Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (DPST) se opisuje kao intervencija koja ima veliki uticaj na promenu ponašanja, jer u sebi spaja pozitivne efekte velikog broja intervencija. Smatra se da saznanje HIV statusa i stvaranje mogućnosti da se jedna tema koja proizvodi strah diskutuje sa obučenim stručnjakom-savetnikom, indukuje pozitivne promene ponašanja kako kod inficiranih tako i kod neinficiranih osoba (Family health international, 2003). Zato se u brojnim stručnim radovima može naći da dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (DPST) predstavlja jednu od najefiaksnijih, najprijateljskijih, najefektivnijih i najisplativijih aktivnosti u prevenciji HIV/AIDS-a, a Svetska zdravstvena organizacija i UNAIDS ga snažno preporučuju, posebno kod osoba koje su u visokom riziku za dobijanje HIV-a.

Pod dobrovoljnim poverljivim savetovanjem i testiranjem na HIV, podrazumeva se poverljiv razgovor između klijenta i savetnika koji ima za cilj da se klijent izbori sa sopstvenim brigama, stresom i/ili strahom koji je povezan sa HIV infekcijom. Taj razgovor može omogućiti osobama da prepoznaju sopstveni rizik za prenošenje HIV infekcije, da pomogne u donošenju odluke (da li se testirati ili ne) i obezbeđuje podršku u trenutku dobijananja rezultata testa na HIV. Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV ne može se meriti, niti upoređivati ni sa jednom vrstom terapije ili bilo koje intervencije, jer predstavlja najkomforniju i najefektivniju intervenciju u prevenciji HIV/AIDS-a.

Proces savetovanja bi trebalo uvek da se sastoji od savetovanje pre i posle testiranja na HIV, ali i od kontinuiranog savetovanja dokle god postoji potreba za njim. Efekat razgovora savetnika i klijenta, u kome su dominantne komponente podrška, verovanje i bezrezervno poverenje, ima velike mogućnosti da kod klijenta izmeni ponašanje od rizičnog ka bezbednom.
Poznavanje HIV serostatusa može takođe pomoći ljudima da odluče da zaštite kako sebe, tako i svoje seksualne partnere od infekcije, kao i da se prevenira prenošenje HIV-a sa roditelja/majke na dete. Seropozitivne osobe mogu ranije početi sa odgovarajućom podrškom i lečenjem i/ili preveniranjem bolesti pridruženih HIV-u.

Ciljevi dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja su:
– Podsticanje promene rizičnog ponašanja klijenta ka ponašanju bez rizika za HIV infekciju
– Prevencija transmisije HIV infekcije
– Pomoć osobi da sazna svoj HIV status, a posebno kod pozitivnih rezultata pružanje podrške, rani pristup tretmanu i istinska briga za klijenta.
Da bi se klijent osećao dobro u jednom savetovalištu ili Centru za DPST potrebno je da već prvi kontakt sa službom koja pruža ove usluge bude u prijatnom i prijateljskom okruženju i da se klijent zaista oseća dobrodošlim.
Prostor u kome se odvija savetovanje treba da je nenapadan, topao, neutralan i funkcionalan. Savetnik svog klijenta treba uvek da pozdravi: da ustane, da se predstavi i da se rukuje. Savetnik ne treba da nosi belu, ili drugu vrstu uniforme.

Savetnici su najčešće zdravstveni radnici dodatno edukovani za rad na dobrovoljnom poverljivom savetovanju i testiranju na HIV; oni su pažljivi slušaoci, vešti u komunikaciji i “podstrekivanju” razgovora i osobe koje iskreno žele da rade na dobrovoljnom poverljivom savetovanju i testiranju na HIV. Osim neophodnih preduslova za rad na DPST-u (edukacije i istinske želje da se radi ovaj posao), dobro je kada DPST obavljaju osobe sa puno ljudske topline i sa što manje predrasuda.

Savetovanje pre testiranja na HIV (sinonimi: «pre test savetovanje» ili «pre savetovanje») – predstavlja razgovor između savetnika i klijenta pre odluke i odlaska na testiranje.
U toku tog savetovanja savetnik bi trebalo da: obezbedi dovoljno vremena za razgovor jer on često može da bude vrlo detaljan i da se produži, da obezbedi poverljivost (ne tajnost) podataka o klijentu, da razgovara sa klijentom o razlozima za testiranje i o rezultatatima koje očekuje, da proveri klijentovo razumevanje HIV-a i kako se infekcija dešava, ponudi tačne informacije o HIV-u koje mogu da mu pomognu da donese ispravnu odluku o testiranju, objasni značenje HIV testa i objasni porceduru testiranja
U toku savetovanja savetnik bi trebalo da izbegava da: bombarduje klijenta informacijama, umanji važnost određene teme o kojoj klijent želi da razgovara, da predviđa mogući rezultat testiranja i nikada ne sme vrednovati klijenta ili njegove postupke ili da „morališe“.
Ako je klijent odustao od testiranja, savetnik takvu odluku treba da prihvati i ljubazno ponudi klijentu da ukoliko se njegova odluka promeni, uvek može ponovo doći.
Ako je odluka klijenta da želi da se testira, klijentu se u laboratoriji izvadi mali uzorak krvi (bilo iz kubitalne vene, ili iz jagodice prsta – kada se radi brzi test) koji se testira na Ag/At na HIV.
Šta god da odluči klijent treba naglasiti da samo testiranje na HIV (bez savetovanja) nije prevencija. Glavna komponenta cele ove aktivnosti je savetovanje i ono predstavlja »prvi korak« u procesu pokretanja inicijative za smanjenje ličnog rizika za HIV infekciju.
Rezultat testa klijent dobija u toku savetovanja posle testiranja na HIV.

Savetovanje posle testiranja na HIV (sinonimi: «post test savetovanje» ili «post savetovanje») – je razgovor između savetnika i klijenta u kome savetnik klijentu saopštava rezultate testiranja.
Savetnik u toku post test savetovanja treba da obezbedi dovoljno vremena za razgovor o rezultatima testa kakav god on bio i da rezultat saopšti jasno i jednostavno bez okolišanja i kašnjenja.
Ako je rezultat negativan savetnik treba da: podseti klijenta na period prozora i da obezbedi klijentu mogućnost razgovora o tome kako može nadalje da izbegne rizik za dobijanje HIV infekcije.
Veoma je korisno demonstrirati pravilnu upotrebu kondoma a to je posebno važno kod osoba koje u ovoj aktivnosti nemaju mnogo iskustva.
Ako je rezultat testa pozitivan, savetnik treba da obezbedi klijentu vreme i mesto koje mu je potrebno da prihvati rezultat i na njega odreaguje. Zatim, uz puno empatije treba klijentu reći da je ovo preliminaran test (ELISA test) koji se mora potvrditi i precizno objasniti sledeće korake koje klijent treba da preduzme: potvrdni test (najčešće na Infektivnoj klinici) – Western blot test (koji će ili potvrditi ili odbaciti dijagnozu HIV pozitivnosti) a zatim će se preduzeti drugi dijagnostički postupci (od kojih zavisi odluka o vremenu kada se na Infektivnoj klinici započinje terapija). Veoma je važno proveriti da li klijent ima nekoga kod koga želi da ode kad čuje rezultat i gde planira da ode pošto napusti sobu (savetovalište). Potrebno je da klijent i savetnik o ovome naprave zajednički plan. Takođe, savetnik treba da kaže svom klijentu da to što je HIV pozitivan neće promeniti savetnikov odnos prema njemu i jasno mu pokazati da je uvek dobrodošao.

Iako je DPST prepoznat kao prioritet u borbi protiv HIV-a, razvoj DPST u jednoj zemlji, zavisiće od “snage i kapaciteta preventivnih službi”, značaja javno-zdravstvenih aktivnosti, brige za mladu populaciju, raspoloživih sredstava za razvoj DPST-a i načina na koji donosioci odluka gledaju na DPST. U zemljama sa niskom prevalencom, logično je da se DPST razvija na način da bude dostupan onim grupama ljudi koji su posebno pogođeni HIV-om, ali i u tom slučaju treba posebno imati u vidu da ovakav razvoj može da poveća stigmu i diskriminaciju prema tim grupama ljudi. Zato se DPST skoro u svim zemljama razvija na generalnom nivou, tj. najpre u generalnoj populaciji, uz što snažniju saradnju sa civilnim sektorom koji “pokriva” najvulnerabilniju populaciju, koja je u visokom riziku za HIV infekciju. Zato je važno da se DPST servisi ne razvijaju u izolaciji, neprotiv, najbolje je ako se to radi u sklopu već postojećih servisa i/ili uz saradnju sa nevladinim sektorom i lokalnim zajednicama, kao i izlazak iz „klasičnih” savetovališta i ordinacija i rad „na terenu”.

Tekst napisala: Prim dr sc med dr Mila Paunić, spec.epidemiologije i spec. zdravstvenog vaspitanja
Savetnica za DPST i Šefica Odeljenja za prevenciju side i PPI ZZZZ Studenata Beograd