Posebne izazove u sferi kontrole malignih bolesti doneli su razli\u010diti efekti pandemije COVID-19, koja se odrazila na vrlo sli\u010dan na\u010din u celom svetu na kompletan sistem zdravstvenih usluga usmerenih ka ranom otkrivanju i adekvatnom le\u010denju malignih bolesti. Zapa\u017eeno je da je u brojnim zeml\u0458ama do\u0161lo do manjih ili ve\u0107ih poreme\u0107aja u radu ovih medicinskih slu\u017ebi, \u0161to se odrazilo na sprovo\u0111enje programa ranog otkrivanja, kao i dodatno uslo\u017enjavanje procesa le\u010denja i pru\u017eanja nege pacijentima. Uticaj koji \u0107e pandemija COVID-19 imati na dijagnostiku i mortalitet od raka, ose\u0107a\u0107e se, prema procenama stru\u010dnjaka, i u godnama koje dolaze. Stoga, va\u017enost pru\u017eanja dodatne podr\u0161ke pacijentima i zdravstvenim radnicima, kao i aktivan rad na oja\u010davanju celokupnog sistema zdravstvene za\u0161tite ima\u0107e presudan zna\u010daj za o\u010duvanje i unapre\u0111enje kvaliteta \u017eivota pacijenata.<\/span><\/p>\n U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Me\u0111unarodne agencije za istra\u017eivanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slu\u010dajeva od svih lokalizacija malignih tumora. U\u010destalost razli\u010ditih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupl\u0458eniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak plu\u0107a (1,8 miliona smrtnih slu\u010dajeva), kolorektalni karcinom (916 000 smrtnih slu\u010dajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slu\u010dajeva), rak \u017eeluca (769 000 smrtnih slu\u010dajeva) i dojke (685 000 smrtnih slu\u010dajeva). Od posebne je va\u017enosti i podatak da godi\u0161nje oko 400 000 dece oboli od nekog oblika malignih bolesti.<\/span><\/p>\n Procene su da je u svetu oko 1\/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vode\u0107ih faktora rizika (povezanih sa pona\u0161anjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom vo\u0107a i povr\u0107a, nedostatkom fizi\u010dke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.<\/span><\/p>\n U Srbiji je tokom 2019. godine od svih malignih tumora obolelo 42.290 osoba (22.544 mu\u0161karaca i 19.745 \u017eena). Iste godine od raka je umrlo 21.340 osoba oba pola, 12.134 mu\u0161karaca i 9.206 \u017eena. Vode\u0107i uzroci obolevanja i umiranja od raka u na\u0161oj zeml\u0458i gotovo su identi\u010dni vode\u0107im uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u ve\u0107ini zemal\u0458a u razvoju. Mu\u0161karci u na\u0161oj sredini najvi\u0161e su obolevali od raka plu\u0107a, kolona i rektuma i prostate. Kod \u017eena maligni proces je naj\u010de\u0161\u0107e bio lokalizovan na dojci, plu\u0107ima, kolonu i rektumu i grli\u0107u materice.<\/span><\/p>\n Maligni tumori plu\u0107a i bronha vode\u0107a su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju me\u0111u mu\u0161karcima, odnosno drugi su po u\u010destalosti uzrok obol\u0458evanja i umiranja me\u0111u \u017eenama sa dijagnozom raka. Tokom 2019. godine u Srbiji je od raka bronha i plu\u0107a obolelo 4.794 mu\u0161karaca i 2.069 \u017eena, a umrlo je 3.624 mu\u0161karaca i 1.618 \u017eena.<\/span><\/p>\n Prema obol\u0458evanju i umiranju u populaciji \u017eena, rak dojke nalazi se na prvom mestu me\u0111u malignim bolestima \u2013 u Srbiji je u 2019. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.636 i umrlo 1.665 \u017eena.<\/span><\/p>\n Posmatraju\u0107i teritoriju Beograda, u 2019. godini, od malignih bolesti obolelo je 7.945 stanovnika. Stopa registrovanih obolelih stanovnika Beograda na 100.000 stanovnika iznosila je 469 za 2019. godinu.<\/span><\/p>\n Prevencija i rano otrkivanje raka<\/strong><\/span><\/p>\n Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima kl\u0458u\u010dno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Nau\u010dna istra\u017eivanja dovela su do slede\u0107ih zakl\u0458u\u010daka:<\/span><\/p>\n U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grli\u0107a materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji \u0107e u narednom periodu zna\u010dajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se \u017eene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predvi\u0111eni su da se rade svim \u017eenama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grli\u0107a materice obuhva\u0107ene su \u017eene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekolo\u0161ki pregled i Pap test jednom u tri godine. Cil\u0458na grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata gra\u0111ane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.<\/span><\/p>\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, optere\u0107enje malignim bolestima u svetu pokazuje nastavak vi\u0161egodi\u0161njeg rastu\u0107eg trenda. Ovakva globalna kretanja za posledicu imaju sve ve\u0107e zauze\u0107e li\u010dnih i sistemskih resursa koji se koriste za potrebe dijagnostike malignih ![\"\"](\"https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/POSTER-Mart-Mesec-borbe-protiv-raka-2022-02-2-686x1024.jpg\")
Optere\u0107enje rakom u svetu<\/strong><\/span><\/p>\nOptere\u0107enje rakom u Srbiji<\/strong><\/span><\/h2>\n
\n