ПОСТ КОВИД СИНДРОМ

Како лекари све више сазнају о ковиду 19, тако постаје јасније да је у питању подмукла болест. Инфекција оставља последице по цео организам, па се пацијентима све чешће дијагностикује “пост ковид синдром”.

Симптоми везани уз наведени синдром нису наивни – отежавају свакодневно функционисање и трају недељама. Занимљиво је да се пост ковид 19 синдром не догађа само особама које су имале тежи облик болести, већ се често виђа и код особа које су имале благи облик.

Механизам настанка дуготрајних последица изазваних вирусом САРС-ЦоВ-2 на људско здравље и даље није сасвим јасан. Логична су размишљања да је главни разлог дуготрајног трајања симптома повезаних с пост ковид 19 синдромом заправо прикривена инфекција у организму која доводи до пролонгираног имунолошког одговора организма.

Снага нашег имунолошког система је огромна. У готово 95% случајева он успешно побеђује САРС-ЦоВ-2, који, осим у изузетним случајевима, не успе проћи ни природне баријере нашег организма, попут нпр. носне и усне слузнице. Али “сломом” прве линије обране битка се наставља, а организам активира следећу фазу урођеног (неспецифичног) имунитета коју започињу ћелије попут макрофага и Т-лимфоцита  након што из околног ткива или циркулације дођу на место инфекције. С друге стране, инфекција вирусом уобичајено резултује смрћу ћелије и умножавањем вируса, а локално ослобођени цитокини додатно активирају још ћелија са циљем да се директно неутралише вирус и уклоне  остаци распаднутих ћелија (фагоцитоза). За оптимално функционисање  ових линија одбране важни су добре животне навике, здрав стил жовота и адекватан унос свих потребних заштитних материја (витамини , минерали) како би се „ојачао“имунитет.

Следећа  линија обране  активира систем специфичне имуности с доминантним механизмима стварања специфичних антитела и цитотоксичних лимфоцита који треба да нам обезбеде брзу и адекватну  заштиту при поновном сусрету са вирусом у будућности.Овај ниво одбране стичемо на два начима-ако преболимо инекцију или вакцинацијом.

Нажалост, реакција нашег имунолошког систтема у борби са САРС-ЦоВ-2 може постати неконтролисана и прекомерна што представља главни чинилац покретања каскаде промена које могу довести до системског мултиорганског оштећења  и смртног исхода.Највећи број оболелих ипак успешно савлада инфекцију али, на жалост , велики број њих има извесне последице у виду  прогресивног оштећења различитих  органа а и звестан број има симптоме и знакове тзв. пост ковид синдрома који значајно утичу на квалитет живота.

Разумевање низа симптома везаних уз пост ковид 19 синдром немогуће је без познавања утицаја вируса САРС-ЦоВ-2 на мале крвне судове и на процесе згрушавања крви. Цела каскада процеса везаних уз наведено доводи до поремећаја микроциркулације практично свих органа, а у најдраматичнијим случајевима до испољавања  плућне емболије или можданог удара.

Најчешћи симптоми који се појављују код пацијената након прележане тзв.благе и умерено тешке акутне фазе ковида 19 који се најчешће виђа у популацији младих одраслих особа  у које спадају  и студенти, укључују дуготрајан губитак или измењеност чула укуса и мириса, хроничан умор, малаксалост, недостатак ваздуха,бол или стезање у грудима, лупање срца,поремећај памћења и концентрације, ноћно знојење, болове у мишићима и зглобовима, главобоље.

Резултати студије из Италије су показали  да је два месеца након првих симптома ковида 19 свега 12,6 % особа било без икаквих симптома, 32 % испитаника имало је један до два симптома, док је њих 55 % било с три и више симптома. Аутори студије као најчешће симптоме наводе општу слабост која се јављала код 53,1 % испитаника, субјективни осећај недостатка ваздуха (диспнеја) у 43,4 % испитаника, бол у зглобовима у 27,3 %, док је  бол у грудима постојао код 21,7 % испитаника.

Најчешћи симптоми који се примећују код особа које су прележале ковид 19 везани су за дисајни систем, а манифестирају се као субјективни осећај отежаног дисања, боли у грудима или сувог кашља, иако се стандардним дијагностичким процедурама не налази поремећај структуре или функције плућа.

Утицај САРС-ЦоВ-2 на  на срце је предмет је бројних расправа, посебно везаних уз повратак спортиста на спортске терене након прележаног ковида 19. Радећи детаљне кардиоваскуларне прегледе као и  магнетску резонанцу спортиста три недеље након појаве симптома ковида 19, аутори једне студије су  закључили да  знакови акутне упале миокарда (миокардитис) постоје код код свега 1,4 %  спортиста . Раније објављивани резултати магнетске резонанције срца млађих спортиста који су преболели ковид 19 у супротности су с управо наведеним резултатима, а аутори тог чланака су утврдили да у готово 40 % њихових испитаника постоји кардиолошко оштећење, најчешће перикардитис (упала овојнице која облаже срчани мишић).Симптоми перикардитиса обично се манифестују као бол или стезање у грудима, која се може погоршавати при дубоком дисању, што је заправо један од описаних симптома пост ковид 19 синдрома.

С друге стране неуролошки симптоми (главобоља,несаница, знојење, поремећај функције кранијалних  нерава,поремећаји памћења, пажње, перцепције конвулзије, парализа итд.) имају такође велику учесталост и представљају значајан проблем код особа које су преболеле ковид 19.  Недавно објављен рад који је анализирао млађу популацију особа које су преболеле инфекцију утврдио је да 78% пацијената чак три месеца након што су изишли из акутне фазе болести има благе когнитивне потешкоће укључујући дефиците памћења, пажње, перцепције, итд.Учесталост појаве и широк дијапазон неуролошких симптома све чешће се описују као посебан ентитет- неуролошки пост ковид синдром.

Уз наведено, примећена су бројна стања из домене психијатрије попут деменцијама сличних синдрома, анксиозности, депресије, ПТСП-а.

Због наведеног бројни здравствени системи широм света почели су да формирају мултидисциплинарне тимове стручњака  који ће бринути о болесницима с пост ковид 19 синдромом и тако им омогућити целовит дијагностички приступ , правовремену превенцију компликација и оптимално лечење.