studentska.poliklinika@zzzzsbg.rs

Светски дан борбе против шећерне болести

ZZZZS BeogradБЛОГ КАЛЕНДАР ЗДРАВЉА АКТУЕЛНОСТИСветски дан борбе против шећерне болести

Светски дан борбе против шећерне болести

Светски дан борбе против шећерне болести

Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO) и Међународна федерација за дијабетес (International Diabetes Federation – IDF) су 1991. године покренуле иницијативу за обележавање Светског дана борбе против шећерне болести, као одговор на пораст оболелих од дијабетеса широм света. Овај дан представља највећу глобалну кампању посвећену подизању свести о дијабетесу код више од милијарду људи у више од 160 земаља. Тема којој је посвећен Светски дан борбе против дијабетеса за период 2021-2023. године је „Приступ дијабетолошкој здравственој заштити“.

Шећерна болест (дијабетес мелитус) једна је од најчешћих незаразних болести. Број оболелих од шећерне болести већ дужи низ година расте и поприма размере глобалне епидемије. Иако се највише инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст оболелих очекује се у земљама у развоју. Дијабетес је у свету пети, а у Србији трећи водећи узрок умирања од свих узрока смрти и пети узрок оптерећења болешћу.

Дијабетес мелитус је хронична болест из групе метаболичких болести коју карактерише хипергликемија- односно повећање нивоа шећера у крви, која је резултат поремећаја у секрецији инсулина, деловању инсулина или комбинације наведених поремећаја. Хронична хипергликемија повезана је са дуготрајним оштећењем, дисфункцијом и затајењем различитих органа- посебно ока, бубрега, нерава, срца и крвних судова.

Људи које живе са дијабетесом захтевају стални мониторинг здравственог стања и подршку како би контролисали своје здравствено стање и избегли компликације болести. Милиони људи са дијабетесом широм света немају приступ адекватној здравственој заштити када је ова болест у питању. Из тих разлога, неопходно је да владе повећају улагања у лечење и превенцију дијабетеса.

Свет

  • 537 милиона одраслих (1 од 10 особа) живело је са дијабетесом 2021. године. Очекује се да ће овај број порасти на 643 милиона до 2030. и 783 милиона до 2045. године.
  • Око 44% одраслих особа са дијабетесом, болест остаје недијагностикована (240 милиона).Већина има дијабетес типа 2.
  • Више од 3 од 4 особе (или ¾) са дијабетесом живе у земљама са ниским и средњим приходима.
  • 541 милион одраслих је под повећаним ризиком од развоја дијабетеса типа 2.
  • Више од 1,2 милиона деце и адолесцената (0-19 година) живи са дијабетесом типа 1.
  • Дијабетес је изазвао 6,7 милиона смртних случајева у 2021. години.
  • Дијабетес је био одговоран за најмање 966 милијарди долара здравствених расхода у 2021. – 9% укупне глобалне потрошње на здравствену заштиту.
  • 1 од 6 живорођене деце (21 милион) је изложено високом нивоу глукозе у крви (хипергликемији) у трудноћи.

Република Србија

  • Према процени Института за јавно здравље Србије, у Републици Србији без Косова и Метохије од дијабетеса болује приближно 770.000 особа или 12,0% одраслог становништва, што одговара компаративној преваленцији 9,0% .
  • Процењује се да од укупног броја оболелих са типом 2 дијабетеса, 43% (330.000) особа нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.
  • Број особа са типом 2 дијабетеса је многоструко већи (95%) у односу на особе са типом 1 дијабетеса.
  • Преваленција дијабетеса расте са годинама старости, и процењује се да је готово половина оболелих старија од 65 година.
  • Код старијих особа тип 2 дијабетеса открива се релативно касно, када су већ присутне бројне кардиоваскуларне компликације.
  • У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3.000 особа.
  • У 2020. години, Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника, припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.
  • У последњих десет година уочен је пораст умирања од овог обољења у Србији. Стопа морталитета од шећерне болести повећала се од 43,2 у 2011. години, до 49,2 на 100.000 становника у 2020. години.
  • Према подацима Регистра за дијабетес Градског завода за јавно здравље, у Београду је 2021. године регистровано укупно 492 особа са дијабетесом. Новооболелих је исте године било 1.971 (975 мушкараца и  996 жена).

Ризик за дијабетес тип 2 можемо смањити здравим животним навикама од којих су најважније:

Редовна физичка активност – важна је за одржавање оптималне телесне тежине, повећава осетљивост на инсулин, доприноси регулисању крвног притиска, побољшава физички изглед и психичко благостање.

Правилна исхрана подразумева избор здравих намирница, адекватну количину хране, одговарајући број и увремењеност оброка. Недовољан унос воћа и поврћа, висок унос енергетски богате хране, чести оброци „ван куће“, висок унос заслађених напитака и велике порције погодују развоју гојазности и дијабетеса.

Избегавање дуванског дима – доказано је да је пушење независтан фактор ризика за дијабетес, а код оболелих повећава ризик од компликација дијабетеса- болести срца, можданог удара и проблема са циркулацијом.

Здраво спавање – истраживања показују да хронични недостатак сна или спавање лошег квалитета повећава ризик од различитих хроничних болести као што су дијабетес, гојазност, висок крвни притисак и кардиоваскуларне болести.

За рано откривање дијабетеса типа 2 препоручује се одлазак изабраном лекару где ће се након процене фактора ризика одредити ниво шећера у крви наште, и уколико је потребно урадити и додатне анализе крви. Препоручује се чешће тестирање особа које имају предијабетес и оних који имају више придружених фактора ризика.

Процените своје знање о дијабетесу помоћу нашег он – лајн теста. Упознајте се са дијабетесом уз помоћ здравствено промотивног материјала. Можете попунити и Упитник процене ризика за оболевање од дијабетеса тип 2.