Najčešće postavljana pitanja o alergiji na hranu

Neželjene reakcije na hranu: Na unošenje neke namirnice mogu se javiti neželjene reakcije koje mogu biti izazvane imunološkim mehanizmom (nutritivne alergije) ili neimuniološkim mehanizmom (intolerancija na hranu).
Ove neimunološke (pseudoalergijske reakcije) gde izostaje reakcija stvaranja antitela na hranu koja deluje kao antigen mogu nastati usled različitih uzroka. Posto je teško identifikovati uzrok nastanka ovih poremećaja koristi se termin intolerancija na hranu, kao širok pojam koji podrazumeva neželjene reakcije na hranu. Uzrok može biti:
1) nedostatka enzima (npr. laktaze pa osobama sa takvim poremećajem smeta mleko i mlečni proizvodi, što se manifestuje grčevima, gasovima, diarejom); 2)
2) prisustvo mikroorganizama, tj bakterija i njihovih toksina u namirnicama,
3) usled prisustva prirodne supstance u hrani kao sto je histamin (u siru, vinu, ribi, naročito tunjevini, što izaziva simptome slične alergiji koji se označavaju kao histaminska toksičost,
4) reakcije na aditive (supstance dodate hrani da se poboljša ukus, boja ili zaustavi rast mikroorganizama),
5) psihološke reakcije, zapaljenja pojedinih organa sistema za varenje.
6) Psihički činioci
Alergija na hranu-nutritivna alergija
Koje su namirnice najčešći uzročnici koji dovode do alergijskih reakcija?
Proteini jajeta (belance), mleko, soja, riba, krompir, kupus, višnje, jagode, breskve, kikiriki, brašno.
Nutritivni alergen je fragment hrane, najčesce protein koji nije dovoljno svaren pod dejstvom sokova za varenje ili dobro kulinarski obrađen i kao rezultat toga on prolazi kroz crevnu sluzokožu, ulazi u krv, a zatim u organe izazivajući alergiju.Pri prvom kontaktu sa nekom namirnicom ne dolazi do alergijske reakcije. Ona tada biva prepoznata od strane imunog sistema kao strana materija-antigen i na nju se tada stvore antitela. Tek pri ponovnom unošenju te iste namirnice može da se pokrene alergijska reakcija. Tada dolazi do reakcije Ag (unete namirnice po drugui put ) i At (stvorenih pri prvom unosu te supstance). Tada se osobađaju supstance kao što je histamin iz mastocita koje oštećuju tkiva i daju simptome alergije.Mastociti se nalaze u celom organizmu, ali ih najviše ima u : nosu, zdrelu, plućima, koži, centralnom nervnom sistemu i sistemu za varenje. To je upravo i razlog što alergijske reakcije na hranu ne zahvataju samo sistem za varenje. Ako se tegobe odnose na sistem za varenje govorimo o digestivnoj alergiji. Ona se najčešće ispoljava kao diareja ili tegobe sa varenjem, nadimanje, grcevi u trbuhu. Takođe može da se ispolji i na sluzokoži usta kao aftozni stomatitis ili crvrnilo.
Na koži: urtikarija, ekcem, angioedem, vaskulitis (upala kapilara).
Respiratorni sistem: kijavica, bronhitis, otezano disanje, bronhijalna astma.
Ako je zahvaćeno više sistema nastaće anafilaktički šok (praćen padom krvnog pritiska).
Centralni nervni sistem: migrena, sindrom napetosti, umora, smanjene koncentracije i dr. nedovoljno definisani znaci. Ako je osoba jako osetljiva na neki alergen biće zahvaćen veći broj organa alergijskom reakcijom. Zbog oštećenja krvnih sudova oni će propuštati tečnost u tkiva i smanjće se količina cirkulišuće krvi, što uslovljava pad krvnog pritiska i stanje šoka.
Znaci anafilaktičkog šoka su: svrab po koži, otok usana, curenje iz nosa, mučnina, bolovi u trbuhu, povrać anje, proliv, otežno disanje nesvestica, gubitak svesti i smrt.
Zašto su kod dece česće alergije nego kod odraslih?
Kod dece je sistem za varenje i imuni sistem “nezreo”i zbog toga je smanjena koncentracija sekretornog IgA u crevnim sokovima, sporija je peristaltika, smanjena količina želudačne kiseline i enzima za varenje, kao i češće virusne infekcije koje koje ostećuju epitel organa za varenje i povećavaju sintezu IgE antitela koja su značajna u nastanku alergijskih reakcija. Kod dece koja su na majčinom mleku alergijske reakcije su manje, ne samo zbog toga sto se kasnije unose druge namirnice i pruža mogućnost sazrevanja organa za varenje, već i zbog toga sto majčino mleko sadrži IgA antitela i T limfocite koji smanjuju alergijske reakcije.
Šta je to ukrštena alergijska reakcija?
Ako neko ima alergiju na neku namirnicu, doktor ce ga upozoriti da izbegava tu namirnicu, ali i srodne namirnice da bi se izbegla alergijska reakcija. Na primer: ako neko daje podatak da je alergičan na dagnje, test će obično pokazati da osoba nije alergična samo na njih već i na druge vrste školjki, pa i na rakove takođe. Kod ljudi koji imaju alergiju na polen zapaženo je da često imaju alergiju na jabuke, dinje, lubenice ili na med.
Kako se postavlja dijagnoza alergije na hranu?
• Brizljivo se uzimaju podaci od pacijenta postavljanjem pitanja.
• Sprovodi se eliminaciona dijeta ( izostavljanje iz upotrebe namirnicu koja je sumnjiva 48 h i prati pojavu alergije kod pacijenta kad je ponovo uzme) Potreban oprez jer alergija moze biti jaka.
• Kožne probe (skarifikacioni test kao npr. Prik test) Nedostatak im je što mogu dati lažno pozitivan rezultat.
• Test krvi (RAST i ELISA) Traže se specifična anti tela klase IgE
• Jednostruko ili dvostruko slepa metoda. Daje se inkrimisana namirnica u vidu suve supstance u obliku kapsula (ne zna pacijent ili ne zna ni doktor koja je namirnica u pitanju, a na osnovu datih kriterijuma se procenjuje alergija)
Kako se leči alergija na hranu?
Osnov lečenja je izbaciti (eliminisati) datu namirnicu iz ishrane. Mora se voditi računa o tome da se mnoge namirnice koje izazivaju alergiju nalaze u većim ili manjim količinama u drugim namirnicama, kao jaja u keksu, u dresingu za salatu ili majonezu, mleko u sladoledu. Kod jako alergičnih osoba i minimalne količine unetog alergena mogu izazvati teške, pa i po život opasne alergijske reakcije. U lakšim slučajevima u obzir dolazi davanje antihistaminika i tableta kalcijuma koji će ublažiti svrab, otok, curenje iz nosa, kortikosteroidi (Dexametason, Niripan) koji će otkloniti znake zapaljenja, bronhodilatatori koji će doprineti poboljšanju disanja u slučaju gušenja.
Prim. Dr Branka Konstantinović Birovljev, spec. za ishranu

Photo: all-free-download.com