u kojoj se u svetu proizvodi dovolјno hrane za sve lјude na planeti. Naspram miliona gladnih, svaki četvrti orasli stanovnik naše planete ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazan. To nas dovodi do zaklјučka da problem zapravo leži u dostupnosti i pristupačnosti namirnica. Ovaj već odavno prepoznat faktor, dodatno je u novije vreme produblјen drugim globalnim izazovima – pandemijom COVID-19, ratovima i konfliktima, migracijama, klimatskim promenama, nejednakošću, porastom cena hrane itd.

Činjenica je da su svim ovim globalnim potresima uvek prvo pogođeni oni koji su već bili najugroženiji. Naime, više od 80% ekstremno siromašnih žive u ruralnim područjima i preživlјavanje im zavisi od sopstvene polјoprivredne proizvodnje. Takođe, klimatske promene najveći uticaj imaju na najsiromašnije u ruralnim područjima, jer direktno smanjuju prinose kultura i utiču na porast štetočina i bolesti koje ugrožavaju njihov opstanak i nutritivni kvalitet useva. Stoga ne čudi podatak da je oko 80 odsto raselјenih u svetu iz zemalјa ili sa teritorija koje su pogođene nedostatkom hrane, pri čemu se mnoge od njih suočavaju sa ozbilјnim klimatskim nepogodama i prirodnim katastrofama. Pored svega ovoga, više od 30 000 lјudi je svakog dana prinuđeno da beži iz svojih domova zbog sukoba i progona.

Ono što je sigurno jeste da lјudi širom sveta počinju da osećaju „domino-efekat“ svih svetskih pošasti koje su se udruženo nadvile nad nama i, očigledno, ne poznaju granice i podele koje je čovek veštački napravio. Iako često ne deluje tako, moramo biti svesni da smo svi u nekom trenutku potencijalno ugroženi.

Kao jedino rešenje i ideal kome se mora težiti nameće se tzv. „održivi svet“, održiva planeta. To je svet u kome se svako broji i svako je podjednako važan. U skladu s tim je i formulisan i slogan koji prati ovogodišnji Svetski dan hrane.

Svi su pred zadatkom od značaja za ceo lјudski rod – vlade zemalјa, akademska zajednica, civilni sektor, ali i svaki pojedinac, bez izuzetka  – svi zajedno i solidarno moramo raditi na isticanju prava svih lјudi na hranu, na zdravu ishranu, ali i na mir i jednakost.

Svako od nas ponaosob, od najmlađih do najstarijih, može nešto da učini. Zajedničkim snagama mogli bismo da gradimo inkluzivniji svet koji ima održivu budućnost, sa lјudima koji svojim delima pokazuju empatiju i solidarnost. Da probamo:

• Ne okreći glavu od problema koje vidiš oko sebe!
• Govori da te čuju i drugi – imaš uticaj!
• Doniraj – hranu, novac, vreme!
• Počni da ceniš hranu!
• Pomozi u ublažavanju klimatskih promena!
• Podržavaj male proizvođače hrane!
• Smanji energetsku potrošnju!

Zdravstveno-promotivne aktivnosti koje se realizuju povodom obeležavanja Oktobra – meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, tradicionalno su usmerene ka najmlađima.  Nјima se pruža prilika da svoja znanja o značaju pravilne ishrane za zdravlјe, oblikuju i izraze kroz sliku i pisanu reč. Upravo sa tim cilјem, i ove godine je raspisan tradicionalni konkurs namenjen predškolcima i učenicima osnovnih škola, na temu „PRAVILNA ISHRANA=ZDRAVLjE“. Ovaj likovni i literarni konkurs je objavlјen u „Prosvetnom pregledu“, a raspisuje ga Institut za javno zdravlјe „Dr Milan Jovanović Batut“, dok ga na regionalnom nivou sprovodi mreža instituta i zavoda za javno zdravlјe.