\u0160e\u0107erna bolest (Diabetes mellitus) predstavl\u0458a jednu od najzna\u010dajnijih hroni\u010dnih nezaraznih bolesti na\u0161eg doba, sa rastu\u0107im uticajem na dru\u0161tva i zdravstvene sisteme. Trogodi\u0161nja kampanja pod nazivom \u201ePristup dijabetolo\u0161koj zdravstvenoj za\u0161titi\u201c (\u201eAccess to diabetes care\u201c), sa obuhvatom perioda 2021-2023. godine, imala je za cil\u0458 da uve\u0107a svest o razli\u010ditim aspektima prevencije i le\u010denja \u0161e\u0107erne bolesti, a sa te\u017enjom da se stanje u ovoj oblasti unapredi. Ovogodi\u0161nje obele\u017eavanje Svetskog dana borbe protiv \u0161e\u0107erne bolesti predstavl\u0458a se sloganom \u201ePrepoznajte rizike. Preduzmite akciju\u201c (\u201eKnow your risk, know your response\u201c), jasno nagla\u0161avaju\u0107i ulogu pojedinca u globalnoj kontroli dijabetesa. Poznavanje faktora rizika omogu\u0107ava pravovremeno preventivno delovanje, \u0161to kod osoba kod kojih se ipak ustanovi \u0161e\u0107erna bolest, omogu\u0107ava bol\u0458i uspeh u le\u010denju i umanjenje komplikacija.<\/span><\/p>\n Optere\u0107enje dijabetesom u svetu pokazuje rastu\u0107i trend tokom prethodnih decenija \u2013 u periodu 1980-2014 godine, broj osoba sa dijabetesom u svetu porastao je sa 108 miliona na 422 miliona. Dodatno, u periodu od 20 posmatranih godina (2000-2019), opa\u017ea se i porast smrtnosti od dijabetesa od 3%. Ukupno, na nivou sveta, broj osoba umrlih od dijabetesa iznosio je 1,5 miliona u 2019. godini, \u010demu se mo\u017ee dodati i 460 000 smrtnih ishoda od bubre\u017enih bolesti koje su nastupile kao posledica dijabetesa.<\/span><\/p>\n Ekonomski uticaj \u0161e\u0107erne bolesti zavre\u0111uje posebnu pa\u017enju. Procene iz SAD govore da su tro\u0161kovi koji se povezuju sa dijagnozom dijabetesa u 2017. godini iznosili 327 milijardi ameri\u010dkih dolara – od toga 237 milijardi dolara direktnih medicinskih tro\u0161kova i 90 milijardi dolara izgubl\u0458ene produktivnosti. Uzev\u0161i u obzir i ovako izra\u017eenu ekonomsku dimenziju \u0161e\u0107erne bolesti u savremenim dru\u0161tvima, aktivnosti na pol\u0458u prevencije dobijaju na dodatnoj va\u017enosti.<\/span><\/p>\n Veliki javnozdravstveni zna\u010daj pridaje se tipu 2 dijabetesa, koji se sre\u0107e kod vi\u0161e od 90% svih bolesnika sa \u0161e\u0107ernom bole\u0161\u0107u. Sa druge strane, komplikacije \u0161e\u0107erne bolesti zauzimaju posebno mesto u svim razmatranjima o dijabetesu. Odrasle osobe sa dijabetesom imaju 2-3 puta pove\u0107an rizik za nastanak sr\u010danog i mo\u017edanog udara. Tako\u0111e, kod ovih pacijenata, neuropatija udru\u017eena sa smanjenim protokom krvi u tkivu stopala pove\u0107ava verovatno\u0107u nastanka ulkusa, infekcija i kona\u010dno, potencijalne amputacije zahva\u0107enog ekstremiteta. Sa druge strane dijabetesna retinopatija je va\u017ean uzrok slepila \u2013 u svetu se broj osoba koje su oslepele zbog dijabetesa procenjuje na oko 1 milion. Kona\u010dno, dijabetes je jedan od vode\u0107ih uzroka hroni\u010dne bolesti bubrega. Sveukupno, brojne komplikacije koje dodatno uslo\u017enjavaju osnovno stanje, zahtevaju dodatno anga\u017eovanje resursa zdravstvenog sistema, pove\u0107avaju\u0107i tro\u0161kove i umanjuju\u0107i mogu\u0107nosti za raspodelu sredstava ka drugim potrebama.<\/span><\/p>\n Spre\u010davanje razvoja tipa 2 dijabetesa mo\u017ee se posti\u0107i jednostavnim intervencijama u \u017eivotnom stilu, i u tom smeru cil\u0458evi svakog pojedinca treba da budu:<\/span><\/p>\n Ipak, za postizanje sveobuhvatnih rezultata na nivou \u0161ire zajednice, potreban je ne\u0161to druga\u010diji pristup sa cil\u0458em efikasnog usvajanja pobrojanih \u017eivotnih navika. S tim u vezi, iskustva iz sveta nagla\u0161avaju da je za postizanje trajnih rezultata na nivou populacije potrebno sprovesti akciju na vi\u0161e nivoa, u okvirima celog dru\u0161tva, posvetiti pa\u017enju zahtevima razli\u010ditih populacionih grupa, adekvatno programski cil\u0458ati populacije u visokom riziku kao i op\u0161tu populaciju sa ni\u017eim rizikom za razvoj \u0161e\u0107erne bolesti. Poseban zna\u010daj imaju organizovani programi prevencije u koje se ukl\u0458u\u010duju osobe za koje se ustanovi odre\u0111eni nivo rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa. U okviru ovakvih programa, osoba se aktivno prati sa cil\u0458em uticaja na odr\u017eanje zdravih \u017eivotnih navika, kao i postizanje zacrtanih cil\u0458eva (gubitak telesne mase i postizanje odre\u0111enog nivoa fizi\u010dke aktivnosti).<\/span><\/p>\n Zakl\u0458u\u010dno, Svetski dan borbe protiv \u0161e\u0107erne bolesti treba sve da nas podseti na zna\u010daj prevencije tipa 2 dijabetesa – usvajanje \u017eivotnih stilova koji smanjuju rizik od razvoja ove bolesti, mo\u017ee uticati i na smanjenje rizika za razvoj brojnih drugih stanja, i time ostvariti sveobuhvatan uticaj na unapre\u0111enje zdravl\u0458a.<\/span><\/p>\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svetski dan borbe protiv \u0161e\u0107erne bolesti \u2013 14. novembar 2023. \u0160e\u0107erna bolest (Diabetes mellitus) predstavl\u0458a jednu od najzna\u010dajnijih hroni\u010dnih nezaraznih bolesti na\u0161eg doba, sa rastu\u0107im uticajem na dru\u0161tva i zdravstvene sisteme. Trogodi\u0161nja kampanja pod nazivom ![\"Svetski](\"https:\/\/zzzzsbg.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/11\/POSTER-Svetski-dan-DIJABETESA-2023-731x1024.png\")
Prema podacima iz Istra\u017eivanja zdravl\u0458a stanovni\u0161tva Srbije za 2019. godinu, 8,3% starijih od 20 godina izjavilo je da ima \u0161e\u0107ernu bolest, \u0161to predstavl\u0458a porast u odnosu na istra\u017eivanje iz 2006. godine, kada je ovaj udeo iznosio 5,3%. Posmatrano prema strukturi uzroka smrti, udeo dijagnoza E10-E14 (kojima se ozna\u010davaju razli\u010diti oblici \u0161e\u0107erne bolesti), u svim uzrocima smrti u Republici Srbiji u tri uporedne godine (2000. \u2013 2010. \u2013 2020.) iznosio je 2,4% – 3,1% – 2,9%.<\/span><\/p>\n\n