Danas se sve više govori o hrani jer je evidentna veza ihrana-zdravlje. Svakim
danom pristižu novi dokazi o pojedinim komponentama hrane ili namirnicama
koja imaju blagotvoran efekat na zdravlje. Od davnina su poznata lekovita
svojstva biljaka i pojedinih namirnica. Stari Egipćani, Kinezi, Grci, Rimljani i drugi
narodi koristili su biljke zbog blagotvornih dejstava. Podsetimo se samo nekih:
beli luk, peršun, aloja, žen-šen, cvekla, kupus i mnoge druge.
Hipocrat, “otac medicine” je verovatno prva osoba koja je smatrala da je hrana lek i lek hrana i
da je medicina umetnost da se odredi za koga je koja biljka najbolja.
Naime on je verovao i pripovedao da  priroda ima potencijal da leči bolesti. Hipocrat je
često koristio ishranu i biljke kao osnov za tretiranje različitih bolesti.
Biljke su sa nama od našeg postanka. Ljudi su godinama koristili biljke za lečenje različitih
bolesti.  Danas postoje  brojni  naučni  dokazi  da  je  ishrana u direktnoj vezi sa
smanjenjem  rizika  od  hroničnih  nezaraznih bolesti i u vezi sa tim razvio se
koncept funkcionalne hrane.
Funkcionalna hrana je hrana koja ima povoljan uticaj na ljudsko zdravlje pored
svojih uobičajenih nutritivnih funkcija. To je hrana koja sadrži biološki aktivna
jedinjenja koja je čine funkcion alnom jer pozitivno utiču na određene funkcije u
organizmu, što je naučno potvrđeno. Povoljan efekat na zdravlje se se ispoljava
kontinuiranim korišćenjem uobičajene količine takve hrane.
Pre mnogo godina kada hrane nije bilo u izobilju ona je imala zadatak da
zadovolji  glad,  omogući  pravilan  rast  i  razvoj  deteta,  kasnije  reprodukciju  i
održavanje u životu, odnosno obnovu i regeneraciju ćelija. Danas kada je ima u
obilju  zahtevi  savremne  ishrane  su  veći  i  ona  mora  da  zadovolji  u  pogledu
kvaliteta i deluje u smislu sprečavanja nastanka hroničnih ne zaraznih bolesti,
takozvanih civilizacijskih bolesti. Ona dakle treba da ima preventivnu funkciju i da
obezbedi dug i kvalitetan život čoveka.
Poznato je da takozvana mediteranska ishrana koja obiluje povrćem, voćem i
maslinovim uljem povoljno deluje u smislu prevencije kardiovaskularnih bolesti,
Eskimi ne obolevaju od bolesti kardovaskularnoh sistema zbog obilatog unosa
omega 3 mesnih kiselina jer se hrane ribom, neka Afrička plemena nemaju rak
kolona jer ne jedu meso već samo biljke, dakle jedu hranu bogatu dijetetskim
vlaknima. Plemana Navaja nemaju neke vrste raka zbog specifične ishrane jer
jedu šumske bobice i veoma malo mesa. Na Himalajima u Hunza krajevima ne
znaju za rak.  Narod Hunza jede kajsije i njihove koštice-bademe koje sadrže
vitamin B17 tj. nitrilozid koji ima jak antioksidativni potencijal ali ima i cijanid
vezan za benzaldehid tako da nije toksičan, a koji se oslobađa u kontaktu sa
enzimom  betaglukozidazom  koji  se  nalazi  u  kancerskim  ćelijama  i samo njih
ubija.
To je vitamin rastvorljiv u vodi i u slatkim bademima ga ima 4-6mg a u gorkim 15-
25mg. Potrebno je 250-300 mg dnevno ovog vitamina. da bi se
zadovoljile dnevne potrebe, a to se postiže ako se svakodnevno pojede 35-40
badema ili 12-15 gorkih.
Funkcionalna hrana ima optimalan uticaj na digestivni sistem, ima povoljan
efekat na imunitet, krvne sudove, obično ima veliki antioksidativni potencijal koji
je važan u borbi sa slobodnim radikalima koji se stvaraju svakodnevno u našem
organizmu u zavisnosti od uslova u kojima živimo u većoj ili manjoj meri.
Zagađenost  vazduha,  pušenje  cigareta,  radijacija,  prekomerna  izloženost
sunčevim zracima, industrijska zagađenja, lekovi i droga, herbicidi i pesticidi u
hrani, aditivi hrane, konzervansi, boje su uzroci nastanka slobodnih radikala u
našem organizmu.
Slobodni  radikali  mogu  oštetiti  ćelijsku membranu, masne  kiseline, holesterol,
proteine  i  DNA  i  imaju  ulogu  u  patogenezi  mnogih  hroničnih  degenerativnih
bolesti. Oksidacija LDL holesterola povećava rizik od ateroskleroze. Oksidativno
oštećenje DNA može doprineti nastanku karcinoma.
Funkcionalna hrana sadrži jednu ili više bioaktivnih komponenti. To može biti
makronutrijens kao npr. omega 3 masne kiseline, ili mikronutrijens (vitamin ili
mineral), neesencijalni sastojak koji ima neku funkciju (likopen, konjugovana
linolna kiselina-CLA, bilojni sterol) ili fitohemikalija (sulfrafan, izoflavoni,
bioglavinoidi, fitoestrogeni ili živi mikroorganizmi-probiotici. Biološki aktivna
jedinjenja deluju na mestu oslobađanja kao napr. dijetna vlakna ili probiotici u
crevnom traktu ili imaju dejstvo na određenu bihemijsku funkciju u organizmu i
tako  popravljaju  funkciju  određenog  organa,  sistema  organa  ili  organizma  u
celini. Takođe funkcionalna namirnica je i ona kojoj je nešto dodato u smislu
poboljšanja  efekta  (vitamini,  minerali)  ili  joj  je  nešto  oduzeto  (zasićena  mast,
šećer, so). Postoje i namirnice koje su pravljene sa određenom funkcijom kao što
su  to  sve  prisutniji  voćni  jogurti,  gde  je  voće  bogato  vitaminima i dijetetskim
vlaknima pomešano sa žitaricama i probioticima, tj. prijateljskim bakterijama
našeg digestivnog trakta.
Da bi za namnirnicu mogli da kažemo da je funkcionalna izjave u pogledu
sastava i funkcije moraju da budu istinite i one ne moraju da budu odobrene od
FDA (Food and Drug Administration), za razliku od zdravstvenih izjava koje
moraju da imaju naučnu potvrdu i moraju da imaju atest FDA. Zbog toga je važno
da se gleda dekleracija na svakoj namirnici u pogledu sastava, datuma i atesta.
U periodu velikog tehnološkog napretka proizvodnje hrane znanje o ishrani je bilo
oskudno. Svaka nova kompanija se brinula samo da joj hrana bude ukusnija u
odnosu na konkurenciju i zato su namirnicama dodavali masti, a da bi proizvode
zaštitili od mikroba jer se hrana kvarila, počelo se sa pasterizovanjem i tako su
se gubile hranljive materije, a da bi joj se produžila trajnost dodavan je natrijum i
drugi konzervansi, dok su za poboljšanje ukusa, mirisa i boje dodavani aditivi.
Krajnji rezultat su “prazne kalorije” tj. puno kalorija, a mala nutritivna vrednost
hrane. Dok danas još uvek ljudi biraju hranu prema ceni i ukusu ljudi budućnosti
će birati “funkcionalnu hranu” sa željom da se posle jela bolje osećaju. Čak će i
pojam zdrava hrana nestati jer neće označavati određenu namirnicu i naše misli
će  se  oblikovati  na  nov  način  prema  staroj  Hipokratovoj  mudrosti:  neka  vam
hrana bude lek, a lek vaša hrana (460-377. pr kr).

Prim. dr Branka Birovljev
specijalista higijene
subspecijalista iz ishrane zdravih i bolesnih ljudi