Светска здравствена организација, заједно са земљама чланицама, обележава 31. мај као Светски дан без дувана. Тема овогодишње глобалне кампање је „Гајимо храну, а не дуван“, која за циљ има истицање дугорочне важности узгоја одрживих и хранљивих пољопривредних култура уместо дувана, што у актуелном, веома сложеном тренутку за нашу планету и друштво, посебно добија на значају.

Глобална криза када је реч о обезбеђености храном је у порасту – подстакнута сукобима, климатским променама, утицајима пандемије KОВИД-19, као и неизбежним последицама рата у Украјини. Због свега поменутог, расту цене горива, ђубрива, па и хране. У таквој ситуацији, узгој и производња дувана представљају само додатни терет никада решеном проблему глади у свету, већ озбиљно нарушеној животној средини и забрињавајућем тренду климатских промена.

Сведоци смо да је у овом тренутку рекордних 349 милиона људи на свету у чак 79 земаља, угрожено услед несигурности у снабдевености храном, и то највише у земљама са ниским и средњим приходима, укључујући 30 земаља афричког континента.

Многе од ових земаља огромне површине плодне земље користе за узгој дувана уместо за гајење других биљних култура значајних за исхрану свог становништва. Када се подвуче црта, уместо иницијално пројектоване финансијске добити, ове земље се, дугорочно гледано, суочавају са негативним економским последицама узгоја дувана, најпре због штетних ефеката на здравље и социјални статус људи, у првом реду оних који раде на фармама дувана, као и на животну средину, али и због неповратних губитака драгоцених природних ресурса. Ове земље су, на крају, најчешће у апсурдној ситуацији да новац који зараде од извоза дувана троше на увоз хране за сопствено становништво.

Узгајивачи су свакодневно изложени дуванској прашини и пестицидима. Радник на фарми дувана који сади, узгаја и бере дуван може дневно да апсорбује у свој организам количину никотина која је еквивалентна оној садржаној у 50 цигарета. Поред личне изложености, радници са фарми често носе штетне супстанце куćи на својим телима, одеćи или обуćи, што доводи до секундарног излагања штетним материјама за њихове породице, посебно за најмлађе и/или најосетљивије међу њима.

Поред непосредних ризика по здравље људи, важно је нагласити и да узгој дувана захтева огромне природне ресурсе, уз додатну употребу пестицида и ђубрива, који доприносе деградацији земљишта. Ове хемикалије излазе и у водену средину, загађујуćи језера, реке и воду за пиćе. Имајући у виду колико дуван временом исцрпљује плодност земљишта, јасно је да то земљиште касније има значајно мањи капацитет за узгој других хранљивих биљних култура.

Дуван је одговоран за око 5% укупног крчења шума, с обзиром да за његов узгој дрвеће мора бити посечено и земљиште очишћено. Примера ради, за производњу око 300 цигарета, неопходно је жртвовати једно дрво. Све ово и те како доприноси емисији угљен-диокцида, односно прогресији климатских промена.

Тренутно, дуван се узгаја у преко 125 земаља, на површини од око четири милиона хектара, што је територија већа од Руанде. Највећи узгајивачи листа дувана на свету су Кина, Индија и Бразил, које заједно покривају преко 55% укупне територије под овом културом. Како се законске регулативе развијених и средње развијених земаља из године у годину пооштравају, дуванска индустрија врши све већи утицај на неразвијене, претежно афричке земље да повећају своју производњу дувана.

У многим земљама које узгајају дуван, владе дају директне субвенције узгајивачима. Ови финансијски подстицаји имају за циљ да стимулишу пољопривреднике да узгајају дуван уместо других култура. Као дугорочни резултат таквих стратешких опредељења, долази до производње веће количине дувана него што га слободно тржиште може апсорбовати. У крајњем исходу, насупрот почетним очекивањима, то доводи до смањења цена дувана, што угрожава како егзистенцију пољопривредника, тако и буџете самих земаља.

Србија се сврстава у 50 земаља које су највећи произвођачи дувана на свету. Према подацима Светске организације за храну и пољопривреду  (Food and Agriculture Organization – FAO) из 2021. године, наша земља се налази на 42. месту са око 6.500 хектара под овом културом. Поређења ради, сличну површину под засадом дувана има Јапан, чија је територија од Србије већа више од 4 пута, као и Мексико, са територијом скоро 25 пута већом од територије наше земље. Када је реч о земљама у окружењу, највећи произвођач је Северна Македонија, која се са 16.600 хехтара налази на високом 19. месту ове листе. Влада Северне Македоније је 2020. потрошила око 32 милиона америчких долара на субвенције за дуван.

Кампања поводом обележавања Светског дана без дувана 2023. има за циљ да подигне свест јавности о значају и могућностима за узгој алтернативних, одрживих и хранљивих усева уместо дувана, као и да стимулише владе земаља да средства опредељена за подршку узгоју ове биљне културе адекватно преусмере на неке друге, корисније и за човека и за планету. Циљ овогодишње кампање је и разоткривање стратешких опредељења дуванске индустрије да ове напоре за заокретом осујети, чиме даје својеврсни допринос продубљивању кризе која се односи на неадекватну снабдевеност храном у свету.

САВЕТ НЕДЕЉЕ: „Храна здравље чува, а дуван га квари“