Питање:

Поштовани, имам дилему да ли да се вакцинишем или не, па ме занима како то ја који сам не вакцинисан угрожавам вакцинисаног човека ако је он том вакцином заштићен? Да ли у опште вакцина има сврху? 

Odgovor:

Kao i kod velikog broja virusa, tako i kod SARS CoV mutacije su očekivane i one se događaju sa svakim umnožavanjem, tako da, što je veći broj infekcija, veće su i šanse da se virus izmeni. 

U pandemijama, kao što je pandemija izazvana virusom SARS CoV2,  kada se već mesecima svakodnevno inficira ogroman broj ljudi u celom svetu, mutacije su neminovnost. Izmene mogu biti toliko velike da mutirani virus u jednom trenutku bude toliko „različit“ – i da “izbegne” odbranu koja je bila razvijena od strane našeg imunog sistema nakon vakcinacije primarnom varijantom virusa ili nakon preležane infekcije! To je razlog našem apelu i na solidarnost –  jer na taj način nevakcinisani mogu ugroziti vakcinisane (posebno starije).

Zbog toga  je važno ne odugovlačiti sa vakcinacijom, potrebno je da se u što kraćem roku vakciniše što veći broj ljudi i ne dozvoliti da se razviju nove i nove varijante koje će ugroziti i vakcinisane.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata

Питање:

Значи ако сам вас добро разумео пошто сад постоји X мутација вируса ми треба да примимо X вакцина за сваки од њих да би сви били заштићени?

Odgovor:

Poštovani,

Srećom, nije tako, jer mutacije nisu još uvek toliko velike da je potrebno primati X X vakcina i (za sada) u velikom meri  (u visokom procentu) aktuelne vakcine štite od teških formi infekcije Covid 19 i od umiranja. Među mladima i među studentskom populacijom, koju pratimo, manji je procenat obolelih a vakcinisanih i najčešće su sa blažom kliničkom slikom. Među obolelima, neuporedivo je više onih koji se nisu vakcinisali.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata

Pitanje:

U  prošli petak sam ceo dan blejao sa koleginicom sa faxa – jutros je ona dobila temperaturu, uradila brzi test – pozitivna na koronu.  Jel sam mogao da se zarazim u petak, s obzirom  da je prošlo 6-7 dana. Kad je ona bila zarazna?

Odgovor:

Kod osobe koja je pozitivna na SARS CoV2 period infektivnosti je oko 2 (retko 3 dana) pre simptoma i oko 7 (do 10) dana od početka simptoma, a najinfektivnija je osoba na samom početku bolesti, kada je broj kopija virusa u gornjim respiratornim putevima najveći.  Kod izuzetno teških formi infektivnost može trajati i duže.

Međutim, produženo vreme PCR pozitivnosti  (i posle 14 dana) kod lakših oblika infekcije ne znači infektivnost; ukoliko je broj RNK kopija nađenih PCR-om manji od 1 milion kopija/ml, smatra se da skoro ne postoji infektivnost (ovo ne važi za teške kliničke slučajeve gde se PCR nalazi i posle više od 10-14 dana, a čiji značaj još nije jasan).

Tako da konkretan odgovor na Vaše pitanje glasi – niste mogli da se inficirate od koleginice sa kojom ste se družili pre nedelju dana.

Pitanje:

Jel sam mogao da se zarazim kovidom u kafiću preko čaše ili kad sam išao u wc?

Odgovor:

Infekcija COID 19 se može dogoditi preko kontaminiranih predmeta na javnim mestima… u restoranima / kafićima, prevozu, fakultetu… zbog toga što kvake, ručke, prekidači, gelenderi, liftovi (dugmići), držači (uključujući držače u javnom prevozu) kao i premeti za zajedničku upotrebu u restoranima (slanici, posude za šećer, kečap, biber, senf i sl.) mogu biti izvor zaraze (ukoliko ih je prethodno dodirivala osoba koja ima infekciju COVID 19 kontaminiranim rukama). Posuđe (čaše, tanjiri, escajg) bi trebalo da je mašinski oprano i bezbedno; osim ako ga nije neko dodirivao kontaminiranim rukama. U restoranima koji poslužuju hranu po principu „švedskog stola“ zajedničke hvataljke, kašike kutlače… čime svi sipaju hranu, mogu biti kontaminirane, te je potrebno koristiti rukavice za jednokratnu upotrebu.

Pitanje:

1.Da li je istina da moram da potpišem pre vakcine papir da se vakcinišem na svoju odgovornost i da sam saglasan sa mogućim posledicama? Ukoliko se dese. 

2.Da li osoba koja je preležala koronu mora da se vakciniše i zašto?

Odgovor:

1. Što se tiče saglasnosti – potpisuje se pre vakcinacije formular da ste saglasni da vakcinu primite, s obzirom  na to da vakcina nije obavezna, a takođe, postoji i mogućnost izbora vaccine – i Vaš izbor upisujete u taj formular. Kod vakcina koje su u kalendaru vakcinacije obavezne, potpisuje se u slučaju da se odbija vakcina. A, odgovornost za primenu bilo kog medicinskog sredstva je na pacijentu ili staratelju ukoliko osoba ne odlučuje sama. 
2.  Vakcinacija protiv infekcije COVID 19 u našoj zemlji nije obavezna, znači ne mora, ali se snažno preporučuje. Preporučuje se da je prime i oni koji su preležali ovu infekciju  iz razloga što se, bar za sada pokazalo da imuni odgovor nakon vakcinacije, iako nije stopostotna zaštita da se neko neće inficirati, pruža značajno bolju zaštitu nego stvoren nakon preležane bolesti. Preporuka je da prva doza bude nakon 45 dana od pozitivnog testa (14 dana izolacije + mesec dana ) ili 28 dana nakon poslednjih simptoma (ako bolest traje duže od 14 dana).

Pitanje:

Molim da mi odgovorite na pitanje o povezanosti vakcine protiv SARS CoV2 I miokarditisa kod mladih.

Odgovor:

Poštovana,

Vakcine, kao I svaki drugi lek (uključujući I najbezazlenije lekove) mogu imati neželjene reakcije.

Vrlo detaljne I rigorozne studije koje su rađene za mRNK vaccine (Pfizer I Moderna) pokazale su da se i miokarditis može javiti kao neželjena reakcija, najčešće nekoliko dana nakon vakcinacije.  Najbolje podatke za sada pruža CDC I na sledećoj adresi:  https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/70/wr/mm7027e2.htm  možete pronaći da se kao neželjena reakcija na milion datih vakcina – kod mladića (uzrasta od 12 do 29 godina)  miokarditis pojavio kod njih 40 (40,6).  Na milion datih doza mRNK vakcina kod devojaka istog uzrasta,  miokarditis se kao neželjena reakcija javio kod 4 devojke (preciznije,  kod  4,2). Svi ovi miokarditisi su prošli nakon terapije (u najvećem broju antiinflamatorne / npr. Brufen), mirovanja, odmora I higijensko-dijetetskog režima. Niko od obolelih nije umro.

Da bi sagledali potpunu istinu uvek je važno uporediti šta se dešava kod ljudi koji dobiju infekciju COVID 19 a nisu vakcinisani,  odnosno koliko njih oboli od miokarditisa.  Miokarditis kao posledica infekcije COVID 19  je  100 do 140 puta češći nego kod osoba koje su se vakcinisale.

Postoji veći broj studija, a navešćemo  istraživanje među sportistima  (najzdraviji deo mlade populacije) –  miokarditis se javio kod 0,4% nevakcinisanih sportista nakon CoVID 19 infekcije (odnosno  4 osobe na 1000  ili 4000 osoba na milion;  drugim rečima – 100 puta je češći miokarditis kod mladih koji su preležali COVID 19 infekciju nego kod mladih koji su se  vakcinisali).

I da odgovor bude potpun, u istom izveštaju sa početka mejla (https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/70/wr/mm7027e2.htm) navodi se da je vakcinacijom populacije u kojoj je rađeno istraživanje vezano za miokarditise posle vakcinacije –  samo među mladim muškarcima od 12 do 29 godina sprečeno 11.000 infekcija, 560 hospitalizacija, 138 priključaka na respiratore (intenzivna nega)  I 6 smrti.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata Beograd

Pitanje:

Добар дан.

Имам 15 година, и сутра ми је заказана вакцинација против Ковида, примам Фајзера.

Можете ли ми написати које реакција сутра да очекујем, да ли ће ми бити лоше, како да се понашам и какве реакције да очекујем од људи?

Хвала унапред.

Odgovor:

Poštovani, 

Na osnovu iskustva mladih, koji su uglavnom uzrasta 16 godina,  primali Pfizer vakcinu u nasoj ustanovi nisu imali reakcija, osim bola u ruci, što je očekivano kod svih vakcina i svih uzrasnih kategorija, može se javiti i povisena temperatura, što je takodje očekivano kod svih vakcina i svih uzrasnih kategorija. U oba slučaja možete uzeti Brufen ili Paracetamol. Što se tiče reakcije okoline, trebalo bi da budete podržani kao primer dobre prakse. 

Pozdrav iz ZZZZ Studenata Beograd

Pitanje:

Хвала на одговору.

Што се тиче реакција околине, поготово пријатеља била су нпр. Да ли си луд? Шта ако ти се нешто деси? Ти слушаш те лудаке…

Имам и још једно питање:

Које су све предности људи који су вакцинисани, од људи који нису?

То јест, да ли ћу морати носити и даље маску, итд?

Poštovani, 

Verujemo da će Vaš primer doprineti tome da “okolina “ tj Vaši prijatelji shvate koje su dobrobiti vakcinacije. Što se Vašeg pitanja tiče, prvenstveno vakcina doprinosi očuvanju zdravlja, značajno se smanjuje verovatnoća da obolite, a ako se ipak inficirate, klinička slika (tegobe) su značajno blaže. A, što se tiče nošenja maske, potrebno je i dalje nositi masku posebno u zatvorenim prostorima, javnom prevozu… nažalost procenat vakcinisanih jos uvek nije dovoljan da bi se mera nošenja maski mogla ukinuti. 

Veliki pozdrav iz ZZZZ Studenata

Pitanje:

Student sam, uskoro, treće godine Univerziteta u Beogradu. Nisam se jos uvek vakcinisala i uglavnom sam protiv toga. Medjutim ne možemo se praviti kao da vakcina ništa ne znači. U poslednje vreme se govori o nekim povlasticama i stvarima koje bi vakcinisali mogli da dobiju, pa bih imala svega jedno pitanje u vezi same vakcine. Ne može nijedno pitanje biti bitnije od pitanja o sterilitetu koji vakcina izaziva, tj. ne izaziva. Da li su te tvrdnje tačne? Da li vakcina stvarno izaziva sterilitet u budućnosti? Mnogo je bilo polemike o tome, ali ni dan danas posle toliko meseci nismo dobili pravi odgovor, potkrepljen dokazima koji bi uticao na razmišljanje i odluke, kako kod mene, tako i kod ostalih kolega.

Odgovor:

Ukucavanjem na bilo koji internet pretraživač, pojma – vakcina Covid 19 i infertilitet – verovatno ćete primetiti da  su “top 10 članaka”, a i više, koji se bave ovom temom – tabloidni novinski članci.  Zbog toga sve informacije treba potražiti isključivo od  strane proverenih profesionalnih izvora, sajtova, časopisa ili institucija, što studenti, verovatno, svakodnevno koristite u svojoj edukaciji.

Pitanje povezanosti covid vakcine i steriliteta, prvi put se pojavilo od strane nemačkog lekara i političara Wolfganga Wodarga  i Michaela Yeadon-a, bivšeg Pfizer-ovog naučnika, koji su timski tražili od EMA ( the European Medicines Agency), da odloži izdavanje upotrebne dozvole za Pfizer/BioNTech vakcinu. Jedna od stvari koja ih je brinula je protein koj se zove Syncytin-1 a koji je važna komponenta u razvoju placente sisara. Syncytin-1 ima sličan gentetički kod za sintezu, kao i protein S tvz. Spike protein ( protein bodlje) u omotaču Corona virusne čestice.

Syncytin-1 je poznat kao endogeni retroviralni element- suštinski, kod u našoj DNK koji je potekao iz nekog prastarog virusa, a što se desilo približno pre oko 25 miliona godina. Inače u našem organizmu postoji više kodova ovakvog porekla.

Njihova hipoteza je bila- ako vakcina uzrokuje da telo proizvodi antitla protiv syncytin-1, može isto tako uzrokovati da da telo napadne i odbaci protein humane posteljice.

Njihova peticija je preuzeta od antivakcinaških blogova i sajtova i postovana na društvenim mrežama.

Medjutim, kako je u nauci, uključujući i medicinu, hipoteza samo pretpostavka, koja se kroz niz testiranja i analiza- studija, može potvrditi i tada je osnova za uspostavljanje protokola rada, ili (ukoliko se ne potvrdi) da bude odačena, tj. ostane na nivou nedokazane hipoteze.

U ovom slučaju sve je ostalo na nivou svakodnevno eksploatisane netačne hipoteze koja se prikazuje kao naučni dokaz.

Dr Jill Foster, infektolog, koja je radila na studijama Pfizer vakcine je objasnila u razgovoru za PubMed da je genetska sličnost isuviše mala da bi uzrokovala efekat na uništenje posteljice. To bi bilo kao da imate dve osobe koje imaju telefonske brojeve kojim je zajednička samo cifra 7. Ne biste mogli pozvati telefonski broj jedne osobe i  dobiti drugu osobu. Cifre predstavljaju različite aminokiseline koje su osnova genetske strukture svi živih organizama.

Konkretno, “S” protein ima 1273 različite amino kiseline a Syncytin-1  538. Analizom je utvrđeno da je to poklapanje u amino kiselinama od 7%- međutim taj procenat poklapanja je uobičajena pojava u genetskim istraživanjima i nema značaja u predikciji ukrštene reakcije nekog antitela na dva proteina-u ovom slučaju S proteina i Syncytin-1.  Ovaj predikcija se može napraviti samo prostim merenjem nivoa antitela. To je i radila Akiko Iwasaki na Yale univerzitetu, sa serumom žena obolelih od Covida 19 i nisu nađena antitela koja se vezuju za  protein Syncytin-1.  Genetičari i imunolozi  tvrde isto.

Čak je i sam Wodarg u svojo peticiji EMA napisao “nema indikacija da li će se antitela protiv spike(S) proteina SARS virusa, ponašati kao Syncytin-1 antitela.”

Podaci iz studija takođe obaraju gore navedenu hipotezu. U studiji Pfizer vakcine, koja su uključila 37.000 ljudi, ženama je dato da urade test na trudnoću pre nego što su uključene u studiju. Žene koje su već bile trudne, nisu uključene u studiju. Tokom studije 23 žene su spontano ostale trudne. 12 je bilo u vakcinisanoj grupi a 11 u kontrolnoj- placebo grupi. Sve žene su nastavile da budu deo studije i da se prate dalje.

Empirijski podaci iz svih studija su pokazali da ne postoji razlika u stepenu pobačaja između vakcinisanih i placebo grupa. Potoje i podaci o preko 100.000 trudnih žena u SAD koje su primile vakcinu.

Po podacima,  20 % američke populacije tj. oko 70 miliona ljudi,  se inficiralo sa Covidom, i da je ova hipoteza tačna trebalo bi da antitela koja se  prirodno stvaraju- kao i ona stvorena uticajem vakcine, utiču na plodnost velikog broja ljudi. Međutim, nema dokaza da je došlo do pada stope  plodnosti opšte populacije.

S druge strane ako brinemo o plodnosti onda se pre treba potruditi da ni ne dobijemo Covid infekciju, jer jedan od ćelijski receptora za korona virus( mesto gde se virus veže za ćeliju domaćina) ACE2 receptor. Ovaj receptor nalazimo na ćelijama nazofarinksa i bronha (nos, grlo, pluća) što nam je i poznato po simptomima kovid infekcije, ali i na na ćelijama testisa i placente, naočito Sertolijevim ćelijama testisa koje su bitne za produkciju sperme. Više naučih radova- za sada još uvek na hipotetičkom nivou- spekuliše da bi Covid infekcija mogla da utiče na mušku plodnost.

Ipak, iako nije direktna tema, ne možemo a da ne spomenemo višedecenijski poznate i dokazane uzroke neplodnosti oba pola, koji su u našem društvu – nedovoljnom opštom zdravstvenom kulturom i posledično slabim odzivom na preventivne pregled te slabim korišćenjem savremenih kontraceptivnih sredstava – jako rašireni.  To su uzročnici seksualno prenosivih bolesti – Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum i Chlamydia trachomatis. Ove infekcije, kod oba pola a  naročito kod muškaraca, u preko 50% slučajeva prolaze bez ikakvih simptoma uzrokujući hronične, višegodišnje infekcije koje na kraju rezultiraju priraslicama unutrašnih genitalija žena npr. neprohodnost jajovoda a kod muškaraca abnormalnim nalazima sperme, što su ključni faktora plodnosti. Ove uzroke neplodnosti  svi ginekolozi i urolozi sveta, svakodnevno, u velikom broju viđaju u svojima ordinacijama i operacionim salama. A infekcija se lako sprečava korišćenjem prezervativa i redovnim preventivnim pregledima kod ginekologa – urologa.

Namerni prekid trudnoće je drugi mogući uzrok neplodnosti, u našem društvu široko rasprostranjen kao potpuno prihvatljivo sredstvo kontracepcije.

I da sumiramo, u ovom trenutku postoji veliki broj empirijskih podataka koji sa visokom verovatnoćom potvrđuju da vakcine nemaju nikakav uticaj na plodnost.  Ujedno mi uvek ostavljamo prostor da buduća ispitivanja tj.dokazi modulišu naše protokole – to je suština nauke i u okviru nje medicine.

Svi podaci navedeni u tekstu su lako proverljivi na internet sajtovima:

https://cgf.cochrane.org/news/covid-19-coronavirus-disease-fertility-and-pregnancy,

https://www.medscape.com/viewarticle/952641,

https://www.health.gov.au/initiatives-and-programs/covid-19-vaccines/is-it-true/is-it-true-do-covid-19-vaccines-cause-infertility,

https://www.rcog.org.uk/en/guidelines-research-services/coronavirus-covid-19-pregnancy-and-womens-health/covid-19-vaccines-and-pregnancy/covid-19-vaccines-pregnancy-and-breastfeeding/

Pitanje:

Poštovani,

U studentskim grupama na društvenim mrežama sam videla da je otvorena ova mejl adresa za sva pitanja u vezi sa vakcinacijom. 

Naime, imam par pitanja.

1. Da li bi pre vakcinacije trebalo da proverim broj antitela ili na neki način proverim da li sam imala kovid u prethodnom periodu? 
2. Bila sam u intenzivnom kontaktu sa osobom čiji nalaz je bio pozitivan, ali ja nisam imala nikakvih tegoba. 
3. Da li se pre vakcinacije svakako obavlja razgovor sa izabranim lekarom i da li se pod zakazivanjem računa i taj razgovor?
4. I poslednje pitanje jeste vezano za revakcinaciju. Koliko dana nakon prve doze sleduje druga doza vakcine Pfizer? Neću biti u Beogradu u određenom periodu pa me zanima da li to na bilo koji način remeti davanje druge doze ili da jednostavno prvu dozu vakcine zakažem za jednu nedelju kasnije od planirane?

Verujem da su pitanja pomalo glupava ali se nadam da ću dobiti odgovore.

Unapred hvala!!

Odgovor:

Poštovana,

1. Nema potrebe da proveravate antitela. Čak i da ste (asimptomatski)  preležali i da imate antitela, to nije garancija da ste u potpunosti bezbedni od zaražavanja novim, mutiranim virusima i zato se vakcinacija svakako preporučuje. Takodje, to sto neko ima veci broj antitela od nekog drugog ne znači “zasigurno” da je otporniji. Antitela se u dodiru sa virusom “bude”. Takođe, istraživanja (za sada) pokazuju da je za razliku od mnogih drugih infekcija, imunitet nakon preležane infekcije COVID 19, možda i slabiji nego nakon vakcinacije – ukoliko se radilo o asimptomatskoj infekciji.
2. Zakazana vakcinacija podrazumeva i pregled dežurnog lekara ali svakako, ako imate potrebu, možete se o svemu informisati kod  svog izabranog lekara.
3. Planirana revakcinacija se obavlja za 3 nedelje (21 dan) ali se može prolongirati i do 6 nedelja od dana vakcinacije, ako je to potrebno. Važno je da se druga doza ne sme primiti pre 21. dana.
4. Ne postoje glupa pitanja 🙂

Pitanje:

Zašto je taj delta soj toliko gori od drugih? 

Odgovor:

Svuda gde se pojavila Delta varijanta virusa SARS CoV2  izazvala je pogoršanje epidemiološke situacije.   (pravilnije je reći delta varijanta virusa nego delta soj)

U Evropi je prvo registrovana u Velikoj Britaniji a zatim i u mnogim drugim državama, na svim kontinentima. Delta varijanta već u velikom broju zemalja Evrope potiskuje druge varijante virusa i ima višestruke mutacije u odnosu na primarnu varijantu virusa SARS CoV2. Jedna od glavnih mutacija, koja joj pomaže da se mnogo brže i lakše veže za naše ćelije i da lakše prelazi sa ćelije na ćeliju, doprinosi bržem zaražavanju i širenju infekcije uz potiskivnje drugih varijanti, što je čini opasnijom od bilo koje, do sada poznate, varijante.

Najviše podataka o Delta varijanti korona virusa dobijeno je iz škotske studije objavljene u časopisu Lancet 23. juna 2021.g. gde je navedeno da je 90% obolelih inficirano upravo delta varijantom korona virusa. Sposobnost njegovog prenošenja je označena brojem 7 (za prethodne sojeve je bio 2-5). To je tzv. reproduktivni broj (R) koji označava da jedna inficirana osoba može da zarazi 7 drugih osoba.

Delta vaijanta je velika pretnja svim zemljama u borbi protiv korona virusa i može da dovede do novih ili ponovljenih restrikcija ukoliko se ne vakciniše dovoljan broj ljudi. U našoj zemlji je odziv na vakcinaciju još uvek nedovoljan. Zato je neophodno da se vakciniše najveći mogući broj osoba (kako u Srbiji tako i u svetu), što uključuje i decu i omladinu od 12 do 18g  (u velikom broju zemalja odobreno Pfizer-BioNTech vakcinom).

Pitanje:

Da li biste mogli da mi napišete u najkraćem koje vakcine se koriste kod nas i kako „radi“ Fajzer?

Odgovor:

Sinopharm („kineska“ vakcina)

je inaktivisana vakcina proizvedena tehnologijom prethodno već korišćenom u razvoju vakcina (npr. vakcina protiv dečje paralize, besnila). Vakcina sadrži mrtvi virus SARS CoV2 koji je izgubio sposobnost razmnožavanja u ljudskoj ćeliji ali zato stvara zaštitni imunitet. Vakcinacija je namenjena odraslima (≥18 godina). Sprovodi se dvema odvojenim dozama vakcine u razmaku od 3 nedelje.

Sputnik V (Gam-COVID-Vac) („ruska“ vakcina)

je vektorska vakcina u kojoj je rekombinantni adenovirus nosač za „gen“ koji omogućava stvaranje „spike“ proteina koji dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta.   Adenovirus je izmenjen tako da se ne umnožava u organizmu. Prva i druga doza vakcine se razlikuju samo u odnosu na nosač (adenovirus serotip 26 u prvoj, odnosno, serotip 5 u drugoj dozi).  Vakcinacija je namenjena odraslima (uzrast ≥18 godina). Daje se u 2 doze u razmaku od 3 nedelje (za sada)

AstraZeneca COVID-19 („oksfordska“)

vakcina je, slično ruskoj, vektorska vakcina u kojoj je rekombinantni adenovirus (poreklom od šimpanze) nosač za gen koji omogućava stvaranje „spike“ proteina i dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Vakcinacija je namenjena odraslima (≥18 godina). Sprovodi se davanjem dve odvojene doze vakcine u razmaku od 12 nedelja (za sada)

Pfizer-BioNTech vakcina

sadrži iRNK u lipidnom omotaču koji omogućava stvaranje „spike“ proteina u našim ćelijama i tako dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Važno je napomenuti da se iRNK ne umnožava i ne ugrađuje u genom ćelije i ceo proces je na nivou citoplazme. Daje se u 2 doze u razmaku od 3 nedelje (u našoj zemlji)

Detaljno –  šta se dešava u organizmu nakon davanja informacione RNK (iRNK) u vakcini

1. Vakcinom se unosi iRNK  (bilo u lipodnom „mehuru“-omotaču ili preko nekog nosača)
2.  Lokalno – do mesta uboda tj. sadržaja vakcine, prvo stižu makrofagi i dendritične ćelije koji fagocituju iRNK unetu vakcinom 
3. Organele koje se zovu ribozomi i nalaze se u citoplazmi ćelija (čija je uloga sinteza proteoina) preuzimaju iRNK 
4. U ribozomima se na osovu iRNK  (rasporeda tj. koda ili šifre koju nosi ta iRNK) sintetišu određeni protein – u ovom slučaju S protein, i zatim se taj (S) protein eksprimira na površinu ćelije
5. Makrofag sada na svojoj površini ima S protein (koji je nov i nepoznat našem organizmu – našim limfocitima) i naš organizam odgovara tako što stvara At  na S protein
6. Ako se kasnije sretnemo sa virusom SARS CoV2 (koji ima na površini S protein) naša At će prepoznati njegov S protein, napašće ga i uništiti

Postovani,dobar dan.
Procitala sam na instagram stranici Danas-a da mogu da Vam postavim pitanje ukoliko imam nedoumice u vezi vakcine,i uopste kovida-19. Pitanje je sledece: kako je moguce da se osoba koja je vakcinisana razboli posle 3 meseca od revakcinacije? Konkretno sam ja takav slucaj. Simptomi kovida i vrsta vakcine svakako ne igraju znacajnu ulogu,tako da ne bih zelela da o tome polemisemo. To me interesuje iz jednog jedinog razloga;zbog toga sto do sada u istoriji medicine se nije desilo da se moze osoba razboleti nakon primljene vakcine/revakcine,sta vise mnoge bolesti su vakcinom iskorenjene i nikada se vise nisu pojavile. Bonus pitanje je :onda koja je uloga vakcine (ne,nije da ublazi simptome,u to sam upucena) i da li uopste postoji bilo kakva sansa da se osoba zastiti od virusa iako je vakcinisana? 
Hvala Vam unapred,srdacan pozdrav.

Poštovana,

Vakcine protiv COVIDA 19 koje se od kraja 2020. I početka 2021.g  koriste u našoj zemlji ne mogu 100% zaštiti svaku osobu koja dobije vakcinu iz brojnih razloga, a navešćemo 3  najvaznija. Napisali ste da Vama nije važna vrsta vaccine – ali itekako jeste –  jedan od izuzetno važnih razloga  – jeste vrsta vakcine – jer njihova efikasnost se, u zavisnosti od vrste vakcine kreće  od 69% – 97%.

Drugi razlog je prisustvo novih varijanti virusa (bice objašnjeno u daljem tekstu); a treći – izloženost / infektivna doza – odnosno količina virusa koja dospe do neke osobe  (nije jednako ako neko bude samo par minuta sa maskom pored covid + osobe u autobusu npr.,  ili je dobio veliku količinu virusa tako što je npr negovao obolelu osobu koja je u najinfektivnijoj fazi bolesti  (ili – češći primer –  bio cele večeri na nekoj proslavi i grlio se, pevao sa covid pozitivnm osobom, koja je bila par sati pred razboljevanje – tj. sutradan dobila visoku  temperaturu ..)

Istraživanja za sada pokazuju da je kompletna vakcinacija postojećim vakcinama prvih meseci (podaci iz februara i marta 2021)  bila efikasna u visokim procentima. Kod najefikasnijih (Pfizer vakcina) ona je bila (u zavisnosti od studija)  od 92,5% do 97,5% .  Vremenom,  kako je virus,  kroz nevakcinisanu populaciju,  menjao svoju strukturu (mutirao) i kako su se na taj način stvorile varijante virusa koje nisu identične onima koje su bile na početku epidemije, i protiv kojih je napravljena vakcina – ta efikasnost  je bivala nešto manja, a zatim u sredinama u kojima se vakcinacija obavljala traljavo, dugo i neefikasno, i tamo gde je procenat vakcinisanih veoma mali  (kao što je naša zemlja) ona je bivala znatno manja.

U zemljama u kojima je % vakcinacije nizak osoba koja je vakcinisana dvema dozama manje je zaštićena od osobe iz zemlje u kojoj je vakcinacija npr 78 ili 80% , jer se kreće u okruženju gde je mnogo manje vakcinisanih, gde se mere (uglavnom ) ne poštuju i gde zelene propusnice nisu obavezne ni za jednu vrstu aktivnosti u zatvorenom prostoru. Sve to utiče na efektivnost. Ovaj koncept je vrlo važan a o njemu se malo priča, a zapravo predstavlja suštinu vakcinacije kao pre svega kolektivne, a tek onda individualne mere prevencije. Imamo utisak da se često zaboravlja na ovaj “sinergistički” efekat vakcinacije.

I na kraju koliko god Vam se učinilo da nije važno – u ovom trenutku –  jako je važno da zaštita koju pružaju vakcine i dalje u značajnom meri mogu da spreče teške kliničke slike.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata Beograd

Postovani, 

Revakcinisana sam pocetkom aprila Sinofarm vakcinom, u medjuvremenu sam zatrudnela, sada sam u 25oj nedelji trudnoce, vreme za trecu dozu mi je pocetkom oktobra, da li mogu da je primim i da li to moze da bude isto Sinofarm vakcina? 

Pozdrav.

Poštovana,

SInofarm vakcina nije u našoj zemlji odobrena za trudnice, tako da je naš savet da se sa svojim izabranim ginekologom dogovorite o primanju vakcine koja je kod nas odobrena za trudnice (nakon prvog tirmestra) a to je Pfizer vakcina.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata

Postovani,

u aprilu sam primio 1 dozu Fajzer vakcine da bi sutradan dobio temperaturu. Nakon parr dana i supruga je dobila temperaturu pa smo se testirali. Oboje smo bili pozitivni. Merio sam antitela, u junu sam imao 2400  a pre par dana 1200 na antigenskom testu. Pitanje je da li da uzmem i drugu dozu ili da sacekam da mi se  antitela jos malo smanje?

hvala

Poštovani,

Različita su iskustva, ali se najčešće u literature navodi  da se u situacijama kada se nakon 1.doze osoba razboli,  druga doza vaccine  može dati već posle 45 dana nakon pozitivnog testa (kod blazih formi) ili 90 dana (kod težih formi). Tako  je i po našem stručno metodološkom uputstvu i  možete da dobijete drugu dozu vakcine.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata Beograd

Поштовани,

Прочита сам пост на инстаграм налогу новина Данас везано за вакцинацију људи који су прележали корону, у том посту сам пронашао ову мејл адресу. У посту се наводи да би људи без обзира на резултат теста требало да се вакцинишу. У вези са тим имао бих неколико питања. Прво да ли се антитела стечена на тај начин што се прележи корона и антитела стечена вакцинацијом разликују по нечему? Тачније да ли се неким тестом може утврдити на који начин су антитела настала? Конкретно ево код мене у породици дека је добио корону крајем новембра прошле године и имао је да кажем озбиљнији облик, висока температура пар дана, уз доста јак кашаљ са доста секрета. Данас је добио резултате теста на антитела и резултат је 250 у односу на референтну вредност 1. Како сам ја разумео текст из поста испада да је од њега боље заштићена особа која је ревакцинисана него он, иако се дешавало да људи након ревакцинације ураде тест на антитела чији резултат буде нула или нека мања вредност од 250. Нисам разумео из текста зашто би ево конкретно мој дека требало да се вакцинише? Такође волео бих ако бисте могли да ми проследите из којих научних чланака могу више сазнати о наведеној теми то јест о вакцинацији људи који су прележали корону.

Срдачан поздрав.

Poštovani,

Za dijagnostiku antitela nakon vakcinacije (kod najvećeg broja vakcina)  koristi se laboratorijska analiza kojom tražimo tzv “anti spajk antitela”  (to su antitela na samo jedan antigen virusa – na S antigen – šiljati protein).

Osoba koja je prelezala infekciju ima antitela na sve antigene virusa, a koriste se različite laboratorijske analiza kojima je zajedničko da se utvrđuju ukupna At – koja u praksi prvenstveno podrazumevaju ukupna anti S i anti N antitela. (Važno je objasniti da je virus koji izaziva covid 19  (SARS-CoV2) RNK virus, koji u svom sastavu sadrži proteine („N“ „E“ „M“ i „S“) od kojih „S“ („spike“ protein) prepozajemo kao važan – jer omogućava ulazak virusa u naše ćelije. Virus ima visok afinitet za sve ćelije koje na svojoj površini imaju ACE2 proteinski receptor preko koga se virus vezuje zahvaljujući svom S -„spike“ proteinu).

A da li osoba koja je preležala COVID 19 ima više antitela, ili osoba koja je vakcinisana  … u ovom trenutku teško je decidirano tvrditi. Postoje radovi koji govore u prilog jednoj i drugoj teoriji. Vrlo je kompleksno sve ovo sagledati iz puno razloga – jer nije jednako da li je u pitanju laka ili teška klinička slika – ili sve nijanse između njih  (kod teških formi infekcije mngo je viši titar antitela i smatra se da je imunitet jači;  kod vrlo blagih formi infekcije, antitla mogu potpuno da izostanu).

S druge strane, različite vakcine,  kao i različite osobe; imaju različite odgovore na vakcinu / ima osoba koje imaju izvanredan imuni odgovor i izuzetno visok titar antitela;  a ima osoba koje uopšte nemaju nikakav imuni odgovor na vakcinu (što je mnogo ređe,  ali takođe zavisi od puno faktora).

I na kraju osobe koje su preležale infekciju i koje su i vakcinisane imaju (po sadašnjim saznanjima) najbolji imuni odgovor.

Ali svakako je  najbolje što primiti vakcinu i izbeći infekciju.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata Beograd

Da li osoba koja ima hasimoto tireoiditis sme da primi vakcinu i koju ?

Hvala unapred

Poštovani,

Osoba sa Hasimoto tireoiditisom sme da primi bilo koju vakcinu. Naše iskustvo je da su studenti sa Hasimoto tireoiditisom vakcinisani  u najvećem broju Fajzer vakcinom.

Srdačan pozdrav iz ZZZZ Studenata

Poštovani,

Vakcinisan i revakcinisan sam se Sinofarm vakcinom, zanima me da li preporučujete osobama mladjim od 30 godina da se vakcinisu trecom dozom ako da sa kojom je najbolje to uraditi posle dve doze “kineza”

Hvala unapred

Poštovani,

Efikasnost Sinofarm vakcine se procenjuje (u zavisnosti od studije) da je pre pojave delta varijante virusa ona bila od 63% do 73%,  s tima da još uvek nema dovoljno objavljenih  studija  sa podacima koliko štiti od delta varijante virusa. Fajzer vakcina je pre pojave delta varijante virusa imala efikasnost od oko 93%, (+/-2) da bi se u skorašnjim studijama  objavio podatak da je efikasnost Fajzer vaccine za delta varijantu virusa oko 88% (+/- 2).  S obzirom na ove podatke, većina nas, iz lekarskog tima ZZZZ Studenata,  bi kao treću dozu vakcine izabrala Fajzer vakcinu.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata

Da li mogu dobiti kompletan sastav mRNA vakcina ? I koje su moguci propratni efekti ?

Поштовани,

Вакцина Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine/Comirnaty садржи  информациону РНК са модификованим нуклеозидом у липидним честицама, што омогућава допремање нереплику-јуће РНК до ћелија домаћина и затим експресију SARS-CoV-2 S антигенa. Вакцина доводи како до стварања неутралишућих антитела, тако и до ћелијског имуног одговора на S анти-ген, што може допринети заштити од COVID-19.

Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine jе замрзнута суспензија у вишедозним бочицама, а садржај сваке бочице мора се пре примене разблажити са 1,8 mL стерилног 0,9% раствора натријум-хлорида, како би се добила вакцина за примену.

Појединачна доза Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine садржи 30 микрограма информаци-оне РНК са модификованим нукеозидом која кодира гликопротеин S (протеин шиљак) вируса SARS-CoV-2.

Појединачна доза Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine садржи следеће помоћне супстан-це: lipide (0,43 mg ((4- hidroksibutil)azanedil)bis(heksan-6,1-diil)bis(2-heksildekanoata), 0,05 mg 2-[(polietilenglikol(-2000]-N,Nditetradecilacetamida, 0,09 mg 1,2-distearoil-sn-glicero-3-fosfoholi-an i 0,2 mg holesterola), 0,01 mg kalijumhlorida, 0,01 mg kalijum-dihidrogenfosfata, 0,36 mg kalijum-dihidrogenfosfata, 0,07 mg dinatrijum-fosfat, dihidrata i 6 mg saharoze. Преосталих 2,16 mg натријум-хлорида по дози потичу од растварача (0,9% растворнатријум-хлорида за инје-кцију).

Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine не садржи конзерванс. Затварач бочице је израђен од материјала који не садржи латекс (природну гуму).

На основу података из тренутно важећег Стручно методолошког упутства од свих пријављених нежељених реакција најчешће су: осетљивост на месту инјекције (63,7%), бол на месту инјекције (54,2%), главобоља (52,6%), замор (53,1%), миаглија (44,0%), малаксалост (44,2%), пирексија (укључује температуру (33,6%) и температуру изнад 38 °C (7,9%), дрхави-цу (31,9%), артралгија (26,4%) и мучнина (21, 9%). Већина нежељених реакција биле су благе до умерене и обично се се повукле у року од неколико дана од вакцинације.

Поздрав из ЗЗЗЗ Студената

Poštovani,

Zanima me da li vakcinisana osoba protiv Covid19, koja je zaražena Covid-om, može zaraziti drugu osobu koja je vakcinisana? I da li može zaraziti drugu osobu koja nije vakcinisana?

Pozdrav

Poštovana,

Po sadašnjim saznanjima u nekoliko radova je navedeno da vakcinisana osoba koja se inficira virusom SARS CoV2 ima niži  tzv. “R” broj (reproduktivni broj) kojim se označava broj  osoba koje obolela osoba može da inficira. Smatra se da postoji mogućnost da inficira i vakcinisane i nevakcinisane osobe, ali je ona u značajnoj meri manja nego kada je u pitanju nevakcinisana osoba. Ovakvih istraživanja je (za sada) malo, ali je izuzetno važno u kojoj se sredini vrše istraživanja –  da li se radi o sredini u kojoj je vakcinisano 75% stanovništva, ili 39 i 41%;  uz jasnu poruku da je u sredinama gde je visok obuhvat stanovništva vakcinacijom daleko manja mogućnost za ovakav prenos.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata

Postovani,

Zanima me da li postoji mozda vakcina koja je najpogodnija/ najmanje opasna za HIV pozitivne osobe i da li postoje neke opasnosti od vakcine za tu grupu ljudi?

Hvala unapred

Poštovani,

Najveći broj naših HIV pozitivnih pacijenata koji su primili Pfizer vakcinu (najviše ih je biralo ovu vakcinu), a zatim i Sinopharm vakcinu, imaju solidnu zaštitu,  ali je pritom  važan broj CD4 Lymfocita; a zatim i PCR vrednost (HIVa) . Ukoliko su oni u dobrim ili prihvatljivim vrednostima, lekar koji prati HIV infekciju trebalio bi da da preporuku za vakcinaciju. Veoma dobra iskustva imamo sa vakcinacijom pacijenata sa HIVom – posebno Pfizer vakcinom; ali Vam preporučujemo da se dodatno posavetujete sa kolegama sa Odeljenja za HIV Klinike za infektivnei tropske bolesti, kod kojih se lečite.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata

Poštovani,

Nakon koliko vremena je moguće primiti prvu dozu vakcine nakon infekcije virusom covid? Da li postoji neka vakcina koja je možda bolja za mladje osobe u odnosu na ostale vakcine? I koji test je potrebno odraditi nakon dve nedelje karantina? Virus mi je potvrdjen brzim antigenskim testom, da li je dovoljno da odsustvo virusa potvrdim istim testom, ili je potrebno raditi neki test zasnovan na uzorku krvi?

Pozdrav.

Poštovani,

Nakon izolacije od 2 nedelje, kod lakših i srednje teških oblika COVID 19 infekcije  treba da prođe jos najmanje mesec dana  od završetka izolacije  (dakle ukupno 45 dana od pozitivnog Ag  ili PCR testa) može se primiti vakcina protiv COVIDA 19. Ne radi se kontrolni bris nakon izolacije, jer se smatra, da čak i kada bi se našle nukleinske kiseline virusa (verovatno u tragovima) to nije dovoljna infektivna doza za prenos infekcije. Tako da, kada prođu 2 nedelje, možete nastaviti svoje redovne aktivnosti, a nakon jos mesec dana mozete dobiti vakcinu Izbor vakcine  je na Vama, ali statistika pokazuje da mladi (konkretno –  studenti) najradije biraju Pfizer vakcinu  (76%)  a zatim i preostale  tri vrste vakcina koje su kod nas dostupne.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata

Poštovani,

Zamolio bih vas za informaciju oko vakcinacije. Naime, konstatovan mi je limfedem još u pubertetu, a kako se radi o limfnom sistemu interesuje me da li bilo koja od ponudjenih vakcina može da utiče na pogoršanje stanja vezano za limfni sistem, konkretno da li može izazvati komplikacije kod konstatovanog limfedema. Limfedem je konstatovan u donjim ekstremitetima-nogama.

S poštovanjem.

Poštovani,

Limfedem je stanje otežane i usporene cirkulacije limfe zbog nerazvijenosti ili slabisti funkcionisanja limfnih sudova. Najčesće je urođeni i na donjim ekstremitetima i onda se rano konstatuje, u  detinjstvu, pubertetu ili ranoj mladosti. To stanje ne znači da osoba ima poremećaj u funkciji imunološkog sistema-  što bi se i drugacije zvalo (imunodeficijencija) nego zastoj i usporeno oticanje limfe zbog čega se javlja otok nogu, prvenstveno potkolenica (zbog uticaja zemljine teže). Verujemo da ste do sada primali regularno sve vakcine, ali i bez obzira na tu činjenicu, na osnovu Vašeg mejla ne vidimo kontraindikacije za dobijanje bilo koje vakcine protiv SARSCoV2 virusa.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata Beograd

Pozdrav. 

U martu mesecu sam imao zakazan termin za vakcinaciju pfizer vakcinom. Pošto sam alergičan na penicilin i nekoliko puta imao anafilaktički šok,vraćen sam sa vakcinacije uz obrazloženje da ne smeju da me vakcinišu i da treba da uradim alergo ispitivanja. Pošto sam više puta čuo i pročitao da alergični na penicilin mogu bez problema da prime vakcinu i da postoje posebna mesta(odeljenja) gde se vrši vakcinacija alergičnih,zamolio bih vas za vaše mišljenje i uputstvo šta mi je raditi.

Hvala i srdačan pozdrav

Poštovani,

Ohrabrujemo Vas da primate planiranu Pfizer vakcinu;  ona ne sadrži (ni u tragovima) Penicillin niti druge  antibiotike.

Naše iskustvo je sledeće: do sada smo dali veliki broj Fajzer vakcina studentima koji su alergični na Penicilin i  ne mali broj onima koji  su nam dali anamnestički podatak da su imali anafilaktiču reakciju na Penicillin. Niko od njih nije imao  alergiju kao neželjenu reakciju na ovu vakcinu.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata Beograd

Kako je moguće da vakcina daje bolji imunitet kod ljudi od prirodnog imuniteta koji nastaje ukoliko smo virus preležali?

Zašto  potvrdu o prebolelosti možemo dati samo ukoliko smo preboleli virus u zadnjih 6-8 meseci?

Kako je moguće da je tolika infektivnost posle skoro dve godine, usled tolikog broja prebolelih i vakcinisanih? 

Da li virus mutiranjem zapravo slabi, da bi opstao u populaciji?

Kako znamo da su ljudi umirali od Covida, da li su u Srbiji vršene autopsije?

Kako smo sigurni u veljavnost  PCR testa, kada znamo da daje lažno pozitivne i lažno negativne. Zašto nam je on glavni izvor informacija o zaraženosti?

Zašto se forsira da se primaju genetske terapije u obliku vakcina najviše, kao što je Fajzer vakcina, dok se druge osporavaju? Zar nisu vakcine po kojem je napravljena i kineska, već dugo godina bile pouzdane i efikasne?

Kako su odjednom rizične grupe mladi i deca?

Zašto se vakcinišemo za virus kojem je stopa smrtnosti manja od 1%?

Molim Vas, odgovorite mi na ova pitanja, jer sam zbunjena u moru informacija.

Odgovori na vaša pitanja zahtevaju sistematičan pristup i verujem da će objašnenja koja šaljemo polako dati puni sliku:

Da li će osoba koja je preležala COVID 19 imati više antitela od osobe koja je vakcinisana, zavisi od puno faktora i u ovom trenutku postoje radovi koji govore u prilog jednoj i drugoj teoriji. Ovo treba sagledati iz više uglova – jer nije jednako da li je neko imao laku ili tešku kliničku sliku – ili sve nijanse između njih  (kod teških formi infekcije mngo je viši titar antitela i smatra se da je imunitet „jači“;  dok kod vrlo blagih formi infekcije, antitla mogu i potpuno da izostanu). S druge strane, različite vakcine,  kao i različite osobe; imaju različite odgovore na vakcinu / ima osoba koje imaju izvanredan imuni odgovor i izuzetno visok titar antitela;  a ima osoba koje uopšte nemaju nikakav imuni odgovor na vakcinu (što je mnogo ređe,  ali takođe zavisi od puno faktora).

Ono što postaje sve jasnije jeste da osobe koje su preležale infekciju i koje su i vakcinisane imaju (po sadašnjim saznanjima) najbolji imuni odgovor.

Smatra da osoba  koja je samo preležala infekciju  (posbno ukoliko je to bila blaža klinička slika, jer su urađena istraživanja koja to potvrđuju – imaju nizak titar zaštitnih antitela)  moze ponovo da dobije infekciju posle nekog perioda (najčešće je to nakon 6-8 meseci i otuda ideja da potvrda o prležanoj bolesti važi 6-8 mesci).

Istina je da vakcine protiv COVIDA 19 koje se od kraja 2020. I početka 2021.g  koriste ne mogu 100% zaštiti svaku osobu koja dobije vakcinu iz brojnih razloga, a navešćemo 3  najvaznija. Jedan od izuzetno važnih razloga  – jeste vrsta vakcine – jer njihova efikasnost se, u zavisnosti od vrste vakcine kreće  od 69% – 97%. Drugi razlog je prisustvo novih varijanti virusa (bice objašnjeno u daljem tekstu); a treći – izloženost / infektivna doza – odnosno količina virusa koja dospe do neke osobe  (nije jednako ako neko bude samo par minuta sa maskom pored covid + osobe u autobusu npr.,  ili je dobio veliku količinu virusa tako što je npr negovao obolelu osobu koja je u najinfektivnijoj fazi bolesti  (ili – češći primer –  bio cele večeri na nekoj proslavi i grlio se, pevao sa covid pozitivnm osobom, koja je bila par sati pred razboljevanje – tj. sutradan dobila visoku  temperaturu ..)

Istraživanja za sada pokazuju da je kompletna vakcinacija postojećim vakcinama prvih meseci (podaci iz februara i marta 2021)  bila efikasna u visokim procentima. Kod najefikasnijih (Pfizer vakcina) ona je bila (u zavisnosti od studija)  od 92,5% do 97,5% .  Vremenom,  kako je virus,  kroz nevakcinisanu populaciju,  menjao svoju strukturu (mutirao i tako se menjao kako bi mogao “da zaražava” i dalje što više ljudi  a nije mutacijom slabio!)  i kako su se na taj način stvorile varijante virusa koje nisu identične onima koje su bile na početku epidemije, i protiv kojih je napravljena vakcina – ta efikasnost  je bivala nešto manja, a zatim u sredinama u kojima se vakcinacija obavljala traljavo, dugo i neefikasno, i tamo gde je procenat vakcinisanih veoma mali  (kao što je naša zemlja) ona je bivala znatno manja.

U takvim uslovima – meran je efektivnost tzv.klasičnih (kako ih Vi nazivate “starih – dobro poznatih”  vakcina) I novih, napravljenih savremenim tehnologijama (kao sto su mRNA vaccine) I dokazano je da su ove druge – mRNA vakcine – neuporedivo efektivnije I da pružaju veću zaštitu. Otuda I naše iskreno poverenje u nove tehnologije – što I jeste cilj nauke – da napreuje I da nalazi što bolja rešenja da nas zaštiti od bolesti!

U zemljama u kojima je % vakcinacije nizak osoba koja je vakcinisana dvema dozama manje je zaštićena od osobe iz zemlje u kojoj je vakcinacija npr 78 ili 80% , jer se kreće u okruženju gde je mnogo manje vakcinisanih, gde se mere (uglavnom ) ne poštuju i gde zelene propusnice nisu obavezne ni za jednu vrstu aktivnosti u zatvorenom prostoru. Sve to utiče na efektivnost. Ovaj koncept je vrlo važan a o njemu se malo priča, a zapravo predstavlja suštinu vakcinacije kao pre svega kolektivne, a tek onda individualne mere prevencije. Imamo utisak da se često zaboravlja na ovaj “sinergistički” efekat vakcinacije.    Iz ovoga je jasno otkud ovoliko inficiranih. Ali ono što je jako važno jeste – da zaštita koju pružaju vakcine i dalje u značajnom meri sprećava teške kliničke slike.

Pitanje da li je neko sa teškom kliničkom slikom infekcije  COVID 19, umro od te bolesti ili – ne znam čega ? je prilično “neobično” pitanje?

Smrtnost od 1% u razmerama koje ima ova epoidemija  ne samo u jednoj zemlji, već I u svetu – je ogromna – ali ona je samo “prividno” 1% (nažalost)   jer,  koliko trpe pacijenti koji u uslovima razbuktale epidemije ne mogu da dođu do svojih lekara??? KOliko je srčanih, bubrežni, plućnih bolesnika,  pacijenata sa karcinomima, pa čak I nekim hirurškim ili ortopedskim oboljenjima umrlo – jer nisu mogli da dođu u bolnice,  nisu mogli da budu hospitalizovani,   KOliko je preventivnih pregleda  (za npr. Otkrivanje carcinoma dojke,   ili Ca grlića materice … ili drugih bolesti)  USKRAĆENO kada je veliki broj bolnica u kovid režimu – zbog ove epidemije.

A o post-covid sindromu (nakon preležane bolesti I o posledicam covida 19) ćemo tek pričati I tek se sresti!

Antigensko testiranje (testovima osetljvosti od 70- 80%)  i PCR testiranje (testovima osetljivosti od 90% ili više) predstavljaju pouzdane metode detekcije virusa; jer se obavezno sagledava i klinička slika, uzimaju  se epidemiološki podaci i dodatna laboratorijska dijagnostika.

Mladi su trenutno populacija koja je u najmanjoj meri vakcinisana. To je populacija koja je najmobilnija – i u epidemiološkom smislu – najčešći izvor infekcije. Virus “pronalazi” najpre nevakinisane, videli ste kako mutira u tako velikim razmerama novoinficiranih, tako da je sasvim jasno da je važno da mladi treba da se vakcinišu, kako bi prvenstveno zaštitili sebe, ali i druge.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata

Postovani, 

Zanima me kakav je stav za vakcinaciju tokom trudnoće? Hvala.

Pozdrav.

Poštovana Ivana,

Za sada, u našoj zemlji je protiv COVID 19 infekcije kod trudnica odobrena samo Fajzer  vakcina i to nakon završetka prvog trimestra trudnoće. Preporuka je da se svaka trudnica posavetuje sa svojim ginekologom koji joj vodi trudnoću, oko primanja vakcine.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata

Postovani,

Nisam student odavno, imam 37god ali ako moze jedno pitanje.

Zbog suvog kaslja koji imam vec mesec dana (bez promena na gore) sam bio privatno kod lekara skoro i dobio da pijem hemomicin 5 dana. Takodje i caj br 11 protiv kaslja. Antib sam dobio vise preventivno jer je izmereni crp bio 8(granica 5) i granulociti su bili blago povecani sto je ukazivalo da je mozda nesto bakterijski krenulo. Delimicno imam osecaj da su antib i caj pomogli. 

Ali da bih ovu pricu stavio u malo jasniji kontekst da spomenem da sam testiran (negativno) na kovid pre 20-ak dana (brat mi je bio pozitivan sa visokom temp itd. i bio je na infektivnoj nekoliko dana). Meni je ovaj suvi kasalj postojao i pre nego sto se on zarazio i i dalje traje. Alergijski ne verujem da je jer prethodnih godina nisam imao tih problema. Ali imam problema sa sinusima pa moguce da i to ima veze. Temp. nemam.

Da ne idem previse u sirinu, s’ obzirom da danas zavrsavam sa antibiotikom a sutra na kontrolu, koliko je vremena potrebno da prodje nakon upotrebe antibiotika da bih mogao bezbedno da primim vakcinu? Primio bih rusku vakcinu. I da li je neophodno da budem potpuno zdrav, bez nekih simptoma prehlade, kaslja itd. da bih primio vakcinu? Zbog trenutne epidemioloske situacije prosto je nemoguce doci do izabranog lekara a da ne mora da se prolazi kroz kovid ambulantu pa iz tog razloga se nadam da mi mozete pomoci sa ovim nedoumicama.

Hvala,

Pozdrav

Poštovani,

Uobičajeno je sačekati nedelju dana po prestanku uzimanja antibiotika i/ili simptoma. U populaciji studenata bilo je slučajeva da su vakcinisani i neposredno (dan ili dva) nakon prestanka uzimanja antibiotika, po savetu lekara koji su antibiotik prepisali , ukoliko su tegobe zbog kojih su uzimali antibiotik nestale mnogo pre završetka antibiotske terapije. Ukoliko Vam na kontrolnom pregledu ne kažu drugačije, možete primiti vakcinu nakon 7 dana od prestanka antibiotske terapije.

Pozdrav iz ZZZZ Studenata