31. januar – Nacionalni dan bez duvana

Nema dileme – svaka cigareta smeta!

Nacionalni dan bez duvana u našoj zemlјi tradicionalno se obeležava svakog 31. januara, a slogan ovogodišnje kampanje je „Svaka cigareta smeta“. Ovim sloganom se želi skrenuti pažnja javnosti da ne postoji u potpunosti neškodlјiv duvanski proizvod niti bezbedan nivo izloženosti duvanu. Jedina efikasna zaštita od štetnog dejstva duvana jeste njegova potpuna eliminacija, što znači nepušenje, kao i boravak u prostorima u kojima pušenje nije dozvolјeno.

U svetu, koji u proteklim decenijama, zahvalјujući sve striktnijim regulativama, ipak uspeva da potisne popularnost tradicionalnih cigareta, duvanska industrija je bila prinuđena da traga za novim rešenjima koja će uspešnije da se provlače kroz zakonska ograničenja, a da istovremeno budu adekvatna i atraktivna zamena za tradicionalni duvan. Novi duvanski proizvodi se, od strane proizvođača, nude kao jednostavna, ugodna i primamlјiva pomoć pri odvikavanju od pušenja, ali i kao zdravija alternativa običnim cigaretama, što predstavlјa još veći razlog za brigu, jer se upravo tim atributom  regrutuju mladi konzumenti koji možda i ne bi započeli sa korišćenjem tradicionalnih cigareta.

Najpoznatiji među novim duvanskim i/ili nikotinskim proizvodima su elektronske cigarete. One su tipičan proizvod 21. veka, spoj tehnološkog prodora u sve pore života i potrebe duvanske industrije da se izbori sa sve prisutnijim globalnim otklonom od cigareta i pušenja, uobličenog Okvirnom konvencijom o kontroli duvana, koju je Svetska zdravstvena organizacija usvojila 2003. godine. Elektronske cigarete su uređaji koji rade po principu zagrevanja tečnosti (koja u sebi najčešće sadrži nikotin) čime se produkuje aerosol, odnosno mešavina sitnih čestica koje se oslobađaju u vazduh. Sam proces njihovog korišćenja naziva se „vejping“ (od engleskog glagola vape, tj. isparavati), a po jednom od najpopularnijih proizvoda, koristi se i izraz „džuling“. Uz veoma sugestivan marketinški pristup prema potencijalnim korisnicima, u prvom redu onim najmlađim, ne čudi podatak da su u SAD e-cigarete godinama unazad najzastuplјeniji duvanski proizvod u populaciji mladih.

poster kpp BatutPre nekoliko godina pojavila se i nova generacija uređaja – Tobacco Heating Products (zagrevani duvanski proizvodi), čija se tehnologija bazira na zagrevanju duvana, umesto tradicionalnog sagorevanja kod običnih cigareta. S obzirom da kod ovih uređaja nema tečnosti kao nikotinskog medijuma koji se zagreva, oni se zvanično ne svrstavaju u elektronske cigarete, sa kojima se obično (pogrešno!) poistovećuju. Zbog specifičnog procesa zagrevanja duvana na visokom temperaturama, nazivaju se i „bezdimni“, iako zapravo stvaraju malu količinu kratkotrajno vidlјive pare pri izdahu. Dominantno upravo na ovom svojsvu, duvanska industrija bazira marketinšku strategiju koja prati proboj ovih proizvoda na tržište.

Kada je reč o Srbiji, podaci iz istraživanja potvrđuju da se i mi ozbilјno približavamo svetskim trendovima kada je reč o popularnosti novih duvanskih proizvoda.  Naime, sad već davne 2017. godine, čak 6,2% učenika uzrasta 13-15 godina već je bilo probalo e-cigarete, dok je prema podacima iz 2019. čak 17,7% 16-ogodišnjaka makar jednom probalo ovaj proizvod, dok je zagrevane duvanske proizvode u tom trenutku bilo probalo njih oko 7%.

Dugoročne posledice korišćenja elektronske cigarete, kao i zagrevanih duvanskih proizvoda još uvek nisu poznate, te je veoma neoprezno proglašavati ih manje štetnim, a posebno je problematično tretirati ih kao sredstvo za odvikavanje od pušenja, naročito ako se uzme u obzir zabrinjavajući porast broja mladih koji započinje sa korišćenjem duvana upravo u ovom obliku. Jer, nikotin, bez obzira na formu i način unošenja u organizam, izaziva jaku zavisnost i štetno utiče na razvoj mozga, naročito kod dece i mladih. U razmatranju svih novih pojava i njihovih dugoročnih posledica klјučni faktor je VREME. Interval u koji do sada imamo uvid svakako je prekratak je da bi se sa sigurnošću tvrdilo da elektronske cigarete i zagrevani duvanski proizvodi nose manji rizik po zdravlјe, kako samih pušača, tako i pasivnih pušača. 

U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri davno doneta zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. U periodu 2007-2013, Srbija je imala i Naconalnu strategiju kontrole duvana, nakon čijeg isteka nikada nije doneta nova. Iako je naša zemlјa još od davne 2006. godine potpisnica Okvirne konvencije o kontroli duvana, svedoci smo sporog usvajanja mera definisanih ovim dokumentom, kao i nedosledne primene postojećih zakona. Čak ni galopirajuća popularnost elektronskih i zagrevanih duvanskih proizvoda, još nije poslužila kao alarm za radikalnije zakonske intervencije na ovom polјu, sa izuzetkom Zakona o oglašavanju koji je u svojoj izmeni izjednačio nove proizvode sa onim tradicionalnim.

Najnovija istraživanja pokazuju da je skoro polovina stanovništva Srbije starijeg od 15 godina bila svakodnevno izložena duvanskom dimu u zatvorenom prostoru, kao i da je isto toliko njih zbog toga iskazalo zabrinutost za sopstveno zdravlјe, što nas dovodi do nedvosmislenog zaklјučka – u Srbiji je neophodno donošenje efikasnijih mera kontrole duvana i njihova dosledna primena. Istraživanja pokazuju i to da je čak više od polovine pušača bilo zabrinuto za svoje zdravlјe zbog štetnih posledica svoje navike, ali je, s druge strane,  tek svaki četvrti pušač pokušao da prekine. Ovo se donekle može pripisati i tome da je samo trećina pušača izjavila da je dobila savet od zdravstvenog radnika da prestane s pušenjem. Sve pomenuto ukazuje na potrebu za kreiranjem i sprovođenjem delotvornijih programa podrške i pomoći pri odvikavanju od pušenja, ali i za dodatnom cilјanom edukacijom i motivisanjem zdravstvenih radnika da u svom svakodnevnom radu daju savete o štetnosti i prestanku pušenja.

Uz što intenzivnije sprovođenje zdravstveno-vaspitnog rada sa mladima, kao merom primarne prevencije, neophodno je kontinuirano raditi i na adekvatnoj zdravstvenoj edukaciji odraslih, kako bi neposredno okruženje generacija koje dolaze bilo ono koje nedvosmisleno i jasno podržava zdraviji izbor – život bez duvana.