Под добровољним поверљивим саветовањем и тестирањем на ХИВ (ДПСТ), подразумева се поверљив разговор између клијента и саветника који има за циљ да се клијент избори са сопственим бригама, стресом и/или страхом који је повезан са ХИВ инфекцијом. Тај разговор може омогућити особама да препознају сопствени ризик за преношење ХИВ инфекције, да помогне у доношењу одлуке (да ли се тестирати или не) и обезбеђује подршку у тренутку добијанања резултата теста на ХИВ. Такође, ДПСТ може бити важан сегмент тзв. позитивне превенције у подршци и бризи за особе које живе са ХИВ-ом, за њихове партнере, породицу или пријатеље.
Добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ не може се мерити, нити упоређивати ни са једном врстом терапије или било које интервенције, јер представља најкомфорнију и најефективнију интервенцију у превенцији ХИВ/АИДС-а.

Процес саветовања би требало увек да се састоји од саветовање пре и после тестирања на ХИВ, али и од континуираног саветовања докле год постоји потреба за њим. Ефекат разговора саветника и клијента, у коме су доминантне компоненте подршка, веровање и поверење, има велике могућности да код клијента измени понашање од ризичног ка безбедном.
Познавање ХИВ серостатуса може такође помоћи људима да одлуче да заштите како себе, тако и своје сексуалне партнере од инфекције, као и да се превенира преношење ХИВ-а са родитеља/мајке на дете. Серопозитивне особе могу раније почети са одговарајућом подршком и лечењем.

Циљеви добровољног поверљивог саветовања и тестирања су:
– Подстицање промене ризичног понашања клијента ка понашању без ризика за ХИВ инфекцију
– Превенција трансмисије ХИВ инфекције
– Помоћ особи да сазна свој ХИВ статус, а посебно код позитивних резултата пружање подршке, рани приступ третману и истинска брига за клијента.

Да би се клијент (пацијент) осећао добро у једном саветовалишту или Центру за ДПСТ потребно је да већ први контакт са службом која пружа ове услуге буде у пријатном и пријатељском окружењу и да се клијент заиста осећа добродошлим.

Простор у коме се одвија саветовање треба да је ненападан, топао, неутралан и функционалан. Саветник свог клијента треба увек да поздрави: да устане, да се представи и да се рукује. Саветник не треба да носи белу, или другу врсту униформе.

Саветници су најчешће здравствени радници додатно едуковани за рад на добровољном поверљивом саветовању и тестирању на ХИВ; они су пажљиви слушаоци, вешти у комуникацији и “подстрекивању” разговора и особе које искрено желе да раде на добровољном поверљивом саветовању и тестирању на ХИВ. Осим неопходних предуслова за рад на ДПСТ-у (едукације и истинске жеље да се ради овај посао), добро је када ДПСТ обављају особе са пуно људске топлине и без предрасуда.

Саветовање пре тестирања на ХИВ (синоними: «пре тест саветовање» или «пре саветовање») – представља разговор између саветника и клијента пре одлуке и одласка на тестирање.
У току тог саветовања саветник би требало да: обезбеди довољно времена за разговор јер он често може да буде врло детаљан и да се продужи, да обезбеди поверљивост података о клијенту, да разговара са клијентом о разлозима за тестирање и резултататима које очекује, да провери клијентово разумевање ХИВ-а и како се инфекција дешава, понуди тачне информације о ХИВ-у које могу да му помогну да донесе исправну одлуку о тестирању и објасни порцедуру тестирања.
У току саветовања саветник би требало да избегава да: бомбардује клијента информацијама, умањи важност одређене теме о којој клијент жели да разговара, да предвиђа могући резултат тестирања и никада не сме вредновати клијента или његове поступке или да „моралише“.
Ако је клијент одустао од тестирања, саветник такву одлуку треба да прихвати и љубазно понуди клијенту да уколико се његова одлука промени, увек може поново доћи.
Ако је одлука клијента да жели да се тестира, клијенту се извади мали узорак крви који се тестира на Аг/Ат на ХИВ.
Шта год да одлучи клијент треба нагласити да само тестирање на ХИВ (без саветовања) није превенција. Главна компонента целе ове активности је саветовање и оно представља »први корак« у процесу покретања иницијативе за смањење личног ризика за ХИВ инфекцију.
Резултат теста клијент добија у току саветовања после тестирања на ХИВ.

Саветовање после тестирања на ХИВ (синоними: «пост тест саветовање» или «пост саветовање») – је разговор између саветника и клијента у коме саветник клијенту саопштава резултате тестирања.
Саветник у току пост тест саветовања треба да обезбеди довољно времена за разговор о резултатима теста какав год он био и да резултат саопшти јасно и једноставно без околишања и кашњења.
Ако је резултат негативан саветник треба да: подсети клијента на период прозора и да обезбеди клијенту могућност разговора о томе како може надаље да избегне ризик за добијање ХИВ инфекције.
Веома је корисно демонстрирати правилну употребу кондома а то је посебно важно код особа које у овој активности немају много искуства.

Ако је резултат теста позитиван, саветник треба да обезбеди клијенту време и место које му је потребно да прихвати резултат и на њега одреагује. Затим, треба клијенту рећи да је ово прелиминаран тест (ЕЛИСА тест) који се мора потврдити и прецизно објаснити следеће кораке које клијент треба да предузме: потврдни тест (најчешће на Инфективној клиници) – Wестерн блот тест (који ће или потврдити или одбацити дијагнозу ХИВ позитивности) а затим ће се предузети други дијагностички поступци. Веома је важно проверити да ли клијент има некога код кога жели да оде кад чује резултат и где планира да оде пошто напусти собу (саветовалиште). Потребно је да клијент и саветник о овоме направе заједнички план. Такође, саветник треба да каже свом клијенту да то што је ХИВ позитиван неће променити саветников однос према њему и јасно му показати да је увек добродошао.

Текст написала: Прим др сц мед Мила Паунић, спец.епидемиологије и спец. здравственог васпитања
Шефица Одељења за превенцију сиде и ППИ ЗЗЗЗ Студената Београд

Photo: all-free-download.com