{"id":7997,"date":"2021-04-06T08:02:29","date_gmt":"2021-04-06T07:02:29","guid":{"rendered":"http:\/\/zzzzsbg.rs\/?p=7997"},"modified":"2021-04-06T08:03:00","modified_gmt":"2021-04-06T07:03:00","slug":"mentalno-zdravlje-mladih-danasnji-izazovi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/mentalno-zdravlje-mladih-danasnji-izazovi\/","title":{"rendered":"(Latinica) Mentalno zdravlje mladih \u2013 dana\u0161nji izazovi!"},"content":{"rendered":"

Sorry, this entry is only available in Latinica<\/a> and \u040b\u0438\u0440\u0438\u043b\u0438\u0446\u0430<\/a>. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in one of the available alternative languages. You may click one of the links to switch the site language to another available language.<\/p>

<\/p>\n

\n

\u0106ud je \u010doveku njegova sudbina. <\/strong><\/span><\/p>\n

Heraklit <\/strong><\/span><\/p>\n<\/blockquote>\n

\"\"Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, mentalno zdravlje ne predstavlja samo odsustvo mentalnog poreme\u0107aja ve\u0107 ono obuhvata stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim stresom \u017eivota, stanje u kome mo\u017ee produktivno da radi i u mogu\u0107nosti je da doprinese svojoj zajednici. <\/span>Mentalno zdravlje je osnova sposobnosti razmi\u0161ljanja, ose\u0107anja, me\u0111usobnih odnosa i u\u017eivanja u \u017eivotu. <\/span>Na taj na\u010din, ono predstavlja sveukupnu psiholo\u0161ku, emocionalnu i dru\u0161tvenu dobrobit osobe i uti\u010de na to kako ljudi misle, ose\u0107aju i rade. <\/span>Da bismo bili mentalno zdravi i sre\u0107ni potrebno je da volimo sebe i da to podelimo sa drugima.<\/span><\/p>\n

Neki autori smatraju da mentalno zdravlje uklju\u010duje odgovaraju\u0107e kori\u0161\u0107enje sposobnosti, o\u010duvano pam\u0107enje, sposobnost testiranja realnosti, process mi\u0161ljenja koji odgovara dobi, odre\u0111eni stepen radoznalosti, opreza i ma\u0161te. Zdravo emocionalno funkcionisanje obuhvata odgovaraju\u0107u emocionalnu stabilnost, ose\u0107aj vlastite va\u017enosti, odre\u0111eni stepen podno\u0161enja frustracija, savladavanje anksioznosti i no\u0161enje sa konfliktnim emocijama. <\/span>Kasna adolescencija je razdoblje od 18 do 22\u2013e godine \u017eivota, predstavlja period \u017eivota u kojem zapo\u010dinje i traje i studentsko razdoblje. To je razdoblje usavr\u0161avanja i konsolidacije identiteta.<\/span><\/p>\n

Adolescencija je izazovan period, period \u017eivota u kome mladi ljudi prolaze psihi\u010dke, fizi\u010dke i socijalne promene koje je potrebno savladati i u kome je potrebno obezbediti mesto u svetu odraslih ljudi. <\/span>Zna\u010dajan izvor prevladavanja \u017eivotnih i razvojnih kriza su vrednovanje sebe i samopouzdanje. <\/span>Verovanje u svoje snage i resurse omogu\u0107ava pojedincu da se \u017eustrije bori sa \u017eivotnim izazovima. <\/span>Zadovoljstvo sobom i samopouzdanje va\u017eni su za psiholo\u0161ku dobrobit i optimalno funkcionisanje, jer u na\u0161em mentalnom zdravlju mnogo je nijansi od zdravlja do bolesti.<\/span><\/p>\n

Va\u017ean uslov mentalnog zdravlja svakako je dru\u0161tvena prilago\u0111enost, pa u sredinama koje su pogo\u0111ene konfliktom, u uslovima relativnog i apsolutnog siroma\u0161tva kao i op\u0161te dru\u0161tvene nesigurnosti i neizvesnosti, mentalno zdravlje mladih bi trebalo da bude jedna od glavnih preokupacija dru\u0161tva. <\/span>U na\u0161em dru\u0161tvu prisutni su patrijarhalni stavovi, nasilne forme pona\u0161anja koje se promovi\u0161u kroz razli\u010dite segmente na\u0161eg dru\u0161tva, kod ku\u0107e, u \u0161kolskom okru\u017eenju, u medijskim porukama odnosno u svim privatnim i javnim sferama, pa je va\u017ena i obavezuju\u0107a prevencija nasilja kao i rodna ravnopravnost.<\/span><\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107i poreme\u0107aji u mentalnom zdravlju mladih su: <\/strong><\/span><\/p>\n

    \n
  1. Emocionalne pote\u0161ko\u0107e<\/strong>, kao \u0161to su depresija, anksioznost, frustracija, bes i razdra\u017eljivost. \u010cesta pojava su povi\u0161ena nervoza ili unutra\u0161nja uznemirenost \u0161to je pra\u0107eno ose\u0107ajem lupanja i ubrzanog rada srca, bolova u donjem delu le\u0111a, bolova u mi\u0161i\u010dima, glavobolje, ose\u0107aja mu\u010dnine i uznemirenog stomaka, a neki imaju povi\u0161ena anksiozna stanja, kao \u0161to su stanja panike. Opisana su i stanja negativnog raspolo\u017eenja i tuge, usamljenosti, kao i stanje potpune nezainteresovanosti, manjka energije, strah i briga oko raznih stvari \u010demu je pridru\u017een ose\u0107aj bezvrednosti, a manji procenat mladih osoba navodi da im se de\u0161ava da razmi\u0161ljaju o prekidanju \u017eivota.<\/span><\/li>\n
  2. Poreme\u0107aji u pona\u0161anju<\/strong>, kriti\u010dnost prema drugima i negativan odnos prema okolini. Iz negativnog odnosa i povi\u0161ene netrpeljivosti proizilazi otvorena agresija prema okru\u017eenju. Ovo ne predstavlja samo adolescentni bunt i razvojno o\u010dekivanu pojavu kod grupe mladih nego i oblik pona\u0161anja u kome pojedinac ima potrebu da nekoga povredi, da ne\u0161to polomi, razbije ili da \u010desto ulazi u sva\u0111e. Ova vulnerabilna grupa mladih ispoljava slabiju adaptaciju i odre\u0111ene obrasce pona\u0161anja, problem u izvr\u0161avanju obaveza u vezi sa u\u010denjem i polaganjem ispita, a skloniji su i neodgovornom pona\u0161anju.<\/span><\/li>\n
  3. Poreme\u0107aji ishrane<\/strong>, kao \u0161to su anoreksija i bulimija, kao i neumereno prejedanje. Simptomi se javljaju u obliku brige da \u0107e se ugojiti ili da su previ\u0161e debeli \u0161to je svakako povezano sa socijalnim pritiskom da se izgleda vitko, kao i sa \u010dinjenicom da je telesna slika u ovom razvojnom periodu veoma va\u017ena.<\/span><\/li>\n
  4. Samopovre\u0111ivanje i samoubistvo <\/strong><\/span><\/li>\n
  5. Psihoti\u010dni poreme\u0107aji sa halucinacijama i deluzijama <\/strong><\/span><\/li>\n
  6. Rizi\u010dno pona\u0161anje<\/strong>, kao \u0161to su pu\u0161enje cigareta, marihuane, konzumiranje alkohola, droga i sedativa, nasilno pona\u0161anje i rizi\u010dno seksualno pona\u0161anje<\/span><\/li>\n<\/ol>\n

    Studenti su izlo\u017eeni mnogim dodatnim stresorima kao \u0161to su stvaranje stabilnijih partnerskih veza, ispunjavanje akademskih zahteva, problemima vezanim za odvajanje od poznate socijalne sredine, zbog \u010dega su osetljiviji na problem prilago\u0111avanja.<\/span><\/p>\n

    Zdrave navike za odr\u017eavanje dobrog mentalnog zdravlja razvijaju se tokom adolescencije i obuhvataju:<\/strong>:<\/span><\/p>\n

    Zdrave navike spavanja <\/strong><\/span><\/p>\n

    Fizi\u010dko ve\u017ebanje \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong><\/span><\/p>\n

    Razvijanje ve\u0161tina u no\u0161enju sa pote\u0161ko\u0107ama, u re\u0161avanju problema kao i u razvijanju socijalnih ve\u0161tina. <\/strong><\/span><\/p>\n

    U\u010denje kako se nositi sa emocijama <\/strong><\/span><\/p>\n

    Podr\u0161ka od strane roditelja, porodice i dru\u0161tvene zajednice. <\/strong><\/span><\/p>\n

    Veoma je va\u017eno, naro\u010dito u vreme dugotrajnog stresa ili u vreme kriznih situacija, svakodnevno, prona\u0107i na\u010dine opu\u0161tanja i brige o sebi. <\/span>Briga o mentalnom zdravlju mladih u dru\u0161tvu ne obuhvata samo tretman osoba koje su obolele od mentalne bolesti, nego i za\u0161titu i promociju mentalnog zdravlja, a \u0161to je od zna\u010daja za dru\u0161tvo uop\u0161te. Briga o mentalnom zdravlju obuhvata dve grupe aktivnosti: promociju i prevenciju<\/strong>.<\/span><\/p>\n

    Promocija <\/strong>predstavlja svaku aktivnost koja ja\u010da snagu i produktivnost. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji cilj promocije mentalnog zdravlja jeste osna\u017eivanje pojedinca, da bi bio u prilici da \u0161to bolje upravlja emocijama, da uspeva da pronalazi alternative rizi\u010dnom pona\u0161anju, kao i da razvije otpornost na krizne situacije.<\/span><\/p>\n

    Prevencijom <\/strong>se nastoje smanjiti rizi\u010dni faktori, koji mogu dovesti do razvoja te\u0161ko\u0107a u vezi sa mentalnim zdravljem.<\/span><\/p>\n

    Briga o sebi uklju\u010duje <\/strong>redovno opu\u0161tanje od stresa, bavljenje aktivnostima koje nas \u010dine da se ose\u0107amo sre\u0107nijima.<\/span><\/p>\n

    Mnogobrojna istra\u017eivanja ukazuju na povezanost fizi\u010dke aktivnosti i zadovoljstva \u017eivotom. Boravak u prirodi<\/strong>, bilo da smo sami ili u grupi stimuli\u0161e na\u0161a \u010dula, deluje osve\u017eavaju\u0107e, stoga su upute za aktivnosti koje \u0107e nam obezbediti stanje da se ose\u0107amo bolje: ve\u017ebanje, \u0161etnja, ples, vo\u017enja biciklom<\/strong>; to su i bavljenje ne\u010dim kreativnim (pevanje, umetnost, slikanje, ru\u010dni rad<\/strong>).<\/span><\/p>\n

    Tako\u0111e, potrebno je napraviti popis svega u na\u0161em \u017eivotu <\/strong>na \u010demu smo zahvalni (svakodnevno je potrebno prona\u0107i vreme da se bavimo nekom aktivno\u0161\u0107u koju volimo ili koja je na\u0161 hobi. Potrebno je razgovarati sa prijateljima ili \u010dlanom porodice <\/strong>(telefonom, u\u017eivo ili on lajn) slu\u0161ati muziku <\/strong>i opu\u0161tati se bez kori\u0161tenja naslona (\u010ditati knjigu ili poslu\u0161ati audio knjigu<\/strong>).<\/span><\/p>\n

    U svojoj svakodnevnici smo preterano stimulisani tehnologijom, zbog \u010dega se javlja lo\u0161ija koncentracija, umanjena sposobnost zadr\u017eavanja pa\u017enje, a preterano kori\u0161tenje dru\u0161tvenih mre\u017ea sa nerealnom slikom tu\u0111ih \u017eivota i upore\u0111ivanjem sa njima uzrokuju umanjeno samopouzdanje.<\/span><\/p>\n

    Aktuelna epidemiolo\u0161ka situacija <\/strong>je pokazala da nam za ose\u0107aj zadovoljstva \u017eivotom treba mnogo vi\u0161e od topline doma<\/strong>, neograni\u010denog pristupa sadr\u017eaju interneta<\/strong>, i naravno hrane i pi\u0107a<\/strong>. Nedostaju nam kretanje, dru\u017eenje, sloboda, priroda i do\u017eivljaji.<\/span><\/p>\n

    Stoga aktivan boravak u prirodi, dru\u017eenje na otvorenom, rekreacija i duge \u0161etnje predstavljaju neke od aktivnosti koje mogu doprineti boljem zdravlju; i fizi\u010dkom i mentalnom.<\/strong><\/span><\/p>\n

    Briga o mentalnom zdravlju sada je zna\u010dajnija i vreme je da mentalnoj higijeni posvetimo istu pa\u017enju kao i onoj telesnoj!<\/strong><\/span><\/p>\n

    Vukovi\u0107 Dragana, neuropsihijatar \/ rad 2021\/ Ustanova: Zavod za zdravstvenu za\u0161titu studenata, Beograd, Krunska 57 <\/span><\/p>\n

    <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Sorry, this entry is only available in Latinica and \u040b\u0438\u0440\u0438\u043b\u0438\u0446\u0430. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in one of the available alternative languages. You may click one of the links

    Detaljnije...<\/span><\/a><\/p><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,9],"tags":[],"class_list":["post-7997","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogg","category-aktuelnosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7997","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7997"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7997\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7997"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7997"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7997"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}