Svetski dan srca je ustanovlјen 2000. godine, sa cilјem da informiše lјude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona lјudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika.

NAJVAŽNIJI FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK BOLESTI SRCA I KRVNIH  SUDOVA

Većina kardiovaskularnih bolesti (KVB) je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu.

Promenjivi faktori rizika (faktori rizika na koje možemo da utičemo)

• Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je viši od 130 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak viši od 80 mm Hg.

• Upotreba duvana

Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih obolјenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača.

• Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi veće od 5,8 mmol/L.

• Fizička neaktivnost

Osoba je nedovolјno fizički aktivna kada manje od pet puta nedelјno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedelјno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta.

• Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovolјan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželјne telesne mase, poželјnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

•  Nivo holesterola/lipida u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih obolјenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih obolјenja.

•  Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija.

 Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenlјivi faktori rizika)

Pored promenlјivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlјe.

•  Godine starosti

KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu.

•  Pol

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa miškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.

•  Bolesti u porodici

Porodična istorija kardiovaskularnih obolјenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

ŠTA MOŽETE DA URADITE ZA SEBE?

1. Prestanite da pušite!
2. Budite fizički aktivni!
3. Neka pravilna ishrana bude sastavni deo vašeg života!
4. Posetite izabranog lekara!