{"id":4098,"date":"2018-09-05T12:59:17","date_gmt":"2018-09-05T12:59:17","guid":{"rendered":"http:\/\/zzzzsbg.rs\/?p=4098"},"modified":"2018-09-05T13:01:01","modified_gmt":"2018-09-05T13:01:01","slug":"probiotici-bioloski-lekovi-u-modernoj-medicine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/probiotici-bioloski-lekovi-u-modernoj-medicine\/","title":{"rendered":"(Latinica) PROBIOTICI-\u201cbiolo\u0161ki lekovi\u201d u modernoj medicine"},"content":{"rendered":"

Sorry, this entry is only available in Latinica<\/a> and \u040b\u0438\u0440\u0438\u043b\u0438\u0446\u0430<\/a>. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in one of the available alternative languages. You may click one of the links to switch the site language to another available language.<\/p>

<\/p>\n

Sigurno ste \u010duli za \u201clo\u0161e\u201d bakterije koje izazivaju bolest.<\/span><\/p>\n

Ali da li ste \u010duli za \u201cdobre\u201d bakterije koje mogu da Vam pobolj\u0161aju zdravlje ?<\/span><\/p>\n

Ove dobre bakterije se nazivaju probiotici. Naziv probiotik poti\u010de od gr\u010dke re\u010di “pro bios<\/em>” \u0161to zna\u010di \u201cza \u017eivot\u201d.<\/span><\/p>\n

Crevna flora<\/strong><\/span><\/p>\n

Odavno je poznato da je zdravlje na\u0161ih creva va\u017eno za na\u0161e celokupno zdravlje. \u00a0<\/span><\/p>\n

Bakterije koje \u017eive u na\u0161im crevima delimo na dobre (prijateljske ili probiotske) i lose ili patogene koje dolaze iz spoljne sredine i mogu da izazovu bolest ako nisu u ravnote\u017ei sa \u201cdobrim\u201c. \u0160ta remeti ravnote\u017eu crevne flore?<\/strong><\/span><\/p>\n

Mnogi faktori imaju uticaj na sastav crevne flore. Tu ubrajamo razne infekcije, antibiotsku terapiju, primenu citostatika, radioterapiju, stress, nepravilnu ishranu, \u201clo\u0161u\u201d vodu.<\/span><\/p>\n

Zdrava crevna flora obiluje dobrim bakterijama koje spre\u010davaju razmno\u017eavanje \u0161tetnih mikroorganizama, poma\u017ee varenje i apsorpciju hranljivih materija, ona proizvodi vitamine B3, B4, B 6, B 7 i K, ja\u010da imuni system.<\/span><\/p>\n

\u0160ta su probiotici?<\/strong><\/span><\/p>\n

Probiotici su \u017eivi mikroorganizmi tj. normalni \u010dinioci intestinalne crevne flore zdravih ljudi koji imaju brojne korisne uloge, a\u00a0 koji se mogu dodati hrani sa ciljem da pobolj\u0161aju ravnote\u017eu crevne mikroflore.<\/span><\/p>\n

Va\u017ene uloge probiotskih bakterija u organizmu:<\/strong><\/span><\/p>\n

    \n
  1. Normalizuju funkciju creva<\/strong> kod opstipacije ili diareje, kontroli\u0161u stvaranje crevnih gasova, smanjuju simptome iritabilnog kolona.<\/span><\/li>\n
  2. Preveniraju i le\u010de kandidijazu<\/strong> i zbog toga se u prevenciji nastanka oralne ili intestinalne kandidijaze daje istovremeno sa primenom ili posle upotrebe antibiotika.<\/span><\/li>\n
  3. Pobolj\u0161anje imuniteta<\/strong> probioti\u010dki mikroorganizmi formiraju intestinalni ekosistem koji inhibira rast \u0161tetnih bakterija (E. Colli, Salmonella typhimurium, Clostridum perfrigens, Clostridium difficile, Pseudomonas, Listeria, Staphylococcus aureus, Candida albicans) Oni podsti\u010du sintezu vitamina B grupe, pobolj\u0161avaju resorpciju nekih nutrijenasa\u00a0 i stimuli\u0161u enzimsku aktivnost. Deluju i na urogenitalni trakt (korisna primena kod vaginitisa i crevne urinarne infekcije i predstavljaju medijatore imunog sistema (Stimulacija slobodnog IgA, proizvodnja i aktivacija makrofaga).<\/span><\/li>\n
  4. Sni\u017eavanje nivoa holesterola<\/strong>, jer su sposobne da inhibiraju sintezu holesterola u organizmu.<\/span><\/li>\n
  5. Prevencija karcinoma gastrointestinalnog trakta<\/strong>, posebno debelog creva i smanjenje rizika od drugih karcinoma. Bakterije mle\u010dne kiseline smanju produkciju kancerogena-nitrozamina, smanjuju resorpciju toksina.<\/span><\/li>\n
  6. Pobolj\u0161avaju varenje laktoze<\/strong> jer stimuli\u0161u aktivnost crevne laktaze.<\/span><\/li>\n
  7. U terapiji gojaznosti<\/strong>– ispitivanja su pokazala da u dijetetskom tretmanu gojaznosti zna\u010dajne rezultate ima primena fermentisanih mle\u010dnih proizvoda sa probioticima. Ovi proizvodi sadr\u017ee beta hidroksi metil glutarat koji spre\u010dava sintezu holesterola.<\/span><\/li>\n
  8. Sindrom propustljivosti creva (Licky gut)<\/strong>, intolerancija na gluten i druge namirnice su bolesti novog doba. O va\u017enosti probiotika u ovim slu\u010dajevima govori vi\u0161e nau\u010dnih studija, \u0161irom sveta. U tom smislu kombinacija probiotika sa inulinom, dijetetskim vlaknom je pokazala dobre rezultate.<\/span><\/li>\n<\/ol>\n

    Prirodni izvori probiotika: <\/strong><\/span><\/p>\n

    Probiotici predstavljaju takozvanu funkcionalnu hranu, hranu koja ima odre\u0111enu korisnu funkciju u na\u0161em telu. Probiotici su nam uglavnom dostupni putem kiselo-mle\u010dnih proizvoda (kiselo mleko, kefir, jogurt). U njima se nalazi najpoznatiji izvor\u00a0 \u201edobrih\u201c bakterija poput lactobacillusa bifidusa, bacterije koji odr\u017eava zdravu ravnote\u017eu me\u0111u bakterijama u crevima. Kefir od fermentisanog mleka po ukusu i strukturi sli\u010dan je jogurtu, sadr\u017ei probiotske kulture i obilje vitamina i minerala. Istra\u017eivanja pokazuju da se Lactobacillus nalazi u nekim fermentisanim sirevima, kao \u0161to je gauda.Tako\u0111e se nalazi u nekim fermentisanim proizvodima koji se vi\u0161e koriste u Isto\u010dnim zemljama tepeh, miso supa i drugi. Tako na primer miso supa sadr\u017ei vi\u0161e od 100 vrsta probiotskih bakterija, ima malo kalorija, a puno vitamina B i antioksidanasa.<\/span><\/p>\n

    Nepasterizovani kiseli kupus bogat je \u017eivim lactobacillima, korisnim mikroorganizmima i enzimima. Osobe koje ishranom unose ve\u0107e koli\u010dine kiselog mleka ili jogurta imaju stalno prisutnu ovu bakteriju u digestivnom sistemu. Prema zapa\u017eanjima, ti ljudi su zdraviji i \u017eive du\u017ee od proseka. Predvi\u0111anja da \u0107e se tr\u017ei\u0161te probiotika utrostru\u010di do 2010 godine ve\u0107 je potvr\u0111eno!<\/span><\/p>\n

    Probiotici kao suplementi<\/strong><\/span><\/p>\n

    Kao posledica hroni\u010dnog\u00a0 stresa, nekontrolisanog uzimanja antibiotika i savremenog fast food na\u010dina ishrane, dolazi do poreme\u0107aja crevne flore i sve ve\u0107eg porasta alergijskih i autoimunih oboljenja. Kada usled nekog poreme\u0107aja crevne flore ili posle terapije antibioticima \u017eelimo da oporavimo organizam, preporu\u010duju se gotovi preparati od kojih neki sadr\u017ee 3, 6 ili \u010dak 10 sojeva korisnih bakterija u zna\u010dajno ve\u0107oj koncentraciji nego \u0161to ih mo\u017eemo uneti hranom. To su sojevi\u00a0 koji su otporni na kiseline digestivnog trakta, naj\u010de\u0161\u0107e iz roda bifidobacterium i lactobacillus. Probiotik kapsule su delotvornije od tableta jer bolje \u0161tite \u201edobre\u201c bakterije od \u017eeluda\u010dne kiseline.<\/span><\/p>\n

    \u00a0Da bi se neki mikroorganizam mogao koristiti u probioti\u010dke svrhe mora da ispunjava slede\u0107e uslove:<\/strong><\/span><\/p>\n

      \n
    1. Da je poreklom iz digestivnog trakta \u010doveka;<\/span><\/li>\n
    2. Da nije patogen ni toksi\u010dan za ljude;<\/span><\/li>\n
    3. Da pre\u017eivljava uslove koji vladaju u digestivnom traktu, u prvom redu veliku kiselost \u017eeluda\u010dnog soka, a i da je otporan prema \u017eu\u010dnim kiselinama u tankom crevu;<\/span><\/li>\n
    4. Da proizvodi antimikrobne supstance aktivne prema nepo\u017eeljnim mikroorganizmima u digestivnom traktu;<\/span><\/li>\n
    5. Da tokom tehnolo\u0161kih postupaka proizvodnje i \u010duvanja ima visok stepen pre\u017eivljavanja.<\/span><\/li>\n<\/ol>\n

      Najbolje vreme za uzimanje probiotika je<\/strong> 15 do 30 minuta pre jela, jer \u017eeluda\u010dna kiselina uti\u010de na njihovu apsorpciju. Ako probiotik uzmete posle obroka, njegovo dejstvo se smanjuje usled porasta \u017eeluda\u010dne kiseline.<\/span><\/p>\n

      Brojne nau\u010dne studije isti\u010du veliku va\u017enost probiotika za zdravlje. Konstantno se radi na stvaranju novih probioti\u010dkih suplemenata, za koje se veruje da \u0107e ubrzo dovesti do revolucionarnih promena u brojnim granama medicine: onkologiji, gastroenterologiji, alergologiji, pedijatriji i infektologiji.<\/span><\/p>\n

      \n

      \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Prim dr Branka Konstantinovi\u0107 Birovljev,<\/em><\/span><\/p>\n

      \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0specijalista za ishranu<\/em><\/span><\/p>\n

      <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Sorry, this entry is only available in Latinica and \u040b\u0438\u0440\u0438\u043b\u0438\u0446\u0430. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in one of the available alternative languages. You may click one of the links

      Detaljnije...<\/span><\/a><\/p><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,9],"tags":[],"class_list":["post-4098","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogg","category-aktuelnosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4098","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4098"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4098\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4098"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4098"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4098"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}