Sorry, this entry is only available in Ћирилица. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in the alternative language. You may click the link to switch the active language.

Живот је покрет – древна изрека примењива је кроз све векове до данас. Данас више него икада раније људски род је у проблему због седетарног начина живота. Недостатак физичке активности, послови који захтевају физичко мировање, одмор који се заснива на мировању уз тв и компијутер, претерано коришћење мобилног телефона, испијање омиљеног пића у кафићима уз вишесатно седење итд, довели су до праве епидемије различитих болести, и физичких и психичких.

Сви знамо колико је физичка активност корисна за здравље. Али упркос томе имамо фрапантан податак да је око 40% студената у Србији потпуно физички неактивно. Та неактивност је дуготрајна, траје годинама, и код сваког појединца ће довести у неком моменту до неке врсте здравствених проблема: до  болова и деформитета коштано-зглобно-мишићног система, до пада имунитета и честих инфекција, до гојазности или мршавости, до психофизичког замора,  до разних обољења унутрашњих органа итд. Због свега наведеног појавиће се незадовољство које се у зачараном кругу компензује нездравим навикама и пороцима.

Физичка активност није чаробни штапић које ће све проблеме отклонити али у великој мери може да помогне.

Понекад, ма да знатно ређе, и претерана физичка активност може довести до здравствених проблема као и недостатак физичке активности али у скроз другачијем облику: повреде, претренираност…

Закључак који можемо донети је да је физичка активност необходна за добро здравље и расположење али је јако важно одредити облик и интензитет те активности за сваког појединца понаособ.

Прилагођена физичка активност за сваку особу посебно је стандард који се тренутно спроводи у свету. Осим индивидуалног приступа постоје и одређене опште смернице, правила како би требало вежбати. Нека од тих правила су:

1. Физичку активност треба испратити са адекватном исхраном и рехидрацијом (аеробни тренинзи, трчање, вожња бицикле, пливање, аеробик захтевају добру рехидрацију, унос минерала, више здравих угљених хидрата и оптимално протеина док вежбе снаге, дизање тегова, теретана захтевају већи унос протеина са мањим количинама угљених хидрата)
2. Физичку активност треба започети лаким и краћим вежбањем и постепено у наредном периоду повећавати и време и интезитет вежбања.
3. Сви спортови захтевају адекватну припрему. Физичкој активности обавезно треба да предходи припрема организма за тренинг, загревање и и истезање тетива и мишића. После завршеног тренинга такође је потребно одрадити лагано истезање.
4. Корисно је комбиновати у току недеље различите активности, рецимо аеробни тренинг 2 до 3 пута недељно и вежбе снаге 2 до 3 пута недељно.

Којом физичком активношћу би требало да се бавимо зависи од жеље и психофизичког стања организма. Особе са вишком килограма би требале да смање калоријски унос и да  раде аеробне тренинге који  ће довести до веће потрошње калорија – вожња бицикле, нордијско трчање, пливање а после одређених вежби јачања мишића ногу, стомака и леђа може се укључити и трчање. Особама са мањком килограма препоручује се већи калоријски унос и тренинзи који ће повећати мишићну масу – вежбе снаге, теретана. Особама које имају деформитете кичме препоручују се корективне вежбе – специјалне вежбе за одређене групе мишића. Уколико сте често напети, под стресом са боловима у мишићима препоручује се Таи чи чуан са чи гонг вежбама, јога, борилачки спортови уз увек корисно пливање и трчање.

Да би физичка активност имала бенефит за здравље необходно је да буде добро испланирана, редовна и да се спроводи у дужем временском периоду. У свему томе вам могу помоћи стручно едуковане особе, професори фискултуре, лекари, лекари спортске специјалности, школовани тренери. Потражите их и уз њихов савет унапредите своје здравље.