Живот је покрет – древна изрека примењива је кроз све векове до данас. Данас више него икада раније људски род је у проблему због седетарног начина живота. Недостатак физичке активности, послови који захтевају физичко мировање, одмор који се заснива на мировању уз тв и компијутер, претерано коришћење мобилног телефона, испијање омиљеног пића у кафићима уз вишесатно седење итд, довели су до праве епидемије различитих болести, и физичких и психичких.

Сви знамо колико је физичка активност корисна за здравље. Али упркос томе имамо фрапантан податак да је око 40% студената у Србији потпуно физички неактивно. Та неактивност је дуготрајна, траје годинама, и код сваког појединца ће довести у неком моменту до неке врсте здравствених проблема: до  болова и деформитета коштано-зглобно-мишићног система, до пада имунитета и честих инфекција, до гојазности или мршавости, до психофизичког замора,  до разних обољења унутрашњих органа итд. Због свега наведеног појавиће се незадовољство које се у зачараном кругу компензује нездравим навикама и пороцима.

Физичка активност није чаробни штапић које ће све проблеме отклонити али у великој мери може да помогне.

Понекад, ма да знатно ређе, и претерана физичка активност може довести до здравствених проблема као и недостатак физичке активности али у скроз другачијем облику: повреде, претренираност…

Закључак који можемо донети је да је физичка активност необходна за добро здравље и расположење али је јако важно одредити облик и интензитет те активности за сваког појединца понаособ.

Прилагођена физичка активност за сваку особу посебно је стандард који се тренутно спроводи у свету. Осим индивидуалног приступа постоје и одређене опште смернице, правила како би требало вежбати. Нека од тих правила су:

1. Физичку активност треба испратити са адекватном исхраном и рехидрацијом (аеробни тренинзи, трчање, вожња бицикле, пливање, аеробик захтевају добру рехидрацију, унос минерала, више здравих угљених хидрата и оптимално протеина док вежбе снаге, дизање тегова, теретана захтевају већи унос протеина са мањим количинама угљених хидрата)
2. Физичку активност треба започети лаким и краћим вежбањем и постепено у наредном периоду повећавати и време и интезитет вежбања.
3. Сви спортови захтевају адекватну припрему. Физичкој активности обавезно треба да предходи припрема организма за тренинг, загревање и и истезање тетива и мишића. После завршеног тренинга такође је потребно одрадити лагано истезање.
4. Корисно је комбиновати у току недеље различите активности, рецимо аеробни тренинг 2 до 3 пута недељно и вежбе снаге 2 до 3 пута недељно.

Којом физичком активношћу би требало да се бавимо зависи од жеље и психофизичког стања организма. Особе са вишком килограма би требале да смање калоријски унос и да  раде аеробне тренинге који  ће довести до веће потрошње калорија – вожња бицикле, нордијско трчање, пливање а после одређених вежби јачања мишића ногу, стомака и леђа може се укључити и трчање. Особама са мањком килограма препоручује се већи калоријски унос и тренинзи који ће повећати мишићну масу – вежбе снаге, теретана. Особама које имају деформитете кичме препоручују се корективне вежбе – специјалне вежбе за одређене групе мишића. Уколико сте често напети, под стресом са боловима у мишићима препоручује се Таи чи чуан са чи гонг вежбама, јога, борилачки спортови уз увек корисно пливање и трчање.

Да би физичка активност имала бенефит за здравље необходно је да буде добро испланирана, редовна и да се спроводи у дужем временском периоду. У свему томе вам могу помоћи стручно едуковане особе, професори фискултуре, лекари, лекари спортске специјалности, школовани тренери. Потражите их и уз њихов савет унапредите своје здравље.