Претња по здравље целе планете

На иницијативу Светске здравствене организације (СЗО), Светски дан без дувана обележава се традиционално, сваког 31. маја. Овогодишња глобална кампања реализује се под слоганом: „Дуван трује нашу планету“.  Циљ кампање је да подигне свест најшире јавности да штетни ефекти масовне производње и употребе дувана превазилазе утицај на здравље појединца, односно да се интензивно шире на све компоненте животне средине.

Тај негативни утицај проистиче из сваке од фаза  – од узгоја дувана као пољопривредне културе и процеса његове индустријске обраде, преко  дистрибуције све до ефеката отпадних продуката масовно коришћених  дуванских производа. Посебан аспект који се наглашава у овогодишњој кампањи односи се на расветљавање настојања дуванске индустрије да своју негативну репутацију „опере“ развојем нових технолошких решења и програма друштвене одговорности, које прате изузетно разрађене маркетиншке стратегије чији је циљ да све то представе као  настојање дуванске индустрије за унапређењем животне средине и здравља људи.

А  да ли је заиста тако?

Дуван је велики експлоататор природних ресурса наше планете.

Чак око 3,5 милиона хектара земљишта сваке године се уништава услед узгоја дувана. Освајање земљишта за потребе узгоја ове биљке често се врши на рачун унииштења шума, нарочито у земљама у развоју. Такав вид деградације земљишта доводи до тога да се касније на њему тешко могу гајити било које друге корисне пољопривредне културе.

Поражава и податак да се годишње за потребе производње цигарета посече 600 милиона стабала и утроши  22 милијарде литара воде.

А како се природи враћа оно што је од ње узето?

Са годишњом производњом од чак 84 милиона тона угљен –диоксида, дуванска индустрија даје несумњиви допринос стварању стаклене баште, те тако директно саучествује у климатским променама, смањењу климатске отпорности и девастацији читавих екосистема.

Хемикалије које се ослобађају у процесима узгоја, производње и употребе дувана су токсичне – оне загађују наш ваздух, воду и зељиште, наше плаже и улице, док незаобилазни пикавци, микропластичне масе и све веће количине отпада који потиче од нових електронских дуванских производа буквално затрпавају нашу планету. А то је само део пакета штете…

Посебно треба имати у виду да је чак око 90% глобалне производње дувана концентрисано у земљама у развоју, што додатно доприноси неједнаком утицају који дуван има на различите делове наше планете и на различите социоекономске групе становништва. Наиме, честа је појава да се у земљама са ниским и средњим приходима, пољопривредници опредељују за узгој дувана као биљке која им доноси брзу зараду. Посебно забрињава чињеница да саме државе прибегавају стимулацији пољопривредних произвођача на такву одлуку, тако што им обезбеђују високе државне субвенције, а све под изговором да развој дуванске индустрије значајно доприноси економском просперитету. Нико, притом, не помиње другу страну те медаље која дугорочно засењује сјај брзе зараде – несигурно тржиште осталих пољопривредних култура, односно хране, уместо финансијске добити – честе дугове у које упадају произвођачи, растућу болест и сиромаштво. На све то, ту је и готово неповратна штета нанета животној средини, која по правилу највише оптерећује управо оне земље које имају најмањи капацитет да се са тим боре, док од целог процеса профитирају једино мултинационални дувански гиганти, са седиштем у најразвијенијим деловима света. На овај начин, дуванска индустрија успешно продубљује амбис глобалне неједнакости.

Последњих година, дуванска индустрија је све више посвећена томе да замаскира огроман штетан утицај који има на животну средину, за шта се користи енглески  термин “greenwash” (екоманипулација). То се у пракси спроводи кроз објављивање наручених студија утицаја и оснивањем  фондација које финансирају пројекте друштвене одговорности. Ефекат „димне завесе“ која се на тај начин креира успешан је захваљујући недостатку података из независних истраживања, као и захваљујући простору за деловање које оставља неуједначена и недовољно снажна законска регулатива у области контроле дувана, нарочито у појединим деловима света.

Овогодишња кампања која прати Светски дан без дувана обраћа се појединцима,  заједницама, али и владама земаља и доносиоцима одлука да унапреде регулативе које ће произвођаче дувана натерати да своју делатност обављају са вишим степеном свести и одговорности према еколошким, али и економским последицама које њихова делатност производи. Неопходно је да се у дугорочне стратегије и политике земаља унесе помоћ произвођачима дувана да се пребаце на друге пољопривредне културе, које су одрживе и дугорочно корисне.

Смањење конзумирања дувана, са личног, колективног, али и глобалног аспекта, мора се идентификовати као кључан корак за достизање свих Циљева одрживог развоја 2030, не само оних који се односе директно на здравље.

Имајте на уму – са сваком попушеном цигаретом, изгори и делић већ оскудних природних ресурса којима располажемо.  Оних од којих директно зависи и наше постојање на овој планети…

Претња по здравље целе планете

На иницијативу Светске здравствене организације (СЗО), Светски дан без дувана обележава се традиционално, сваког 31. маја. Овогодишња глобална кампања реализује се под слоганом: „Дуван трује нашу планету“.  Циљ кампање је да подигне свест најшире јавности да штетни ефекти масовне производње и употребе дувана превазилазе утицај на здравље појединца, односно да се интензивно шире на све компоненте животне средине.

Тај негативни утицај проистиче из сваке од фаза  – од узгоја дувана као пољопривредне културе и процеса његове индустријске обраде, преко  дистрибуције све до ефеката отпадних продуката масовно коришћених  дуванских производа. Посебан аспект који се наглашава у овогодишњој кампањи односи се на расветљавање настојања дуванске индустрије да своју негативну репутацију „опере“ развојем нових технолошких решења и програма друштвене одговорности, које прате изузетно разрађене маркетиншке стратегије чији је циљ да све то представе као  настојање дуванске индустрије за унапређењем животне средине и здравља људи.

А  да ли је заиста тако?

Дуван је велики експлоататор природних ресурса наше планете.

Чак око 3,5 милиона хектара земљишта сваке године се уништава услед узгоја дувана. Освајање земљишта за потребе узгоја ове биљке често се врши на рачун унииштења шума, нарочито у земљама у развоју. Такав вид деградације земљишта доводи до тога да се касније на њему тешко могу гајити било које друге корисне пољопривредне културе.

Поражава и податак да се годишње за потребе производње цигарета посече 600 милиона стабала и утроши  22 милијарде литара воде.

А како се природи враћа оно што је од ње узето?

Са годишњом производњом од чак 84 милиона тона угљен –диоксида, дуванска индустрија даје несумњиви допринос стварању стаклене баште, те тако директно саучествује у климатским променама, смањењу климатске отпорности и девастацији читавих екосистема.

Хемикалије које се ослобађају у процесима узгоја, производње и употребе дувана су токсичне – оне загађују наш ваздух, воду и зељиште, наше плаже и улице, док незаобилазни пикавци, микропластичне масе и све веће количине отпада који потиче од нових електронских дуванских производа буквално затрпавају нашу планету. А то је само део пакета штете…

Посебно треба имати у виду да је чак око 90% глобалне производње дувана концентрисано у земљама у развоју, што додатно доприноси неједнаком утицају који дуван има на различите делове наше планете и на различите социоекономске групе становништва. Наиме, честа је појава да се у земљама са ниским и средњим приходима, пољопривредници опредељују за узгој дувана као биљке која им доноси брзу зараду. Посебно забрињава чињеница да саме државе прибегавају стимулацији пољопривредних произвођача на такву одлуку, тако што им обезбеђују високе државне субвенције, а све под изговором да развој дуванске индустрије значајно доприноси економском просперитету. Нико, притом, не помиње другу страну те медаље која дугорочно засењује сјај брзе зараде – несигурно тржиште осталих пољопривредних култура, односно хране, уместо финансијске добити – честе дугове у које упадају произвођачи, растућу болест и сиромаштво. На све то, ту је и готово неповратна штета нанета животној средини, која по правилу највише оптерећује управо оне земље које имају најмањи капацитет да се са тим боре, док од целог процеса профитирају једино мултинационални дувански гиганти, са седиштем у најразвијенијим деловима света. На овај начин, дуванска индустрија успешно продубљује амбис глобалне неједнакости.

Последњих година, дуванска индустрија је све више посвећена томе да замаскира огроман штетан утицај који има на животну средину, за шта се користи енглески  термин “greenwash” (екоманипулација). То се у пракси спроводи кроз објављивање наручених студија утицаја и оснивањем  фондација које финансирају пројекте друштвене одговорности. Ефекат „димне завесе“ која се на тај начин креира успешан је захваљујући недостатку података из независних истраживања, као и захваљујући простору за деловање које оставља неуједначена и недовољно снажна законска регулатива у области контроле дувана, нарочито у појединим деловима света.

Овогодишња кампања која прати Светски дан без дувана обраћа се појединцима,  заједницама, али и владама земаља и доносиоцима одлука да унапреде регулативе које ће произвођаче дувана натерати да своју делатност обављају са вишим степеном свести и одговорности према еколошким, али и економским последицама које њихова делатност производи. Неопходно је да се у дугорочне стратегије и политике земаља унесе помоћ произвођачима дувана да се пребаце на друге пољопривредне културе, које су одрживе и дугорочно корисне.

Смањење конзумирања дувана, са личног, колективног, али и глобалног аспекта, мора се идентификовати као кључан корак за достизање свих Циљева одрживог развоја 2030, не само оних који се односе директно на здравље.

Имајте на уму – са сваком попушеном цигаретом, изгори и делић већ оскудних природних ресурса којима располажемо.  Оних од којих директно зависи и наше постојање на овој планети…