Sorry, this entry is only available in Latinica and Ћирилица. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in one of the available alternative languages. You may click one of the links to switch the site language to another available language.

Sigurno ste čuli za “loše” bakterije koje izazivaju bolest.

Ali da li ste čuli za “dobre” bakterije koje mogu da Vam poboljšaju zdravlje ?

Ove dobre bakterije se nazivaju probiotici. Naziv probiotik potiče od grčke reči “pro bios” što znači “za život”.

Crevna flora

Odavno je poznato da je zdravlje naših creva važno za naše celokupno zdravlje.  

Bakterije koje žive u našim crevima delimo na dobre (prijateljske ili probiotske) i lose ili patogene koje dolaze iz spoljne sredine i mogu da izazovu bolest ako nisu u ravnoteži sa “dobrim“. Šta remeti ravnotežu crevne flore?

Mnogi faktori imaju uticaj na sastav crevne flore. Tu ubrajamo razne infekcije, antibiotsku terapiju, primenu citostatika, radioterapiju, stress, nepravilnu ishranu, “lošu” vodu.

Zdrava crevna flora obiluje dobrim bakterijama koje sprečavaju razmnožavanje štetnih mikroorganizama, pomaže varenje i apsorpciju hranljivih materija, ona proizvodi vitamine B3, B4, B 6, B 7 i K, jača imuni system.

Šta su probiotici?

Probiotici su živi mikroorganizmi tj. normalni činioci intestinalne crevne flore zdravih ljudi koji imaju brojne korisne uloge, a  koji se mogu dodati hrani sa ciljem da poboljšaju ravnotežu crevne mikroflore.

Važne uloge probiotskih bakterija u organizmu:

1. Normalizuju funkciju creva kod opstipacije ili diareje, kontrolišu stvaranje crevnih gasova, smanjuju simptome iritabilnog kolona.
2. Preveniraju i leče kandidijazu i zbog toga se u prevenciji nastanka oralne ili intestinalne kandidijaze daje istovremeno sa primenom ili posle upotrebe antibiotika.
3. Poboljšanje imuniteta probiotički mikroorganizmi formiraju intestinalni ekosistem koji inhibira rast štetnih bakterija (E. Colli, Salmonella typhimurium, Clostridum perfrigens, Clostridium difficile, Pseudomonas, Listeria, Staphylococcus aureus, Candida albicans) Oni podstiču sintezu vitamina B grupe, poboljšavaju resorpciju nekih nutrijenasa  i stimulišu enzimsku aktivnost. Deluju i na urogenitalni trakt (korisna primena kod vaginitisa i crevne urinarne infekcije i predstavljaju medijatore imunog sistema (Stimulacija slobodnog IgA, proizvodnja i aktivacija makrofaga).
4. Snižavanje nivoa holesterola, jer su sposobne da inhibiraju sintezu holesterola u organizmu.
5. Prevencija karcinoma gastrointestinalnog trakta, posebno debelog creva i smanjenje rizika od drugih karcinoma. Bakterije mlečne kiseline smanju produkciju kancerogena-nitrozamina, smanjuju resorpciju toksina.
6. Poboljšavaju varenje laktoze jer stimulišu aktivnost crevne laktaze.
7. U terapiji gojaznosti– ispitivanja su pokazala da u dijetetskom tretmanu gojaznosti značajne rezultate ima primena fermentisanih mlečnih proizvoda sa probioticima. Ovi proizvodi sadrže beta hidroksi metil glutarat koji sprečava sintezu holesterola.
8. Sindrom propustljivosti creva (Licky gut), intolerancija na gluten i druge namirnice su bolesti novog doba. O važnosti probiotika u ovim slučajevima govori više naučnih studija, širom sveta. U tom smislu kombinacija probiotika sa inulinom, dijetetskim vlaknom je pokazala dobre rezultate.

Prirodni izvori probiotika:

Probiotici predstavljaju takozvanu funkcionalnu hranu, hranu koja ima određenu korisnu funkciju u našem telu. Probiotici su nam uglavnom dostupni putem kiselo-mlečnih proizvoda (kiselo mleko, kefir, jogurt). U njima se nalazi najpoznatiji izvor  „dobrih“ bakterija poput lactobacillusa bifidusa, bacterije koji održava zdravu ravnotežu među bakterijama u crevima. Kefir od fermentisanog mleka po ukusu i strukturi sličan je jogurtu, sadrži probiotske kulture i obilje vitamina i minerala. Istraživanja pokazuju da se Lactobacillus nalazi u nekim fermentisanim sirevima, kao što je gauda.Takođe se nalazi u nekim fermentisanim proizvodima koji se više koriste u Istočnim zemljama tepeh, miso supa i drugi. Tako na primer miso supa sadrži više od 100 vrsta probiotskih bakterija, ima malo kalorija, a puno vitamina B i antioksidanasa.

Nepasterizovani kiseli kupus bogat je živim lactobacillima, korisnim mikroorganizmima i enzimima. Osobe koje ishranom unose veće količine kiselog mleka ili jogurta imaju stalno prisutnu ovu bakteriju u digestivnom sistemu. Prema zapažanjima, ti ljudi su zdraviji i žive duže od proseka. Predviđanja da će se tržište probiotika utrostruči do 2010 godine već je potvrđeno!

Probiotici kao suplementi

Kao posledica hroničnog  stresa, nekontrolisanog uzimanja antibiotika i savremenog fast food načina ishrane, dolazi do poremećaja crevne flore i sve većeg porasta alergijskih i autoimunih oboljenja. Kada usled nekog poremećaja crevne flore ili posle terapije antibioticima želimo da oporavimo organizam, preporučuju se gotovi preparati od kojih neki sadrže 3, 6 ili čak 10 sojeva korisnih bakterija u značajno većoj koncentraciji nego što ih možemo uneti hranom. To su sojevi  koji su otporni na kiseline digestivnog trakta, najčešće iz roda bifidobacterium i lactobacillus. Probiotik kapsule su delotvornije od tableta jer bolje štite „dobre“ bakterije od želudačne kiseline.

 Da bi se neki mikroorganizam mogao koristiti u probiotičke svrhe mora da ispunjava sledeće uslove:

1. Da je poreklom iz digestivnog trakta čoveka;
2. Da nije patogen ni toksičan za ljude;
3. Da preživljava uslove koji vladaju u digestivnom traktu, u prvom redu veliku kiselost želudačnog soka, a i da je otporan prema žučnim kiselinama u tankom crevu;
4. Da proizvodi antimikrobne supstance aktivne prema nepoželjnim mikroorganizmima u digestivnom traktu;
5. Da tokom tehnoloških postupaka proizvodnje i čuvanja ima visok stepen preživljavanja.

Najbolje vreme za uzimanje probiotika je 15 do 30 minuta pre jela, jer želudačna kiselina utiče na njihovu apsorpciju. Ako probiotik uzmete posle obroka, njegovo dejstvo se smanjuje usled porasta želudačne kiseline.

Brojne naučne studije ističu veliku važnost probiotika za zdravlje. Konstantno se radi na stvaranju novih probiotičkih suplemenata, za koje se veruje da će ubrzo dovesti do revolucionarnih promena u brojnim granama medicine: onkologiji, gastroenterologiji, alergologiji, pedijatriji i infektologiji.

                                                                 Prim dr Branka Konstantinović Birovljev,

                                                                             specijalista za ishranu