U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 lјudi. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju  i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod naših žena.

Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati modifikovanjem faktora rizika (pušenje duvana, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, konzumiranje alkohola, infekcije, faktori iz životne i radne sredine) koji su odgovorni za pojavu bolesti. Naime, podaci iz literature su pokazali da:

– Svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a da je više od 3/5 stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu.

– Više od 1/3 svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. Skoro 1/5 odraslog stanovništva Srbije je gojazna (indeks telesne mase ≥30). Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.

– Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.

– Svaki 30. odrasli stanovnik Srbije svakodnevno konzumira alkoholna pića. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje, imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.

– Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Kancerogeni životne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na hromozomima i genima. Nјihovo dejstvo nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

– Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemlјama u razvoju i 6% u razvijenim zemlјama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka želuca).

Prevencija i rano otkrivanje malignih bolesti predstavlјa najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti.

http://www.batut.org.rs/index.php?content=2027

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/871-karcinom-mart-2020

[embedyt] http://www.youtube.com/watch?v=PRyBg2YT3kI[/embedyt]