Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF) su 1991. godine pokrenule inicijativu za obeležavanje Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, kao odgovor na porast obolelih od dijabetesa širom sveta. Ovaj dan predstavlјa najveću globalnu kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu kod više od milijardu lјudi u više od 160 zemalјa. Tema kojoj je posvećen Svetski dan borbe protiv dijabetesa za period 2021-2023. godine je „Pristup dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti“.

Šećerna bolest (dijabetes melitus) jedna je od najčešćih nezaraznih bolesti. Broj obolelih od šećerne bolesti već duži niz godina raste i poprima razmere globalne epidemije. Iako se najviše incidencije registruju u razvijenim zemlјama, najveći porast obolelih očekuje se u zemlјama u razvoju. Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji treći vodeći uzrok umiranja od svih uzroka smrti i peti uzrok opterećenja bolešću.

Dijabetes melitus je hronična bolest iz grupe metaboličkih bolesti koju karakteriše hiperglikemija- odnosno povećanje nivoa šećera u krvi, koja je rezultat poremećaja u sekreciji insulina, delovanju insulina ili kombinacije navedenih poremećaja. Hronična hiperglikemija povezana je sa dugotrajnim oštećenjem, disfunkcijom i zatajenjem različitih organa- posebno oka, bubrega, nerava, srca i krvnih sudova.

Ljudi koje žive sa dijabetesom zahtevaju stalni monitoring zdravstvenog stanja i podršku kako bi kontrolisali svoje zdravstveno stanje i izbegli komplikacije bolesti. Milioni lјudi sa dijabetesom širom sveta nemaju pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti kada je ova bolest u pitanju. Iz tih razloga, neophodno je da vlade povećaju ulaganja u lečenje i prevenciju dijabetesa.

Svet

• 537 miliona odraslih (1 od 10 osoba) živelo je sa dijabetesom 2021. godine. Očekuje se da će ovaj broj porasti na 643 miliona do 2030. i 783 miliona do 2045. godine.
• Oko 44% odraslih osoba sa dijabetesom, bolest ostaje nedijagnostikovana (240 miliona).Većina ima dijabetes tipa 2.
• Više od 3 od 4 osobe (ili ¾) sa dijabetesom žive u zemlјama sa niskim i srednjim prihodima.
• 541 milion odraslih je pod povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
• Više od 1,2 miliona dece i adolescenata (0-19 godina) živi sa dijabetesom tipa 1.
• Dijabetes je izazvao 6,7 miliona smrtnih slučajeva u 2021.
• Dijabetes je bio odgovoran za najmanje 966 milijardi dolara zdravstvenih rashoda u 2021. – 9% ukupne globalne potrošnje na zdravstvenu zaštitu.
• 1 od 6 živorođene dece (21 milion) je izloženo visokom nivou glukoze u krvi (hiperglikemiji) u trudnoći.

Republika Srbija

• Prema proceni Instituta za javno zdravlјe Srbije, u Republici Srbiji bez Kosova i Metohije od dijabetesa boluje približno 770.000 osoba ili 12,0% odraslog stanovništva, što odgovara komparativnoj prevalenciji 9,0% .
• Procenjuje se da od ukupnog broja obolelih sa tipom 2 dijabetesa, 43% (330.000) osoba nema postavlјenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest.
• Broj osoba sa tipom 2 dijabetesa je mnogostruko veći (95%) u odnosu na osobe sa tipom 1 dijabetesa.
• Prevalencija dijabetesa raste sa godinama starosti, i procenjuje se da je gotovo polovina obolelih starija od 65 godina.
• Kod starijih osoba tip 2 dijabetesa otkriva se relativno kasno, kada su već prisutne brojne kardiovaskularne komplikacije.
• U našoj zemlјi od ove bolesti godišnje umre oko 3.000 osoba.
• U 2020. godini, Srbija je na osnovu standardizovane stope mortaliteta od 14,8 na 100.000 stanovnika, pripadala grupi evropskih zemalјa sa visokim stopama umiranja od ove bolesti.
• U poslednjih deset godina uočen je porast umiranja od ovog obolјenja u Srbiji. Stopa mortaliteta od šećerne bolesti povećala se od 43,2 u 2011. godini, do 49,2 na 100.000 stanovnika u 2020. godini.
• Prema podacima Registra za dijabetes Gradskog zavoda za javno zdravlјe, u Beogradu je 2021. godine registrovano ukupno 492 osoba sa dijabetesom. Novoobolelih je iste godine bilo 1.971 (975 muškaraca i  996 žena).

Rizik za dijabetes tip 2 možemo smanjiti zdravim životnim navikama od kojih su najvažnije:

Redovna fizička aktivnost – važna je za održavanje optimalne telesne težine, povećava osetlјivost na insulin, doprinosi regulisanju krvnog pritiska, pobolјšava fizički izgled i psihičko blagostanje.

Pravilna ishrana – podrazumeva izbor zdravih namirnica, adekvatnu količinu hrane, odgovarajući broj i uvremenjenost obroka. Nedovolјan unos voća i povrća, visok unos energetski bogate hrane, česti obroci „van kuće“, visok unos zaslađenih napitaka i velike porcije pogoduju razvoju gojaznosti i dijabetesa.

Izbegavanje duvanskog dima – dokazano je da je pušenje nezavistan faktor rizika za dijabetes, a kod obolelih povećava rizik od komplikacija dijabetesa- bolesti srca, moždanog udara i problema sa cirkulacijom.

Zdravo spavanje – istraživanja pokazuju da hronični nedostatak sna ili spavanje lošeg kvaliteta povećava rizik od različitih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, visok krvni pritisak i kardiovaskularne bolesti.

Za rano otkrivanje dijabetesa tipa 2 preporučuje se odlazak izabranom lekaru gde će se nakon procene faktora rizika odrediti nivo šećera u krvi našte, i ukoliko je potrebno uraditi i dodatne analize krvi. Preporučuje se češće testiranje osoba koje imaju predijabetes i onih koji imaju više pridruženih faktora rizika.

Procenite svoje znanje o dijabetesu pomoću našeg on – lajn testa. Upoznajte se sa dijabetesom uz pomoć zdravstveno promotivnog materijala. Možete popuniti i Upitnik procene rizika za obolevanje od dijabetesa tip 2.