Sorry, this entry is only available in Latinica and Ћирилица. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in one of the available alternative languages. You may click one of the links to switch the site language to another available language.

O suncu kao izvoru života govorili su i drevni Egipćani, koji su znali koliko je sunčeva svetlost korisna, moćna  i opasna istovremeno.

U zaštiti kože od sunčevog zračenja najznačajniju ulogu ima epiderm, površinski sloj kože koji obnavlјa i proizvodi pigment, melanin, koji štiti kožu od štetnih sunčevih zraka.

Kod  neumerenog izlaganja suncu javlјa se iritacija kože, crvenilo, opekotine,  ali može doći i do pojave raka kože. Istraživanja pokazuju da većina belaca ispolјava barem neke znake solarnog oštećenja kože pre 50. godine života.

Melanom, jedan od 4 tipa raka kože,  češći je  kod pripadnika bele puti, posebno kod osoba koje su dugo ili intenzivno izlažu suncu, u kraćem vremenskom periodu.

U prevenciji melanoma izuzetno su važni pregledi lekara, i to  klinički pregled i dermatoskopija mladeža, s obzirom da melanom može nastati na prethodnom mladežu.Manje je poznato da može nastati i na koži na kojoj prethodno nije bilo pigmentnih promena, tj. mladeža.

Potencijalno sumnjivi mladeži su oni veći od 6 mm u prečniku, karakterišu se rastomi  višebojni su, nepravilnog oblika (sa ivicama koje su isprekidane, izreckane ili nejasne).

Rizik pojave melanoma se  značajno povećava kod osoba koje koriste solarijume.

Ultravioletni (UV) A zraci sunčeve svetlosti stimulišu pigmentaciju, trenutnu i poznu, ali zbog svog prodiranja duboko u kožu, uzrokuju oštećenje elastičnih vlakana i kolagena,  te dovode do preranog starenja kože, i  ispolјavaju i  kancerogeno dejstvo.

UVB zraci odgovorni su za  crvenilo i opekotine.

Zaštita kože pri izlaganja suncu  je neophodna. Kada birate kremu za sunčanje izaberite onu koja štiti od obe vrste zraka – UVA i UVB.

Proizvodi za zaštitu od sunca deluju kao hemijski apsorberi, ili kao fizički blokeri koji odbijaju većinu UV zraka. Hemijski apsorberi, kao sto su kreme, losioni itd. su podelјeni u zavisnosti od zaštite od UVA, UVB ili obe vrste zraka.

Zabluda je da zaštitni faktor (SPF)  ne obezbeđuje tamnjenje. Različite vrednosti  zaštitnog faktora značavaju  koliko puta duže se možemo sunčati do pojave crvenila, u odnosu na vreme bez ikakve zaštite.

Veoma je važno da sredstva za zaštitu nanosimo u debelom sloju, na 2 sata (pa tako veća količina i ucestalost svakako obezbeđuje bolјu zaštitu). Najpravilnije  je proizvod sa zaštitnim faktorom naneti 15-30 minuta pre izlaganja suncu.

Takođe, oznaka da je preparat vodootporan ili veoma vodootporan znači da da se preparat zadržava na koži i do 40-80 minuta pod vodom. Ne treba zaboraviti zaštitu koju obezbeđuje garderoba i naočari (pamučna majica ima zaštitu SPF 7).

Naravno, treba  izbegavati sunčanje između 11 i 16 sati, kada je UV indeks najviši.

Sunčajte se „pametno“.  U slučaju sumnjivih promena na koži, uvek konsultujte lekara.

ŠMINKA SA ZAŠTITNIM FAKTOROM

Većina žena ne želi da se odrekne savršeno tonirane kože ni tokom leta.   Da koža ne bi bila opterećena „teškim“ puderima, vaš izbor mogu biti lagane BB ili CC (OVO TREBA PREVESTI)  tonirane kreme, koje hidriraju, prekrivaju nepravilnosti, i kao  najvažnije obezbeđuju  zaštitu od štetnih sunčevih zraka, i anti-aging efekat.

Photo: all-free-download.com