Mart 2024. – Mesec borbe protiv raka: znanjem do smanjenja rizika

Zainteresovanost za sopstveno zdravlјe predstavlјa interes svakog pojedinca, posebno u kontekstu obolјenja čiju je pojavu moguće izbeći prevencijom. Mesec borbe protiv raka predstavlјa priliku da se svako od nas podstakne na razmišlјanje o mogućnostima za unapređenje životnog stila koji vodi, a posebno sa cilјem ostvarivanja njegovog zdravog oblika. Maligne bolesti, kao deo šire grupe hroničnih nezaraznih bolesti, predstavlјaju značajno opterećenje savremenog društva, i to u najrazličitijim polјima – zdravstvenom, ekonomskom, socijalnom i sl. Imajući u vidu da upražnjavanje zdravih stilova života može pomoći da se rizik za čitav niz ovih obolјenja značajno umanji, jasno je da promocija i aktivno zagovaranje zdravstveno povolјnih ponašanja ima nesumnjivo važno mesto u javnozdravstvenoj delatnosti.

Uvek je od posebne važnosti setiti se i osnovnih principa lečenja i prevencije malignih bolesti – njihova primena i unapređivanje omogućiće smanjivanje smrtnosti od širokog spektra ovih stanja. Jedno od osnovnih pravila govori da je smrtnost od malignih bolesti manja kada su otkrivene i lečene u ranoj fazi. Rano otkrivanje može se posmatrati kroz dve komponente – rano postavlјanje dijagnoze i skrining. Rano postavlјanje dijagnoze omogućeno je tek kada su tri preduslova ispunjena: znanje pacijenata o simptomima malignih bolesti, dostupnost medicinske dijagnostike i pravovremeno upućivanje na lečenje. Sa druge strane, skrining programi imaju za cilј otkrivanje bolesti u fazi pre pojave simptoma, čemu slede dalјa dijagnostika i lečenje. Efektivnost skrining programa je značajna, ali problem predstavlјa činjenica da iz različitih razloga, nisu mogući skrining programi za sve maligne bolesti. Ovaj podatak dodatno naglašava značaj ranog postavlјanja dijagnoze.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastuplјeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916 000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769 000 smrtnih slučajeva) i dojke (685 000 smrtnih slulčajeva). Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu. Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – procene su da su u svetu, troškovi povezani sa rakom u 2010. iznosili 1.16 biliona dolara, što nedvosmisleno govori da pored direktnog uticaja na zdravlјe pojedinaca, maligne bolesti mogu biti i značajan ograničavajući faktor jednog društva u različitim sferama.

Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2021. godine od svih malignih tumora obolelo 41.784 osoba (22.333 muškaraca i 19.451 žena). Iste godine od raka je umrlo 19.979 osoba oba pola, 10.974 muškaraca i 9.005 žena. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolјevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2021. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.815 muškaraca i 2.139 žena, a umrlo je 3.082 muškaraca i 1.526 žena.

Prema obolјevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2021. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.447 i umrlo 1.765 žena.

Prevencija i rano otrkivanje raka

Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima klјučno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Naučna istraživanja dovela su do sledećih zaklјučaka:

• 30 – 50% malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika
• Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22 % smrtnih slučajeva od raka u svetu.
• Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.
• Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate)
• Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
• Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22 % smrtnih ishoda od raka u zemlјama u razvoju i 6 % u razvijenim zemlјama su posledica hronične infekcije. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Cilјna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.