Сигурно сте чули за “лоше” бактерије које изазивају болест.

Али да ли сте чули за “добре” бактерије које могу да Вам побољшају здравље ?

Ове добре бактерије се називају пробиотици. Назив пробиотик потиче од грчке речи “про биос” што значи “за живот”.

Цревна флора

Одавно је познато да је здравље наших црева важно за наше целокупно здравље.  

Бактерије које живе у нашим цревима делимо на добре (пријатељске или пробиотске) и лосе или патогене које долазе из спољне средине и могу да изазову болест ако нису у равнотежи са “добрим“. Шта ремети равнотежу цревне флоре?

Многи фактори имају утицај на састав цревне флоре. Ту убрајамо разне инфекције, антибиотску терапију, примену цитостатика, радиотерапију, стрес, неправилну исхрану, “лошу” воду.

Здрава цревна флора обилује добрим бактеријама које спречавају размножавање штетних микроорганизама, помаже варење и апсорпцију хранљивих материја, она производи витамине Б3, Б4, Б 6, Б 7 и К, јача имуни сyстем.

Шта су пробиотици?

Пробиотици су живи микроорганизми тј. нормални чиниоци интестиналне цревне флоре здравих људи који имају бројне корисне улоге, а  који се могу додати храни са циљем да побољшају равнотежу цревне микрофлоре.

Важне улоге пробиотских бактерија у организму:

1. Нормализују функцију црева код опстипације или диареје, контролишу стварање цревних гасова, смањују симптоме иритабилног колона.
2. Превенирају и лече кандидијазу и због тога се у превенцији настанка оралне или интестиналне кандидијазе даје истовремено са применом или после употребе антибиотика.
3. Побољшање имунитета пробиотички микроорганизми формирају интестинални екосистем који инхибира раст штетних бактерија (Е. Цолли, Салмонелла тyпхимуриум, Цлостридум перфригенс, Цлостридиум диффициле, Псеудомонас, Листериа, Стапхyлоцоцус ауреус, Цандида албицанс) Они подстичу синтезу витамина Б групе, побољшавају ресорпцију неких нутријенаса  и стимулишу ензимску активност. Делују и на урогенитални тракт (корисна примена код вагинитиса и цревне уринарне инфекције и представљају медијаторе имуног система (Стимулација слободног ИгА, производња и активација макрофага).
4. Снижавање нивоа холестерола, јер су способне да инхибирају синтезу холестерола у организму.
5. Превенција карцинома гастроинтестиналног тракта, посебно дебелог црева и смањење ризика од других карцинома. Бактерије млечне киселине смању продукцију канцерогена-нитрозамина, смањују ресорпцију токсина.
6. Побољшавају варење лактозе јер стимулишу активност цревне лактазе.
7. У терапији гојазности– испитивања су показала да у дијететском третману гојазности значајне резултате има примена ферментисаних млечних производа са пробиотицима. Ови производи садрже бета хидрокси метил глутарат који спречава синтезу холестерола.
8. Синдром пропустљивости црева (Лицкy гут), интолеранција на глутен и друге намирнице су болести новог доба. О важности пробиотика у овим случајевима говори више научних студија, широм света. У том смислу комбинација пробиотика са инулином, дијететским влакном је показала добре резултате.

Природни извори пробиотика:

Пробиотици представљају такозвану функционалну храну, храну која има одређену корисну функцију у нашем телу. Пробиотици су нам углавном доступни путем кисело-млечних производа (кисело млеко, кефир, јогурт). У њима се налази најпознатији извор  „добрих“ бактерија попут лацтобациллуса бифидуса, бацтерије који одржава здраву равнотежу међу бактеријама у цревима. Кефир од ферментисаног млека по укусу и структури сличан је јогурту, садржи пробиотске културе и обиље витамина и минерала. Истраживања показују да се Лацтобациллус налази у неким ферментисаним сиревима, као што је гауда.Такође се налази у неким ферментисаним производима који се више користе у Источним земљама тепех, мисо супа и други. Тако на пример мисо супа садржи више од 100 врста пробиотских бактерија, има мало калорија, а пуно витамина Б и антиоксиданаса.

Непастеризовани кисели купус богат је живим лацтобациллима, корисним микроорганизмима и ензимима. Особе које исхраном уносе веће количине киселог млека или јогурта имају стално присутну ову бактерију у дигестивном систему. Према запажањима, ти људи су здравији и живе дуже од просека. Предвиђања да ће се тржиште пробиотика утростручи до 2010 године већ је потврђено!

Пробиотици као суплементи

Као последица хроничног  стреса, неконтролисаног узимања антибиотика и савременог фаст фоод начина исхране, долази до поремећаја цревне флоре и све већег пораста алергијских и аутоимуних обољења. Када услед неког поремећаја цревне флоре или после терапије антибиотицима желимо да опоравимо организам, препоручују се готови препарати од којих неки садрже 3, 6 или чак 10 сојева корисних бактерија у значајно већој концентрацији него што их можемо унети храном. То су сојеви  који су отпорни на киселине дигестивног тракта, најчешће из рода бифидобацтериум и лацтобациллус. Пробиотик капсуле су делотворније од таблета јер боље штите „добре“ бактерије од желудачне киселине.

 Да би се неки микроорганизам могао користити у пробиотичке сврхе мора да испуњава следеће услове:

1. Да је пореклом из дигестивног тракта човека;
2. Да није патоген ни токсичан за људе;
3. Да преживљава услове који владају у дигестивном тракту, у првом реду велику киселост желудачног сока, а и да је отпоран према жучним киселинама у танком цреву;
4. Да производи антимикробне супстанце активне према непожељним микроорганизмима у дигестивном тракту;
5. Да током технолошких поступака производње и чувања има висок степен преживљавања.

Најбоље време за узимање пробиотика је 15 до 30 минута пре јела, јер желудачна киселина утиче на њихову апсорпцију. Ако пробиотик узмете после оброка, његово дејство се смањује услед пораста желудачне киселине.

Бројне научне студије истичу велику важност пробиотика за здравље. Константно се ради на стварању нових пробиотичких суплемената, за које се верује да ће убрзо довести до револуционарних промена у бројним гранама медицине: онкологији, гастроентерологији, алергологији, педијатрији и инфектологији.

                                                                 Прим др Бранка Константиновић Бировљев,

                                                                             специјалиста за исхрану