<\/p>\n
Simptomi vezani uz navedeni sindrom nisu naivni \u2013 ote\u017eavaju svakodnevno funkcionisanje i traju nedeljama. Zanimljivo je da se post kovid 19 sindrom<\/strong> ne doga\u0111a samo osobama koje su imale te\u017ei oblik bolesti, ve\u0107 se \u010desto vi\u0111a i kod osoba koje su imale blagi oblik.<\/span><\/p>\n Mehanizam nastanka dugotrajnih posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2<\/strong> na ljudsko zdravlje i dalje nije sasvim jasan. Logi\u010dna su razmi\u0161ljanja da je glavni razlog dugotrajnog trajanja simptoma povezanih s post kovid 19 sindromom zapravo prikrivena infekcija u organizmu koja dovodi do prolongiranog imunolo\u0161kog odgovora organizma.<\/span><\/p>\n Snaga na\u0161eg imunolo\u0161kog sistema je ogromna. U gotovo 95% slu\u010dajeva on uspe\u0161no pobe\u0111uje SARS-CoV-2<\/strong>, koji, osim u izuzetnim slu\u010dajevima, ne uspe pro\u0107i ni prirodne barijere na\u0161eg organizma, poput npr. nosne i usne sluznice. Ali \u201cslomom\u201d prve linije obrane bitka se nastavlja, a organizam aktivira slede\u0107u fazu uro\u0111enog (nespecifi\u010dnog) imuniteta koju zapo\u010dinju \u0107elije poput makrofaga i T-limfocita<\/strong> \u00a0nakon \u0161to iz okolnog tkiva ili cirkulacije do\u0111u na mesto infekcije. S druge strane, infekcija virusom uobi\u010dajeno rezultuje smr\u0107u \u0107elije i umno\u017eavanjem virusa, a lokalno oslobo\u0111eni citokini dodatno aktiviraju jo\u0161 \u0107elija sa ciljem da se direktno neutrali\u0161e virus i uklone \u00a0ostaci raspadnutih \u0107elija (fagocitoza). Za optimalno funkcionisanje\u00a0 ovih linija odbrane va\u017eni su dobre \u017eivotne navike, zdrav stil \u017eovota i adekvatan unos svih potrebnih za\u0161titnih materija (vitamini , minerali) kako bi se \u201eoja\u010dao\u201cimunitet.<\/span><\/p>\n Slede\u0107a \u00a0linija obrane \u00a0aktivira sistem specifi\u010dne imunosti s dominantnim mehanizmima stvaranja specifi\u010dnih antitela i citotoksi\u010dnih limfocita koji treba da nam obezbede brzu i adekvatnu \u00a0za\u0161titu pri ponovnom susretu sa virusom u budu\u0107nosti.Ovaj nivo odbrane sti\u010demo na dva na\u010dima-ako prebolimo inekciju ili vakcinacijom.<\/span><\/p>\n Na\u017ealost, reakcija na\u0161eg imunolo\u0161kog sisttema u borbi sa SARS-CoV-2<\/strong> mo\u017ee postati nekontrolisana i prekomerna \u0161to predstavlja glavni \u010dinilac pokretanja kaskade promena koje mogu dovesti do sistemskog multiorganskog o\u0161te\u0107enja \u00a0i smrtnog ishoda.Najve\u0107i broj obolelih ipak uspe\u0161no savlada infekciju ali, na \u017ealost , veliki broj njih ima izvesne posledice u vidu\u00a0 progresivnog o\u0161te\u0107enja razli\u010ditih \u00a0organa a i zvestan broj ima simptome i znakove tzv. post kovid sindroma koji zna\u010dajno uti\u010du na kvalitet \u017eivota.<\/span><\/p>\n Razumevanje niza simptoma vezanih uz post kovid 19 sindrom nemogu\u0107e je bez poznavanja uticaja virusa SARS-CoV-2<\/strong> na male krvne sudove i na procese zgru\u0161avanja krvi. Cela kaskada procesa vezanih uz navedeno dovodi do poreme\u0107aja mikrocirkulacije prakti\u010dno svih organa, a u najdramati\u010dnijim slu\u010dajevima do ispoljavanja\u00a0 plu\u0107ne embolije ili mo\u017edanog udara.<\/span><\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107i simptomi koji se pojavljuju kod pacijenata nakon prele\u017eane tzv.blage i umereno te\u0161ke akutne faze kovida 19<\/strong> koji se naj\u010de\u0161\u0107e vi\u0111a u populaciji mladih odraslih osoba\u00a0 u koje spadaju \u00a0i studenti, uklju\u010duju dugotrajan gubitak ili izmenjenost \u010dula ukusa i mirisa, hroni\u010dan umor, malaksalost, nedostatak vazduha,bol ili stezanje u grudima, lupanje srca,poreme\u0107aj pam\u0107enja i koncentracije, no\u0107no znojenje, bolove u mi\u0161i\u0107ima i zglobovima, glavobolje.<\/span><\/p>\n Rezultati studije iz Italije su pokazali\u00a0 da je dva meseca nakon prvih simptoma kovida 19 svega 12,6 % osoba bilo bez ikakvih simptoma, 32 % ispitanika imalo je jedan do dva simptoma, dok je njih 55 % bilo s tri i vi\u0161e simptoma. Autori studije kao naj\u010de\u0161\u0107e simptome navode op\u0161tu slabost koja se javljala kod 53,1 % ispitanika, subjektivni ose\u0107aj nedostatka vazduha (dispneja) u 43,4 % ispitanika, bol u zglobovima u 27,3 %, dok je\u00a0 bol u grudima postojao kod 21,7 % ispitanika.<\/span><\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107i simptomi koji se prime\u0107uju kod osoba koje su prele\u017eale kovid 19 vezani su za disajni sistem, a manifestiraju se kao subjektivni ose\u0107aj ote\u017eanog disanja, boli u grudima ili suvog ka\u0161lja, iako se standardnim dijagnosti\u010dkim procedurama ne nalazi poreme\u0107aj strukture ili funkcije plu\u0107a.<\/span><\/p>\n Uticaj SARS-CoV-2<\/strong> na\u00a0 na srce je predmet je brojnih rasprava, posebno vezanih uz povratak sportista na sportske terene nakon prele\u017eanog kovida 19. Rade\u0107i detaljne kardiovaskularne preglede kao i\u00a0 magnetsku rezonancu sportista tri nedelje nakon pojave simptoma kovida 19, autori jedne studije su\u00a0 zaklju\u010dili da\u00a0 znakovi akutne upale miokarda (miokarditis) postoje kod kod svega 1,4 %\u00a0 sportista . Ranije objavljivani rezultati magnetske rezonancije srca mla\u0111ih sportista koji su preboleli kovid 19 u suprotnosti su s upravo navedenim rezultatima, a autori tog \u010dlanaka su utvrdili da u gotovo 40 % njihovih ispitanika postoji kardiolo\u0161ko o\u0161te\u0107enje, naj\u010de\u0161\u0107e perikarditis (upala ovojnice koja obla\u017ee sr\u010dani mi\u0161i\u0107).Simptomi perikarditisa obi\u010dno se manifestuju kao bol ili stezanje u grudima, koja se mo\u017ee pogor\u0161avati pri dubokom disanju, \u0161to je zapravo jedan od opisanih simptoma post kovid 19 sindroma.<\/span><\/p>\n S druge strane neurolo\u0161ki simptomi (glavobolja,nesanica, znojenje, poreme\u0107aj funkcije kranijalnih\u00a0 nerava,poreme\u0107aji pam\u0107enja, pa\u017enje, percepcije konvulzije, paraliza itd.) imaju tako\u0111e veliku u\u010destalost i predstavljaju zna\u010dajan problem kod osoba koje su prebolele kovid 19.\u00a0 Nedavno objavljen rad<\/a> koji je analizirao mla\u0111u populaciju osoba koje su prebolele infekciju utvrdio je da 78% pacijenata \u010dak tri meseca nakon \u0161to su izi\u0161li iz akutne faze bolesti ima blage kognitivne pote\u0161ko\u0107e uklju\u010duju\u0107i deficite pam\u0107enja, pa\u017enje, percepcije, itd.U\u010destalost pojave i \u0161irok dijapazon neurolo\u0161kih simptoma sve \u010de\u0161\u0107e se opisuju kao poseban entitet- neurolo\u0161ki post kovid sindrom.<\/span><\/p>\n Uz navedeno, prime\u0107ena su brojna stanja iz domene psihijatrije poput demencijama sli\u010dnih sindroma, anksioznosti, depresije, PTSP-a.<\/span><\/strong><\/p>\n Zbog navedenog brojni zdravstveni sistemi \u0161irom sveta po\u010deli su da formiraju multidisciplinarne timove stru\u010dnjaka \u00a0koji \u0107e brinuti o bolesnicima s post kovid 19 sindromom i tako im omogu\u0107iti celovit dijagnosti\u010dki pristup , pravovremenu prevenciju komplikacija i optimalno le\u010denje.<\/span><\/p>\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" POST KOVID SINDROM Kako lekari sve vi\u0161e saznaju o kovidu 19, tako postaje jasnije da je u pitanju podmukla bolest. Infekcija ostavlja posledice po ceo organizam, pa se pacijentima sve \u010de\u0161\u0107e dijagnostikuje “post kovid sindrom”.