{"id":7178,"date":"2020-09-28T07:51:59","date_gmt":"2020-09-28T06:51:59","guid":{"rendered":"http:\/\/zzzzsbg.rs\/?p=7178"},"modified":"2020-09-28T07:51:59","modified_gmt":"2020-09-28T06:51:59","slug":"%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d1%81%d1%80%d1%86%d0%b0-29-%d1%81%d0%b5%d0%bf%d1%82%d0%b5%d0%bc%d0%b1%d0%b0%d1%80-2020-%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%bd%d0%b5","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d1%81%d1%80%d1%86%d0%b0-29-%d1%81%d0%b5%d0%bf%d1%82%d0%b5%d0%bc%d0%b1%d0%b0%d1%80-2020-%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%bd%d0%b5\/","title":{"rendered":"Svetski dan srca \u2013 29. septembar 2020. godine \u201eSvim srcem za zdravo srce \u201d"},"content":{"rendered":"<p><span style=\"color: #000000;\">Svetski dan srca je ustanovl\u0458en 2000. godine, sa cil\u0458em da informi\u0161e l\u0458ude \u0161irom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vode\u0107i uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona l\u0458udi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da \u0107e do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda mo\u017ee da se spre\u010di kontrolom glavnih faktora rizika.<\/span><\/p>\n<p><span style=\"color: #000000;\"><strong>NAJVA\u017dNIJI FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK BOLESTI SRCA I KRVNIH \u00a0SUDOVA<\/strong><\/span><\/p>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Ve\u0107ina kardiovaskularnih bolesti (KVB) je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, le\u010diti ili modifikovati, kao \u0161to su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost\/gojaznost, upotreba duvana, fizi\u010dka neaktivnost i \u0161e\u0107erna bolest. Me\u0111utim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontroli\u0161u.<\/span><\/p>\n<p><span style=\"color: #000000;\"><strong>Promenjivi faktori rizika (faktori rizika na koje mo\u017eemo da uti\u010demo)<\/strong><\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>Hipertenzija (povi\u0161en krvni pritisak)<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Povi\u0161en krvni pritisak \u2013 hipertenzija se defini\u0161e kao stanje kada se u vi\u0161e merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je vi\u0161i od 130 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak vi\u0161i od 80 mm Hg.<\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>Upotreba duvana<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Rizik je ve\u0107i ukoliko je osoba po\u010dela da pu\u0161i pre 16. godine \u017eivota, raste sa godinama i vi\u0161i je kod \u017eena pu\u0161a\u010da nego kod mu\u0161karaca pu\u0161a\u010da. U roku od dve godine od prestanka pu\u0161enja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pu\u0161enja, rizik od kardiovaskularnih obol\u0458enja se izjedna\u010duje sa rizikom koji postoji kod nepu\u0161a\u010da.<\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>Povi\u0161en nivo \u0161e\u0107era u krvi \u2013 \u0161e\u0107erna bolest<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">\u0160e\u0107erna bolest se dijagnostikuje u slu\u010daju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa \u0161e\u0107era nata\u0161te u krvi ve\u0107e od 5,8 mmol\/L.<\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>Fizi\u010dka neaktivnost <\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Osoba je nedovol\u0458no fizi\u010dki aktivna kada manje od pet puta nedel\u0458no upra\u017enjava polu\u010dasovnu fizi\u010dku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedel\u0458no intenzivno aktivna kra\u0107e od 20 minuta.<\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>Nepravilna ishrana<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Utvr\u0111ena je povezanost visokog unosa zasi\u0107enih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos vo\u0107a, povr\u0107a i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovol\u0458an unos vo\u0107a i povr\u0107a odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u de\u010djem uzrastu pove\u0107avaju rizik za nastanak sr\u010danog i mo\u017edanog udara pre 65. godine \u017eivota za 3 do 5 puta. U\u010destalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao \u0161to su prera\u0111ene namirnice bogate mastima i \u0161e\u0107erima, dovodi do nastanka gojaznosti. Pravilna ishrana mo\u017ee da doprinese odr\u017eavanju po\u017eel\u0458ne telesne mase, po\u017eel\u0458nog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.<\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>\u00a0Nivo holesterola\/lipida u krvi<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Povi\u0161en nivo holesterola u krvi pove\u0107ava rizik od nastanka sr\u010danih obol\u0458enja i mo\u017edanog udara. Na globalnom nivou, jedna tre\u0107ina ishemijskih bolesti srca se mo\u017ee pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka sr\u010danih obol\u0458enja.<\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>\u00a0Prekomerna uhranjenost i gojaznost<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao \u0161to su povi\u0161en krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija.<\/span><\/p>\n<p><span style=\"color: #000000;\"><strong>\u00a0Faktori rizika na koje ne mo\u017eemo da uti\u010demo (nepromenl\u0458ivi faktori rizika)<\/strong><\/span><\/p>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Pored promenl\u0458ivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Me\u0111utim, osobe iz ovih rizi\u010dnih grupa bi trebalo da redovnije kontroli\u0161u svoje zdravl\u0458e.<\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>\u00a0Godine starosti<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">KVB postaje sve \u010de\u0161\u0107a pojava u starijem \u017eivotnom dobu.<\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>\u00a0Pol<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Mu\u0161karci imaju ve\u0107i rizik za pojavu bolesti srca od \u017eena u premenopauzi. Kada \u017eene u\u0111u u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjedna\u010dava sa mi\u0161karcima. Rizik za nastanak mo\u017edanog udara je isti kod \u017eena i mu\u0161karaca.<\/span><\/p>\n<ul>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>\u00a0Bolesti u porodici<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ul>\n<p><span style=\"color: #000000;\">Porodi\u010dna istorija kardiovaskularnih obol\u0458enja ukazuje na pove\u0107ani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili mo\u017edani udar pre 55. godine \u017eivota (ro\u0111ak mu\u0161kog pola) ili 65. godine \u017eivota (ro\u0111ak \u017eenskog pola), rizik je ve\u0107i.<\/span><\/p>\n<p><span style=\"color: #000000;\"><strong>\u0160TA MO\u017dETE DA URADITE ZA SEBE?<\/strong><\/span><\/p>\n<ol>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>Prestanite da pu\u0161ite!<\/strong><\/span><\/li>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>Budite fizi\u010dki aktivni!<\/strong><\/span><\/li>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>Neka pravilna ishrana bude sastavni deo va\u0161eg \u017eivota!<\/strong><\/span><\/li>\n<li><span style=\"color: #000000;\"><strong>Posetite izabranog lekara!<\/strong><\/span><\/li>\n<\/ol>\n<p><img loading=\"lazy\" decoding=\"async\" class=\"aligncenter size-large wp-image-7175\" src=\"http:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/3posterSDS2020-724x1024.jpg\" alt=\"\" width=\"724\" height=\"1024\" srcset=\"https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/3posterSDS2020-724x1024.jpg 724w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/3posterSDS2020-212x300.jpg 212w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/3posterSDS2020-768x1086.jpg 768w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/3posterSDS2020-1086x1536.jpg 1086w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/3posterSDS2020.jpg 1169w\" sizes=\"auto, (max-width: 724px) 100vw, 724px\" \/><img loading=\"lazy\" decoding=\"async\" class=\"aligncenter size-large wp-image-7174\" src=\"http:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/2posterSDS2020-724x1024.jpg\" alt=\"\" width=\"724\" height=\"1024\" srcset=\"https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/2posterSDS2020-724x1024.jpg 724w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/2posterSDS2020-212x300.jpg 212w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/2posterSDS2020-768x1086.jpg 768w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/2posterSDS2020-1086x1536.jpg 1086w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/2posterSDS2020.jpg 1169w\" sizes=\"auto, (max-width: 724px) 100vw, 724px\" \/><img loading=\"lazy\" decoding=\"async\" class=\"aligncenter size-large wp-image-7173\" src=\"http:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/1posterSDS2020-724x1024.jpg\" alt=\"\" width=\"724\" height=\"1024\" srcset=\"https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/1posterSDS2020-724x1024.jpg 724w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/1posterSDS2020-212x300.jpg 212w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/1posterSDS2020-768x1086.jpg 768w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/1posterSDS2020-1086x1536.jpg 1086w, https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/1posterSDS2020.jpg 1169w\" sizes=\"auto, (max-width: 724px) 100vw, 724px\" \/><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Svetski dan srca je ustanovl\u0458en 2000. godine, sa cil\u0458em da informi\u0161e l\u0458ude \u0161irom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vode\u0107i uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona l\u0458udi umre kao posledica bolesti <p><a class=\"dp-readon\" href=\"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d1%81%d1%80%d1%86%d0%b0-29-%d1%81%d0%b5%d0%bf%d1%82%d0%b5%d0%bc%d0%b1%d0%b0%d1%80-2020-%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%bd%d0%b5\/\"><span>Detaljnije...<\/span><\/a><\/p><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,8,9],"tags":[],"class_list":["post-7178","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogg","category-kalendar-zdravlja","category-aktuelnosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7178","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7178"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7178\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7178"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7178"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7178"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}