Sorry, this entry is only available in Latinica and Ћирилица. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in one of the available alternative languages. You may click one of the links to switch the site language to another available language.

U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 lјudi. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju  i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod naših žena.

Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati modifikovanjem faktora rizika (pušenje duvana, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, konzumiranje alkohola, infekcije, faktori iz životne i radne sredine) koji su odgovorni za pojavu bolesti. Naime, podaci iz literature su pokazali da:

– Svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a da je više od 3/5 stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu.

 – Više od 1/3 svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. Skoro 1/5 odraslog stanovništva Srbije je gojazna (indeks telesne mase ≥30). Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.

 – Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.

– Svaki 30. odrasli stanovnik Srbije svakodnevno konzumira alkoholna pića. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje, imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.

 – Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Kancerogeni životne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na hromozomima i genima. Nјihovo dejstvo nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

 – Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemlјama u razvoju i 6% u razvijenim zemlјama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka želuca).

Prevencija i rano otkrivanje malignih bolesti predstavlјa najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti. 

[embedyt] http://www.youtube.com/watch?v=PRyBg2YT3kI[/embedyt]