<\/p>\n
Definicija AIDS ili side<\/strong><\/span><\/p>\n AIDS ili sida predstavlja sindrom ste\u010denog gubitka imuniteta i ujedno je poslednji i najte\u017ei stadijum HIV infekcije.<\/span><\/p>\n \u0160ta zna\u010di skra\u0107enica AIDS ili sida?<\/strong><\/span><\/p>\n AIDS predstavlja skra\u0107enicu od Acquired Immune Deficiency Syndrome (na engleskom jeziku), \u0161to zna\u010di sindrom ste\u010denog gubitka inuniteta. <\/span> \u0160ta je HIV?<\/strong><\/span><\/p>\n HIV je skra\u0107enica za virus humane imunodeficijencije (Human Immunodeficiency Virus) koji je uzro\u010dnik HIV infekcije, odnosno side ili AIDS-a.<\/span><\/p>\n Razlika izme\u0111u HIV infekcije i AIDS-a?<\/strong><\/span><\/p>\n Osoba koja ima HIV infekciju (HIV pozitivna osoba) inficirana je HIV-om, mo\u017ee godinama da nema nikakve simptome bolesti, naj\u010de\u0161\u0107e se ose\u0107a sasvim dobro, a s obzirom da mo\u017ee godinama biti bez ikakvih znakova oboljenja, epidemiolo\u0161ki gledano, ovaj period predstavlja “najopasniji” period za dalje preno\u0161enje virusa, jer se inficirana osoba ose\u0107a sasvim “zdravo” i naj\u010de\u0161\u0107e nije ni sama svesna da je inficirana.<\/span> \u0160ta je sindrom i \u0161ta je simptom?<\/strong><\/span><\/p>\n Sindrom predstavlja skup simptoma i znakova oboljenja, koji se kod HIV infekcije javljaju zbog gubitka imunolo\u0161ke odbrane organizma. <\/span> O epidemiji<\/span> Centar za kontrolu bolesti (CDC) u Atlanti, u SAD, 05. juna 1981. godine definisao je pojavu novog, do tada nepoznatog oboljenja (kasnije nazvanog) AIDS. Po\u010detak epidemije HIV\/AIDS-a vezuje se za ovaj datum.<\/span><\/p>\n Na koji na\u010din je po\u010dela epidemija i gde?<\/strong><\/span><\/p>\n Lekari u Los An\u0111elesu, prvih meseci 1981. godine, otkrili su da se kod jednog broja pacijenata, relativno mladih ljudi, razvilo zapaljenje plu\u0107a uzrokovano mikroorganizmom Pneumocystis carinii, koja je do tada, takvo oboljenje izazivala samo kod osoba koje su imale o\u0161te\u0107en imunolo\u0161ki odbrambeni sistem. <\/span> Epidemiolo\u0161ki podaci o rasprostranjenosti u R Srbiji<\/strong><\/span><\/p>\n Da bi se imala realna slika o kretanju HIV epidemije, njenom toku i prognozama neophodno je pratiti broj novoinficiranih osoba u svakoj zemlji iz godine u godinu, u op\u0161toj populaciji ili u pojedinim grupacijama stanovni\u0161tva. Prati se broj novoinficiranih, obolelih i umrlih osoba od AIDS-a. Ove podatke redovno prati i na svom sajtu objavljuje Institut za javno zdravje R Srbije \u2013 Milan Jovanovi\u0107 \u2013Batut. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije od 1984. do kraja 2015. godine u Republici Srbiji je registrovano 3312 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 1788 osoba obolelo od AIDS-a (54% svih dijagnostikovanih HIV+ osoba), dok su 1192 osobe inficirane HIV-om umrle (1086 osoba je umrlo od AIDS-a tj. tre\u0107ina svih osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija). Tokom 2015. godine novootkriveno je 178 osoba inficiranih HIV-om, 45 osoba je novoobolelo od AIDS-a, dok je 15 osoba umrlo od AIDS-a.<\/span><\/p>\n O virusu<\/strong><\/span><\/p>\n Kada je otkriven virus?<\/strong><\/span><\/p>\n U laboratoriji Prof. Luc Montagnier-a u Pasterovom Institutu u Parizu 1983. godine izolovan je jedan virus dobijen iz pove\u0107ane limfne \u017eljezde obolelog sa znacima ste\u010denog gubitka imuniteta i nazvan je LAV (Lymphadenopathy Associated Virus).<\/span><\/p>\n U laboratoriji Prof. Robert Gallo-a, u NIH (National Institute for Health) Bethesda, SAD 1984. godine izolovan je virus, koji je bio sli\u010dan sa dva ranije izolovana virusa u istoj laboratoriji koji su izazivali leukemiju T limfocita u ljudi i bili nazvana HTLV I i HTLV II (Human T Leukemia Virus) i nazvan HTLV III Kako je bilo pokazano da su ova dva virusa identi\u010dna, 1986. godine medjunarodni Komitet ga je nazvao HIV (Human Immunodeficiency Virus).<\/span><\/p>\n Grupa i familija virusa kojima pripada HIV<\/strong><\/span><\/p>\n HIV ima sve karakteristike retrovirusa; pripada familiji virusa Retrovirida, podfamiliji Lentivirida.<\/span> Ovakav sastav virusa, kao i kasnije saznanje da je dve decenije pre utvr\u0111ivanja ovog oboljenja bilo osoba koje su umrle od posledica HIV, \u0161to je potvr\u0111eno ispitivanjem njihovih seruma koji su sa\u010duvani u zamrznutom stanju, sasvim sigurno odbacuje se tvrdnja da je HIV ve\u0161ta\u010dki napravljen.<\/span> Treba napomenuti da se ovi CD4 receptori tako\u0111e nalaze i na povr\u0161ini drugih \u0107elija u manjem broju (glijalne \u0107elije mozga, makrofagi, dendriti\u010dne \u0107elije ko\u017ee, \u0107elije u povr\u0161inskom sloju sluzoko\u017ee creva…).<\/span><\/p>\n Veli\u010dina virusa i najva\u017eniji antigeni<\/strong><\/span><\/p>\n HIV-a jeveli\u010dine 100-140 nm, ima nukleoproteinsko jezgro i dvoslojni lipoproteinski omota\u010d. <\/span> Najva\u017eniji antigeni virusa su: P24, gp41, gp120. Na povr\u0161ini omota\u010da jezgra se nalazi antigen p24 koji predstavlja antigen jezgra \u2013 protein p24. <\/span> O infekciji<\/strong><\/span> Da li je osoba u periodu prozora infektivna?<\/strong><\/span><\/p>\n U ovom periodu koji se zbog tog “nemog intervala” i naziva “period prozora”, postoji infekcija, uobi\u010dajeno testiranje ne otkriva prisustvo antitela, inficirana osoba ne samo da je sposobna da prenese virus drugoj osobi, ve\u0107 se period prozora smatra \u201enajinfektivnijim periodom\u201c u smislu lako\u0107e preno\u0161enja virusa.<\/span><\/p>\n \u0160ta je serokonverzija?<\/strong><\/span><\/p>\n Iz stadijuma primarne infekcije prelazi se u stadijum asimptomske serokonverzije, kada se mogu dokazati antitela na HIV, a ne postoje nikakvi znaci koji bi ukazivali da je osoba inficirana sa HIV-om. <\/span> Testovi za otkrivanje HIV infekcije<\/strong><\/span><\/p>\n Za otkrivanje specifi\u010dnih antitela u krvi, naj\u010de\u0161\u0107e se koristi osnovni ELISA test. <\/span> “Brzi testovi” koji se mogu raditi i iz kapilarne krvi naj\u010de\u0161\u0107e otkrivaju samo antitela, pa je za njih period prozora oko 90 dana (3 meseca)<\/span><\/p>\n \u0160ta je asimptomatski period?<\/strong><\/span><\/p>\n Period koji traje od po\u010detka infekcije (od kada je virus u\u0161ao u organizam) do kada se pojave prvi simptomi bolesti naziva se asimptomatski period (nekada se on zvao period inkubacije, \u0161to se za HIV pokazalo kao neadekvatan termin). U ovom periodu se mogu dokazati antitela na HIV (izuzev u onom kratkom periodu prozora od par nedelja), a ne moraju postojati nikakvi znaci koji bi ukazivali da je osoba inficirana.<\/span> Na\u010dini preno\u0161enja<\/strong><\/span><\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107i na\u010din preno\u0161enja HIV infekcije je seksualni kontakt. <\/span> U na\u0161oj zemlji od 1987. godine zakonski je regulisana kontrola svih produkata krvi, tkiva i organa na HIV.<\/span> Telesne te\u010dnosti u kojima se nalazi HIV<\/strong><\/span><\/p>\n Virus (HIV) je prona\u0111en u skoro svim telesnim te\u010dnostima (sekretima i ekskretima) HIV pozitivne osobe (uklju\u010duju\u0107i i znoj, suze i pljuva\u010dku, ali sve ove te\u010dnosti nemaju tzv. \u201eminimalnu infektivnu dozu\u201c). <\/span> “Minimalna infektivna doza”<\/strong><\/span><\/p>\n Najmanja koli\u010dina virusa koja je potreba da bi se neka infekcija prenela naziva se “minimalna infektivna doza”.<\/span> \u0160ta mo\u017ee ubrzati pojavu klini\u010dkih simptioma?<\/strong><\/span><\/p>\n Nezdrav na\u010din \u017eivota, nespavanje, neredovna i neadekvatna ishrana, stresovi, postojanje drugih infekcija ili bolesti (pre svega polno prenosivih infekcija) mogu veoma ubrzati pojavu klini\u010dkih simptoma.<\/span><\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107i simptomi kojima po\u010dinju klini\u010dke manifestacije HIV infekcije<\/strong><\/span><\/p>\n Pove\u0107anje limfnih \u017elezda je ispoljeno u vratnom, i to naro\u010dito na zadnjem delu vrata i pazu\u0161nom predelu. <\/span> Oportunisti\u010dke infekcije<\/strong><\/span> \u0160ta je DPST (VCCT)?<\/strong><\/span><\/p>\n Naj\u0161ire posmatrano, DPST kao skra\u0107enica za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (DPST) podrazumeva poverljiv razgovor izme\u0111u klijenta i savetnika koji ima za cilj da se klijent izbori sa sopstvenim dilemama, brigom, stresom i\/ili strahom koji je povezan sa HIV infekcijom i da donese li\u010dnu odluku vezanu za HIV\/AIDS. <\/span> Kada uraditi test na HIV?<\/strong><\/span><\/p>\n Za Kombo Ag-At testove koje koristimo mi (u ZZZZ Studenata Beograd) potrebno je da pro\u0111e 6 do 8 nedelja od trenutka kada je mogu\u0107e da se infekcija dogodila <\/span> Koji se testovi naj\u010de\u0161\u0107e koriste?<\/strong><\/span><\/p>\n Naj\u0107e\u0161\u0107e se koristi osnovni ELISA test, kojim se otkrivaju specifi\u010dna antitela u krvi, u koliko postoji HIV infekcija ili kombinovani test Ag-AT (p24 I Elisa). <\/span> Kako se rezultat saop\u0161tava i daje?<\/span><\/strong><\/p>\n Rezultat se uvek saop\u0161tava i daje li\u010dno, nikada telefonom, po\u0161tom, ili nekoj drugoj osobi. <\/span> Kakav mo\u017ee biti rezultat testa?<\/strong><\/span><\/p>\n Rezultat testa mo\u017ee biti:<\/span> Jo\u0161 preciznije: to zna\u010di da, u koliko su ispo\u0161tovani svi kriterijumi vezani za vreme koje mora pro\u0107i od poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi (“period prozora”), HIV infekcija ne postoji. <\/span> Osoblje Centra radi svakog radnog dana sa pacijentima i klijentima od 8,30 do 15,30 \u010dasova. <\/span> Broj telefona je (011) 2 4321 92 a e-mejl Centra je infoaids@zzzzsbg.rs<\/span><\/p>\n Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV se radi svakog radnog dana.<\/span> U na\u0161em savetovali\u0161tu rade savetnici\/savetnice koji \u0107e Vam pomo\u0107i da se oslobodite staha i stresa vezanog za HIV infekciju. Oni \u0107e Vas razumeti i doprineti da se ose\u0107ate udobno, sigurno, dobrodo\u0161lo i prihva\u0107eno.<\/span><\/p>\n Jo\u0161 nekoliko re\u010di o kondomima i drugoj za\u0161titi od HIV infekcije<\/span><\/strong><\/p>\n Koji kondomi postoje?<\/span><\/strong><\/p>\n Mu\u0161ki kondomi mogu biti normalne (uobi\u010dajene “tanko\u0107e”) za vaginalni seksualni odnos, mogu biti deblji (extra safe) namenjeni analnim seksualnim odnosima i mogu biti razli\u010ditih ukusa, izuzetno tanki – namenjeni oralnom seksu. <\/span> Bezbedno intravensko ubrizgavanje<\/strong><\/span><\/p>\n Pre nego \u0161to se zapo\u010dne bilo koja diskusija na temu bezbednog intravenskog ubrizgavanja droge, neophodno je napomenuti da se ovako veliko zlo (kao \u0161to je zloupotreba psihoaktivnih supstanci – PAS) svakako proba prevenirati i zaustaviti, ali ako ve\u0107 postoji onda je neophodno objasniti da je kod ve\u0107 postoje\u0107e ogromne \u0161tete od konzumiranja PAS, va\u017eno smanjiti mogu\u0107nost nove \u0161tete \u2013 nove infekcije HIV-om, virusom B ili C \u017eutice. Va\u017ena karika u poku\u0161aju smanjenja \u0161tete od intravenskog kori\u0161\u0107enja PAS je kori\u0161\u0107enje uvek svog i uvek sterilnog (za jednokratnu upotrebu) pribora za ubrizgavanje droge. Detaljnije o proceduri ukoliko se nema sterilni pribor mo\u017ee se informisati u institucijama ili nevladinim organizacijama koje se bave problemom prevencije narkomanije (Institut za bolesti zavisnosti u Beogradu, Drajzerova 44; NVO Veza; NVO Emprona u Novom Sadu, i dr.).<\/span><\/p>\n Le\u010denje<\/span><\/strong><\/p>\n Da li postoji efikasna vakcina protiv HIV-a?<\/strong><\/span><\/p>\n Za sada ne postoji mogu\u0107nost da se stvore uslovi za medicinsku prevenciju infekcije HIV-om \u2013 tj. jo\u0161 uvek ne postoji efikasna vakcina protiv HIV-a. <\/span>
\n SIDA je skra\u0107enica od Syndrome d’ Immunodeficience Acquise, i ima isto zna\u010denje na francuskom jeziku, tako\u0111e, isto zna\u010denje ima i \u00absida\u00bb – na na\u0161em jeziku (sindrom ste\u010denog gubitka imuniteta).<\/span>
\n Ste\u010deni gubitak sposobnosti imunolo\u0161ke odbrane zna\u010di da je neki uzro\u010dnik onemogu\u0107io imuni sistem da se efikasno brani i da savlada mikroorganizme koji, kod sasvim zdravih ljudi ne dovode do ispoljavanja oboljenja.<\/span><\/p>\n
\n Klini\u010dki simptomi se javljaju u proseku tek posle nekoliko godina od infekcije (naj\u010de\u0161\u0107e 7 do 10, pa i vi\u0161e godina) i tek kada se pojave klini\u010dke manifestacije, kada krene klini\u010dka slika bolesti, ka\u017eemo da je osoba obolela od AIDS-a, ili side.<\/span><\/p>\n
\n Ovaj skup simptoma i znakova oboljenja ne mora da se ispoljava uvek u punom obimu. <\/span>
\n U nekim slu\u010dajevima ispoljava se samo jedan (na primer slabljenje tj. gubitak na te\u017eini), a u nekim slu\u010dajevima vi\u0161e njih (zapaljenje plu\u0107a, gubitak na te\u017eini, otok limfnih \u017elezda, pojava tumora na ko\u017ei i unutra\u0161njim organima i drugi).<\/span><\/p>\n
\n Kada je zvani\u010dno po\u010dela epidemija HIV \/ side?<\/strong><\/span><\/p>\n
\n Iste te 1981. godine lekari u Njujorku su zapazili kod jo\u0161 jedne grupe pacijenata, kod mladih, dotle potpuno zdravih ljudi, pojavu Kapo\u0161i sarkoma (vrsta raka ko\u017ee), koji se javlja kod osoba kojima je o\u0161te\u0107en imunolo\u0161ki sistem. <\/span>
\n Za obe ove grupe pacijenata, tada, bilo je karakteristi\u010dno da su sve obolele osobe bili mla\u0111i mu\u0161karci, istopolne seksualne orijentacije. <\/span>
\n Me\u0111utim, vrlo brzo su se me\u0111u obolelima na\u0161le osobe oba pola, svih seksualnih orijentacija, zatim osobe koje su intravenski korisnici psihoaktivnih supstanci, kao i primaoci krvi, pre svega hemofili\u010dari (hemofilija je bolest koju karakteri\u0161e nedostatak jednog krvnog faktora koji omogu\u0107ava normalno zaustavljanje krvarenja i zbog toga se moraju dobijajti transfuzije, odnosno faktor za zgru\u0161avanje krvi, koji nedostaje). <\/span>
\n Sve ovo upu\u0107ivalo je na \u010dinjenicu da se da se ovo novo oboljenje prenosi seksualnim putem i putem krvi.<\/span><\/p>\n
\n U jezgru virusa se nalazi RNK (ribonukleinska kiselina) i neophodni enzimi: reverzna transkriptaza, ribonukleaza i integraza. <\/span>
\n U genomu se nalaze tri strukturna gena potrebna za replikaciju virusa i sedam regulatornih gena. <\/span>
\n Oko genoma i enzima jezgra nalazi se proteinski omota\u010d, koji predstavlja antigen jezgra \u2013 protein p24. <\/span>
\n Na samoj povr\u0161ini virusa nalazi se lipoproteinski omota\u010d, koji nastaje od omota\u010da \u0107elije u kojoj se virus razmno\u017eava, dok drugi deo omota\u010da poti\u010de od samog virusa i njega \u010dine glikoprotein 41 (gp 41) i 120 (gp 120).<\/span><\/p>\n
\n Virus se preko gp120 vezuje za molekul CD4 koji se nalazi na limfocitu (CD4 T limfocitu) i tako ulazi u \u0107eliju. <\/span>
\n Posle ulaska u CD4 T limfocit, virusna RNK se pomo\u0107u enzima reverzne transkriptaze (obrnuti prepisiva\u010d) prepi\u0161e u DNK \u2013 dezoksiribonikleinsku kiselinu i ugradi u genom doma\u0107ina kao provirus. <\/span>
\n Ovako ugra\u0111ena virusna DNK koristi normalne mehanizme doma\u0107inove \u0107elije za svoje umno\u017eavanje a uni\u0161tava CD4 limfocit koji gubi svoju sposobnost odbrane organizma od mikroorganizama.<\/span><\/p>\n
\n U jezgru se nalazi ribonukleinska kiselina (RNK) i neophodni enzimi.<\/span><\/p>\n
\n Na samoj povr\u0161ini virusa nalazi se lipoproteinski omota\u010d, koji delom poti\u010de od samog virusa i na njemu se nalaze dva antigena: glikoprotein 41 (gp 41) i 120 (gp 120).<\/span>
\n Na\u010din ulaska HIV-a u organizam i u \u0107elije<\/span>
\n Virus se vezuje za molekul CD4 koji se nalazi na limfocitu (CD4 T limfocitu) i tako ulazi u \u0107eliju. Virus primarno napada (vezuje se) za CD4 limfocite, ali se CD4 receptori tako\u0111e nalaze i na povr\u0161ini drugih \u0107elija u manjem broju (glijalne \u0107elije mozga, makrofagi, dendriti\u010dne \u0107elije ko\u017ee, \u0107elije u povr\u0161inskom sloju sluzoko\u017ee creva…) tako da se inficirane \u0107elije mogu na\u0107i u mozgu, limfnim \u017elezdama, timusu, plu\u0107ima, kostnoj sr\u017ei, ko\u017ei i u tankom i debelom crevu. Jedan HIV-om inficiran CD4 limfocit mo\u017ee u limfnoj \u017elezdi inficirati 400 novih CD4 limfocita.<\/span>
\n Replikacija<\/strong><\/span>
\n Posle ulaska u CD4 T limfocit, virusna RNK se pomo\u0107u enzima reverzne transkriptaze (obrnuti prepisiva\u010d) prepi\u0161e u DNK \u2013 dezoksiribonikleinsku kiselinu i ugradi u genom doma\u0107ina kao provirus. <\/span>
\n Ovako ugra\u0111ena virusna DNK koristi normalne mehanizme doma\u0107inove \u0107elije za svoje umno\u017eavanje, a uni\u0161tava CD4 limfocit koji gubi svoju sposobnost odbrane organizma od mikroorganizama. <\/span>
\n Nakon sintetisanja novog virusa, on izlazi iz CD4 limfocita “preru\u0161en”, \u0161to zna\u010di da virus koji je u\u0161ao u \u0107eliju (u CD4 limfocit) nije isti (tj. ne prepoznaje ga na\u0161 imuni sistem) kao onaj koji je iza\u0161ao iz njega. <\/span>
\n Taj novi “preru\u0161eni” virus dalje ulazi u novi CD4 limfocit, dalje se “preru\u0161ava” i tako polako uni\u0161tava imuni sistem.<\/span><\/p>\n
\n \u0160ta je period prozora?<\/strong><\/span>
\n Vremenski period od momenta kada se dogodila infekcija do dana kada se testovima mogu otkriti antigeni i antitela na HIV naziva se “period prozora”.<\/span>
\n U tom periodu po pravilu se ne mogu dokazati antitela koja su specifi\u010dna za HIV. Ona se naj\u010de\u0161\u0107e mogu dokazat 6 do 8 nedelja nakon infekcije. Izuzetno retko, kod nekih osoba serokonverzija, (odnosno pojava antitela) otkrivena je tek 12 do 16 meseci posle infekcije.<\/span>
\n Danas se koriste savremeni testovi 4.generacije (tzv. Kombo Ag-At testovi) za koje je period prozora izme\u0111u 4 i 8 nedelja.<\/span>
\n Sve navedeno ukazuje da, po pravilu, HIV infekcija proti\u010de nezap\u017eeno, da osoba koja je inficirana, naj\u010de\u0161\u0107e, ne zna da je virus u njoj.<\/span><\/p>\n
\n Serokonverzija zapravo zna\u010di produkovanje i pojavljivanje antitela u krvi. <\/span>
\n Ovaj stadijum mo\u017ee da traje godinama i on predstavlja, epidemiolo\u0161ki gledano, “najopasniji” period za dalje preno\u0161enje virusa, jer se inficirana osoba ose\u0107a sasvim “zdravo” i, naj\u010de\u0161\u0107e, nije svesna da je inficirana.<\/span><\/p>\n
\n Kada je ELISA test iz dva uzorka krvi pozitivan, kao potvrdni test koristiti se specifi\u010dniji test za otkrivanje antitela (naj\u010de\u0161\u0107e Western Blot). <\/span>
\n Savremeni ELISA testovi, odnosno novije generacije ELISA testova tzv. Ag-At testovi predstavljaju kombinaciju antigen-antitelo testova koji pored antitela na HIV detektuju i povr\u0161inski antigen jezgra virusa (ili neki drugi). Za kombo testove je period prozora od 4 do 8 nedelja.<\/span>
\n Tako\u0111e, postoje i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa (npr. P24) ili detekcija replikacije virusa (PCR) i to ve\u0107 posle 10 do 14 dana od kada se infekcija dogodila, ali se oni retko koriste za rutinska testiranja.<\/span><\/p>\n
\n Ovaj period mo\u017ee da traje godinama i on pretstavlja, epidemiolo\u0161ki gledano, period veoma pogodan za dalje preno\u0161enje virusa, jer se inficirana osoba ose\u0107a sasvim “zdravo” i, naj\u010de\u0161\u0107e, nije svesna da je inficirana.<\/span><\/p>\n
\n To je prirodni na\u010din preno\u0161enja i pretstavlja najve\u0107i problem u spre\u010davanju \u0161irenja infekcije. <\/span>
\n U spermi HIV pozitivnog mu\u0161karaca, kao i u vaginalnom sekretu \u017eena koje su inficirane, nalazi se dovoljan broj \u0107elija inficiranih HIV-om da se i \u010dak seksualnim kontaktom prenese infekcija.<\/span>
\n Pored seksualnog na\u010dina preno\u0161enja HIV infekcija se mo\u017ee preneti krvlju (naj\u010de\u0161\u0107e upotrebom istog \u0161prica za intravensko uno\u0161enje psihoaktivnih supstanci) i sa majke na dete (tokom trudno\u0107e, poro\u0111aja i dojenja novorodjen\u010dadi, ukoliko je majka HIV pozitivna). <\/span>
\n Preno\u0161enje preko transfuzije krvi ili krvnih derivata izuzetno je retko, jer se i krv, kao i tkiva i organi za transplantaciju uzimaju samo od osoba koje nisu inficirane HIV-om.<\/span><\/p>\n
\n Me\u0111utim, ukoliko bi neko dobrovoljno dao krv u perodu prozora, postojala bi mogu\u0107nost ovakvog na\u010dina transmisije jer se ELISA testovima (koji se svuda u svetu koriste kao rutinski testovi) ne bi mogla detektovati antitela kojih jo\u0161 nema u dovoljnoj koli\u010dini u perifernoj krvi. <\/span>
\n Zato je va\u017eno naglasiti da je veoma dobro i izuzetno humano dobrovoljno dati krv, ali to nije mesto za proveravanje HIV statusa. <\/span>
\n Za tu aktivnost postoje specijalizovani Centri i savetovali\u0161ta koji vrlo profesionalno rade dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV.<\/span><\/p>\n
\n Me\u0111utim, telesne te\u010dnosti preko kojih se HIV mo\u017ee preneti su: krv, sperma (i perejakulatorna te\u010dnost), vaginalni sekret i maj\u010dino mleko.<\/span><\/p>\n
\n Termin “minimalna infektivna doza” se pominje kod HIV infekcije zbog toga \u0161to je va\u017eno objasniti da iako se HIV mo\u017ee na\u0107i u skoro svim telesnim te\u010dnostima, on se ne mo\u017ee preneti ukoliko one nemaju tu minimalnu koli\u010dinu virusa koja mo\u017ee izazvati infekciju (“minimalnu infektivnu dozu”).<\/span><\/p>\n
\n Ovo stanje mo\u017ee potrajati vi\u0161e meseci kada po\u010dinju tzv. konstitucionalni simptomi side koji se karakteri\u0161u gubitkom telesne te\u017eine vi\u0161e od 10% od normale, pove\u0107anjem telesne temperature preko 38 stepeni C, koja traje vi\u0161e od mesec dana, proliv koji traje kontinuirano ili sa prekidom vi\u0161e od mesec dana, gljivi\u010dna infekcija usta i \u017edrela, herpes na usnama ili genitalijama koji dugo traje i ponovo se javlja.<\/span>
\n Sve ovo je pra\u0107eno, po pravilu, sa smanjenim brojem crvenih krvnih \u0107elija, krvnih plo\u010dica, belih krvnih \u0107elija, pove\u0107anjem koncentracije proteina i to posebno imunoglobulina u krvi, kao i smanjenjem broja CD4 T limfocita u krvi. Mogu se javiti promene na perifernom nervnom sistemu kao i na centralnom nervnom sistemu, koje mogu ponekad dovesti do te\u0161kih poreme\u0107aja sa gubitkom mogu\u0107nosti orijentacije itd.<\/span><\/p>\n
\n Oportunisti\u010dke infekcije su infekcije koje se javljaju kao posledica pada otpornosti organizma, naj\u010de\u0161\u0107e izazvane “najbanalnijim” mikroorganizmima. Mikroorganizmi koji izazivaju oportunisti\u010dke infekcije, po pravilu ne izazivaju oboljenja kod zdravih osoba. <\/span>
\n O testiranju<\/span><\/p>\n
\n Ovaj interaktivni proces omogu\u0107ava osobama da prepoznaju sopstveni rizik za preno\u0161enje HIV infekcije, poma\u017ee u dono\u0161enju odluke (da li se testirati ili ne) i obezbe\u0111uje podr\u0161ku u trenutku dobijananja rezultata testa na HIV.<\/span><\/p>\n
\n Pre ovog perioda rezultat testa mo\u017ee biti negativan, \u010dak i ako infekcija postoji.<\/span><\/p>\n
\n Kao potvrdni test koristi se specifi\u010dniji test za otkrivanje antitela (npr. Western Blot). <\/span>
\n Postoje i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa, (npr. PCR) i to ve\u0107 posle 10 do 14 dana od kada se infekcija dogodila, ali se oni retko koriste za rutinska testiranja.<\/span>
\n Va\u017eno je znati da tzv. “brzi testovi” koji se mogu kupiti u apotekama nisu za ku\u0107nu upotrebu i da ih ne treba koristiti za samotestiranje, zato \u0161to nisu dovoljno precizni i zato \u0161to je svakoj osobi neophodna podr\u0161ka u trenutku kada saznaje rezultat.<\/span><\/p>\n
\n U dalje savetovanje se, uz Va\u0161u saglasnost, mo\u017ee uklju\u010diti osoba koju izaberete kao svoju podr\u0161ku.<\/span><\/p>\n
\n Reaktivan (ili pozitivan) i Nereaktivan (ili negativan)<\/span>
\n Pozitivan rezultat zna\u010di da je telo proizvelo antitela na HIV, da su ona prona\u0111ena u krvi i da infekcija postoji. <\/span>
\n Negativan rezultat zna\u010di da antitela na HIV nisu prona\u0111ena u krvi.<\/span><\/p>\n
\n I u jednom i u drugom slu\u010daju veoma je va\u017eno upra\u017enjavati bezbedan seks (seks sa kondomom) sa svim partnerima, a u koliko se koriste igle ili \u0161pricevi za ubrizgavanje droge, oni se ne smeju me\u0111usobno deliti. <\/span>
\n Bez obzira na ishod testa….savetnici koji profesionalno rade u na\u0161em Centru pru\u017ei\u0107e Vam punu podr\u0161ku, savete i pomo\u0107.<\/span>
\n Gde mo\u017ee da se obavi savetovanje i testiranje na HIV?<\/span>
\n Jedna od ustanova u kojoj bez ikakve nelagodnosti mo\u017ee obaviti savetovanje i testiranje na HIV jeste Zavod za zdravstvenu za\u0161titu studenata Univerziteta u Beogradu.<\/span>
\n Ovo Savetovali\u0161te (Centar) nalazi se u prikladnom, toplom prostoru u prizemlju zgrade Studentske poliklinike, a najlak\u0161e je koristiti bo\u010dnu ulaz, iz ulice Bra\u0107e Nedi\u0107 br.28.<\/span><\/p>\n
\n Na savetovanje i testiranje mogu do\u0107i svi gra\u0111ani i gra\u0111anke (dakle ne samo studenti Beogradskih univerziteta) koji brinu da su mo\u017eda bili u riziku da dobiju HIV infekciju i \u017eele da urade test na HIV; zatim svima koji \u017eele vi\u0161e informacija o HIV infekciji i sidi, hepatitisima i drugim polno prenosivim infekcijama (PPI), kao i pacijentima koji \u017eive sa HIV-om.<\/span><\/p>\n
\n Ukoliko klijent do\u0111e na savetovanje od 8,30 do 10:30h, krv mo\u017ee da izvadi u laboratoriji od 9,30-10h i od 10,30 do 11h ukoliko \u017eeli da mu rezultat testa bude gotov istog dana u popodnevnim satima (od 14:00 do 15:30h). Ukoliko se testiranje (va\u0111enje krvi) obavi posle 11 sati (najkasnije do 15 h) rezultat testa \u0107e biti narednog radnog dana izme\u0111u 14:00 i 15:30h.<\/span><\/p>\n
\n Napravljeni su od lateksa, ali oni koji su alergi\u010dni na lateks, mogu koristiti i poliuretanske (mada je mana kondoma od poliuretana \u0161to lak\u0161e pucaju i \u0161to su skuplji).<\/span>
\n \u017denski kondom (femidom) je napravljen od lateksa ili poliuretana, na jednom kraju zatvoren (kao dijafragma), sa dva elasti\u010dna obru\u010da, tako\u0111e od lateksa, koji su urolani kao mu\u0161ki kondom. Postavlja se pre polnog odnosa duboko u vaginu deo koji je zatvoren a otvoreni kraj sa elasti\u010dnim “obru\u010dom”, tj. \u0161irim krugom od debljeg lateksa, stavlja se preko velikih usana polnog organa \u017eene. Malo je manje komforan jer se mora pridr\u017eavati za vreme seksualnog odnosa, a i skuplji je od mu\u0161kog kondoma 3 do 4 puta.<\/span>
\n Dentalne krpice su fina, tanka i izuzetno ne\u017ena par\u010dad lateksa (veli\u010dine ra\u0161irene papirne maramice) i one slu\u017ee za oralni seks. U slu\u010daju nedostatka “dentalnih krpica” za oralni seks mo\u017ee poslu\u017eiti i mu\u0161ki kondom koji se po sredini rase\u010de, ili nakva\u0161en celofan, koji se postavljaju preko polnog organa \u017eene. <\/span>
\n Osim za vaginalni oralni seks, kada se prekrivaju velike usne, klitoris ili ulaz u vaginu kod \u017eene (kada se koristi za oralni seks za zadovoljavanje \u017eena), mo\u017ee se koristiti i kod riminga (riming je lizanje \u010dmara partnera). <\/span>
\n Pravilna upotreba kondoma<\/span>
\n Kesicu sa kondomom uhvatiti prstima obe ruke i u jedan kraj blago potisnuti kondom, a kesicu otvoriti na suprotnom kraju i pa\u017eljivo ga istisnuti. Proveriti sa koje strane je namotaj, uhvatiti ga za ispup\u010denje na vrhu (rezervoar) palcem i ka\u017eiprstom i istisnuti vazduh iz njega.<\/span>
\n Ovo je veoma va\u017eno jer je naj\u010de\u0161\u0107i uzrok pucanja kondoma, na kraju ili u toku samog odnosa, neistisnut vazduh u rezervoaru.<\/span>
\n Kondom se stavlja od samog po\u010detka seksualnog odnosa na penis (mu\u0161ki polni organ) koji je u erekciji (kada je ukru\u0107en) i razmotava se do korena. Kada se seksualni odnos zavr\u0161i, nakon ejakulacije (izbacivanja sperme, koja ostaje u rezervoaru), penis se uz pridr\u017eavanje kondoma pri korenu odmah izvadi, malo se sa\u010deka da se smanji i opusti, a zatim se kondom pa\u017eljivo skine, ve\u017ee u \u010dvor, umota u papir ili kesicu i baci u katnu za \u0111ubre.<\/span><\/p>\n
\n Svi dosada\u0161nji poku\u0161aji dobijanja efektivne vakcine nisu dali pozitivne rezultate.<\/span>