Најчешће постављана питања о алергији на храну

Нежељене реакције на храну: На уношење неке намирнице могу се јавити нежељене реакције које могу бити изазване имунолошким механизмом (нутритивне алергије) или неимуниолошким механизмом (интолеранција на храну).
Ове неимунолошке (псеудоалергијске реакције) где изостаје реакција стварања антитела на храну која делује као антиген могу настати услед различитих узрока. Посто је тешко идентификовати узрок настанка ових поремећаја користи се термин интолеранција на храну, као широк појам који подразумева нежељене реакције на храну. Узрок може бити:
1) недостатка ензима (нпр. лактазе па особама са таквим поремећајем смета млеко и млечни производи, што се манифестује грчевима, гасовима, диарејом); 2)
2) присуство микроорганизама, тј бактерија и њихових токсина у намирницама,
3) услед присуства природне супстанце у храни као сто је хистамин (у сиру, вину, риби, нарочито туњевини, што изазива симптоме сличне алергији који се означавају као хистаминска токсичост,
4) реакције на адитиве (супстанце додате храни да се побољша укус, боја или заустави раст микроорганизама),
5) психолошке реакције, запаљења појединих органа система за варење.
6) Психички чиниоци
Алергија на храну-нутритивна алергија
Који су намирнице најчешћи узроцници који доводе до алергијских реакција?
Протеини јајета (беланце), млеко, соја, риба, кромпир, купус, висње, јагоде, брескве, кикирики, брашно.
Нутритивни алерген је фрагмент хране, најчесце протеин који није довољно сварен под дејством сокова за варење или добро кулинарски обрађен и као резултат тога он пролази кроз цревну слузокожу, улази у крв, а затим у органе изазивајући алергију.При првом контакту са неком намирницом не долази до алергијске реакције. Она тада бива препозната од стране имуног система као страна материја-антиген и на њу се тада створе антитела. Тек при поновном уношењу те исте намирнице може да се покрене алергијска реакција. Тада долази до реакције Аг (унете намирнице по другуи пут ) и Ат (створених при првом уносу те супстанце). Тада се особађају супстанце као што је хистамин из мастоцита које оштећују ткива и дају симптоме алергије.Мастоцити се налазе у целом организму, али их највише има у : носу, здрелу, плућима, кожи, централном нервном систему и систему за варење. То је управо и разлог што алергијске реакције на храну не захватају само систем за варење. Ако се тегобе односе на систем за варење говоримо о дигестивној алергији. Она се најчешће испољава као диареја или тегобе са варењем, надимање, грцеви у трбуху. Такође може да се испољи и на слузокожи уста као афтозни стоматитис или црврнило.
На кожи: уртикарија, екцем, ангиоедем, васкулитис (упала капилара).
Респираторни систем: кијавица, бронхитис, отезано дисање, бронхијална астма.
Ако је захваћено више система настаће анафилактички шок (праћен падом крвног притиска).
Централни нервни систем: мигрена, синдром напетости, умора, смањене концентрације и др. недовољно дефинисани знаци. Ако је особа јако осетљива на неки алерген биће захваћен већи број органа алергијском реакцијом. Због оштећења крвних судова они ће пропуштати течност у ткива и смањће се количина циркулишуће крви, што условљава пад крвног притиска и стање шока.
Знаци анафилактичког шока су: свраб по кожи, оток усана, цурење из носа, мучнина, болови у трбуху, повраћ ање, пролив, отежно дисање несвестица, губитак свести и смрт.
Зашто су код деце чесће алергије него код одраслих?
Код деце је систем за варење и имуни систем “незрео”и због тога је смањена концентрација секреторног ИгА у цревним соковима, спорија је перисталтика, смањена количина желудачне киселине и ензима за варење, као и чешће вирусне инфекције које које остећују епител органа за варење и повећавају синтезу ИгЕ антитела која су значајна у настанку алергијских реакција. Код деце која су на мајчином млеку алергијске реакције су мање, не само због тога сто се касније уносе друге намирнице и пружа могућност сазревања органа за варење, већ и због тога сто мајчино млеко садржи ИгА антитела и Т лимфоците који смањују алергијске реакције.
Шта је то укрштена алергијска реакција?
Ако неко има алергију на неку намирницу, доктор це га упозорити да избегава ту намирницу, али и сродне намирнице да би се избегла алергијска реакција. На пример: ако неко даје податак да је алергичан на дагње, тест ће обично показати да особа није алергична само на њих већ и на друге врсте шкољки, па и на ракове такође. Код људи који имају алергију на полен запажено је да често имају алергију на јабуке, диње, лубенице или на мед.
Како се поставља дијагноза алергије на храну?
• Бризљиво се узимају подаци од пацијента постављањем питања.
• Спроводи се елиминациона дијета ( изостављање из употребе намирницу која је сумњива 48 х и прати појаву алергије код пацијента кад је поново узме) Потребан опрез јер алергија мозе бити јака.
• Кожне пробе (скарификациони тест као нпр. Прик тест) Недостатак им је што могу дати лажно позитиван резултат.
• Тест крви (РАСТ и ЕЛИСА) Траже се специфична анти тела класе ИгЕ
• Једноструко или двоструко слепа метода. Даје се инкримисана намирница у виду суве супстанце у облику капсула (не зна пацијент или не зна ни доктор која је намирница у питању, а на основу датих критеријума се процењује алергија)
Како се лечи алергија на храну?
Основ лечења је избацити (елиминисати) дату намирницу из исхране. Мора се водити рачуна о томе да се многе намирнице које изазивају алергију налазе у већим или мањим количинама у другим намирницама, као јаја у кексу, у дресингу за салату или мајонезу, млеко у сладоледу. Код јако алергичних особа и минималне количине унетог алергена могу изазвати тешке, па и по живот опасне алергијске реакције. У лакшим случајевима у обзир долази давање антихистаминика и таблета калцијума који ће ублажити свраб, оток, цурење из носа, кортикостероиди (Деxаметасон, Нирипан) који ће отклонити знаке запаљења, бронходилататори који ће допринети побољшању дисања у случају гушења.
Прим. Др Бранка Константиновић Бировљев, спец. за исхрану

Photo: all-free-download.com