<\/p>\n
\n
Dok se, sa manjim ili ve\u0107im uspehom,\u00a0 \u010ditav svet bavi sagledavanjem i saniranjem dugoro\u010dnih posledica pandemije COVID-19 i dok istovremeno traje borba sa drugim duboko ukorenjenim problemima globalnog dru\u0161tva, svedoci smo stalno dolaze\u0107ih novih pretnji i isku\u0161enja.<\/span><\/p>\n Kampanja povodom obele\u017eavanja ovogodi\u0161njeg Svetskog dana hrane ukazuje na \u010dinjenicu da se sve nagomilane globalne neda\u0107e neminovno prelivaju na pitanje dostupnosti i bezbednosti hrane, a to je pitanje koje poga\u0111a planetu u celini, ali i svakog pojedinca na njoj. S tim u vezi, ovogodi\u0161nja globalna kampanja ima za cil\u0458 da podstakne ose\u0107aj li\u010dne i kolektivne odgovornosti, da probudi solidarnost i aktivizam, kako u svakom od nas ponaosob, tako na nivou zajednica i dru\u0161tva u celini.<\/span><\/p>\n Svetski dan hrane jedan je od najva\u017enijih datuma u Kalendaru javnog zdravl\u0458a. Obele\u017eava se od 1981. godine, u preko 150 zemal\u0458a sveta. Za datum njegovog obele\u017eavanja, 16. oktobar<\/strong>, simboli\u010dno je uzet dan kada je davne 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i pol\u0458oprivredu (Food and Agriculture Organisation \u2013 FAO<\/em>).<\/span><\/p>\n \u017divimo u vremenu u kojem \u00a0preko 3 milijarde l\u0458udi \u0161irom sveta, \u0161to je oko 40% svetske populacije, ne mo\u017ee sebi da priu\u0161ti zdrave i bezbedne namirnice \u0161to, direktno gledano, dovodi do neuhranjenosti, dok na du\u017ee staze, \u0161to je jo\u0161 problemati\u010dnije, ti l\u0458udi bivaju zarobl\u0458eni u polo\u017eaju sveop\u0161te egzistencijalne nesigurnosti. U svetu gladuje oko 811 miliona l\u0458udi, a samo tokom 2021. godine, oko 193 miliona l\u0458udi je bilo prinu\u0111eno da se osloni na humanitarnu pomo\u0107.<\/span><\/p>\n I pored ovako poraznih \u010dinjenica, va\u017eno je naglasiti – kl\u0458u\u010d re\u0161avanja problema gladi u svetu odavno ne le\u017ei u koli\u010dini proizvedene hrane. Do\u0161li smo do ta\u010dke u kojoj se u svetu proizvodi dovol\u0458no hrane za sve l\u0458ude na planeti. Naspram miliona gladnih, svaki \u010detvrti orasli stanovnik na\u0161e planete ima prekomernu telesnu te\u017einu ili je gojazan. To nas dovodi do zakl\u0458u\u010dka da problem zapravo le\u017ei u dostupnosti i pristupa\u010dnosti namirnica. Ovaj ve\u0107 odavno prepoznat faktor, dodatno je u novije vreme produbl\u0458en drugim globalnim izazovima \u2013 pandemijom COVID-19, ratovima i konfliktima, migracijama, klimatskim promenama, nejednako\u0161\u0107u, porastom cena hrane itd.<\/span><\/p>\n \u010cinjenica je da su svim ovim globalnim potresima uvek prvo pogo\u0111eni oni koji su ve\u0107 bili najugro\u017eeniji. Naime, vi\u0161e od 80% ekstremno siroma\u0161nih \u017eive u ruralnim podru\u010djima i pre\u017eivl\u0458avanje im zavisi od sopstvene pol\u0458oprivredne proizvodnje. Tako\u0111e, klimatske promene najve\u0107i uticaj imaju na najsiroma\u0161nije u ruralnim podru\u010djima, jer direktno smanjuju prinose kultura i uti\u010du na porast \u0161teto\u010dina i bolesti koje ugro\u017eavaju njihov opstanak i nutritivni kvalitet useva. Stoga ne \u010dudi podatak da je oko 80 odsto rasel\u0458enih u svetu iz zemal\u0458a ili sa teritorija koje su pogo\u0111ene nedostatkom hrane, pri \u010demu se mnoge od njih suo\u010davaju sa ozbil\u0458nim klimatskim nepogodama i prirodnim katastrofama. Pored svega ovoga, vi\u0161e od 30 000 l\u0458udi je svakog dana prinu\u0111eno da be\u017ei iz svojih domova zbog sukoba i progona.<\/span><\/p>\n Ono \u0161to je sigurno jeste da l\u0458udi \u0161irom sveta po\u010dinju da ose\u0107aju \u201edomino-efekat\u201c svih svetskih po\u0161asti koje su se udru\u017eeno nadvile nad nama i, o\u010digledno, ne poznaju granice i podele koje je \u010dovek ve\u0161ta\u010dki napravio. Iako \u010desto ne deluje tako, moramo biti svesni da smo svi u nekom trenutku potencijalno ugro\u017eeni.<\/span><\/p>\n Kao jedino re\u0161enje i ideal kome se mora te\u017eiti name\u0107e se tzv. \u201eodr\u017eivi svet\u201c, odr\u017eiva planeta. To je svet u kome se svako broji i svako je podjednako va\u017ean. U skladu s tim je i formulisan i slogan koji prati ovogodi\u0161nji Svetski dan hrane.<\/span><\/p>\n Svi su pred zadatkom od zna\u010daja za ceo l\u0458udski rod \u2013 vlade zemal\u0458a, akademska zajednica, civilni sektor, ali i svaki pojedinac, bez izuzetka \u00a0\u2013 svi zajedno i solidarno moramo raditi na isticanju prava svih l\u0458udi na hranu, na zdravu ishranu, ali i na mir i jednakost.<\/span><\/p>\n Svako od nas ponaosob, od najmla\u0111ih do najstarijih, mo\u017ee ne\u0161to da u\u010dini. Zajedni\u010dkim snagama mogli bismo da gradimo inkluzivniji svet koji ima odr\u017eivu budu\u0107nost, sa l\u0458udima koji svojim delima pokazuju empatiju i solidarnost. Da probamo:<\/strong><\/span><\/p>\n Zdravstveno-promotivne aktivnosti koje se realizuju povodom obele\u017eavanja Oktobra \u2013 meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, tradicionalno su usmerene ka najmla\u0111ima. \u00a0N\u0458ima se pru\u017ea prilika da svoja znanja o zna\u010daju pravilne ishrane za zdravl\u0458e, oblikuju i izraze kroz sliku i pisanu re\u010d. Upravo sa tim cil\u0458em, i ove godine je raspisan tradicionalni konkurs namenjen pred\u0161kolcima i u\u010denicima osnovnih \u0161kola, na temu \u201ePRAVILNA ISHRANA=ZDRAVLjE\u201c<\/strong>. Ovaj likovni i literarni konkurs je objavl\u0458en u \u201eProsvetnom pregledu\u201c, a raspisuje ga Institut za javno zdravl\u0458e \u201eDr Milan Jovanovi\u0107 Batut\u201c, dok ga na regionalnom nivou sprovodi mre\u017ea instituta i zavoda za javno zdravl\u0458e.<\/span><\/p>\n <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svetski dan hrane 2022. Hrana je neophodna svima – niko ne sme biti zanemaren! Dok se, sa manjim ili ve\u0107im uspehom,\u00a0 \u010ditav svet bavi sagledavanjem i saniranjem dugoro\u010dnih posledica pandemije COVID-19 i dok istovremeno traje \n