Danas se sve vi\u0161e govori o hrani jer je evidentna veza ihrana-zdravlje. Svakim
\ndanom pristi\u017eu novi dokazi o pojedinim komponentama hrane ili namirnicama
\nkoja imaju blagotvoran efekat na zdravlje. Od davnina su poznata lekovita
\nsvojstva biljaka i pojedinih namirnica. Stari Egip\u0107ani, Kinezi, Grci, Rimljani i drugi
\nnarodi koristili su biljke zbog blagotvornih dejstava. Podsetimo se samo nekih:
\nbeli luk, per\u0161un, aloja, \u017een-\u0161en, cvekla, kupus i mnoge druge.
\nHipocrat, “otac medicine” je verovatno prva osoba koja je smatrala da je hrana lek i lek hrana i
\nda je medicina umetnost da se odredi za koga je koja biljka najbolja.
\nNaime on je verovao i pripovedao da\u00a0 priroda ima potencijal da le\u010di bolesti. Hipocrat je
\n\u010desto koristio ishranu i biljke kao osnov za tretiranje razli\u010ditih bolesti.
\nBiljke su sa nama od na\u0161eg postanka. Ljudi su godinama koristili biljke za le\u010denje razli\u010ditih
\nbolesti.\u00a0 Danas postoje\u00a0 brojni\u00a0 nau\u010dni\u00a0 dokazi\u00a0 da\u00a0 je\u00a0 ishrana u direktnoj vezi sa
\nsmanjenjem\u00a0 rizika\u00a0 od\u00a0 hroni\u010dnih\u00a0 nezaraznih bolesti i u vezi sa tim razvio se
\nkoncept funkcionalne hrane.
\nFunkcionalna hrana je hrana koja ima povoljan uticaj na ljudsko zdravlje pored
\nsvojih uobi\u010dajenih nutritivnih funkcija. To je hrana koja sadr\u017ei biolo\u0161ki aktivna
\njedinjenja koja je \u010dine funkcion alnom jer pozitivno uti\u010du na odre\u0111ene funkcije u
\norganizmu, \u0161to je nau\u010dno potvr\u0111eno. Povoljan efekat na zdravlje se se ispoljava
\nkontinuiranim kori\u0161\u0107enjem uobi\u010dajene koli\u010dine takve hrane.
\nPre mnogo godina kada hrane nije bilo u izobilju ona je imala zadatak da
\nzadovolji\u00a0 glad,\u00a0 omogu\u0107i\u00a0 pravilan\u00a0 rast\u00a0 i\u00a0 razvoj\u00a0 deteta,\u00a0 kasnije\u00a0 reprodukciju\u00a0 i
\nodr\u017eavanje u \u017eivotu, odnosno obnovu i regeneraciju \u0107elija. Danas kada je ima u
\nobilju\u00a0 zahtevi\u00a0 savremne\u00a0 ishrane\u00a0 su\u00a0 ve\u0107i\u00a0 i\u00a0 ona\u00a0 mora\u00a0 da\u00a0 zadovolji\u00a0 u\u00a0 pogledu
\nkvaliteta i deluje u smislu spre\u010davanja nastanka hroni\u010dnih ne zaraznih bolesti,
\ntakozvanih civilizacijskih bolesti. Ona dakle treba da ima preventivnu funkciju i da
\nobezbedi dug i kvalitetan \u017eivot \u010doveka.
\nPoznato je da takozvana mediteranska ishrana koja obiluje povr\u0107em, vo\u0107em i
\nmaslinovim uljem povoljno deluje u smislu prevencije kardiovaskularnih bolesti,
\nEskimi ne obolevaju od bolesti kardovaskularnoh sistema zbog obilatog unosa
\nomega 3 mesnih kiselina jer se hrane ribom, neka Afri\u010dka plemena nemaju rak
\nkolona jer ne jedu meso ve\u0107 samo biljke, dakle jedu hranu bogatu dijetetskim
\nvlaknima. Plemana Navaja nemaju neke vrste raka zbog specifi\u010dne ishrane jer
\njedu \u0161umske bobice i veoma malo mesa. Na Himalajima u Hunza krajevima ne
\nznaju za rak.\u00a0 Narod Hunza jede kajsije i njihove ko\u0161tice-bademe koje sadr\u017ee
\nvitamin B17 tj. nitrilozid koji ima jak antioksidativni potencijal ali ima i cijanid
\nvezan za benzaldehid tako da nije toksi\u010dan, a koji se osloba\u0111a u kontaktu sa
\nenzimom\u00a0 betaglukozidazom\u00a0 koji\u00a0 se\u00a0 nalazi\u00a0 u\u00a0 kancerskim\u00a0 \u0107elijama\u00a0 i samo njih
\nubija.
\nTo je vitamin rastvorljiv u vodi i u slatkim bademima ga ima 4-6mg a u gorkim 15-
\n25mg. Potrebno je 250-300 mg dnevno ovog vitamina. da bi se
\nzadovoljile dnevne potrebe, a to se posti\u017ee ako se svakodnevno pojede 35-40
\nbadema ili 12-15 gorkih.
\nFunkcionalna hrana ima optimalan uticaj na digestivni sistem, ima povoljan
\nefekat na imunitet, krvne sudove, obi\u010dno ima veliki antioksidativni potencijal koji
\nje va\u017ean u borbi sa slobodnim radikalima koji se stvaraju svakodnevno u na\u0161em
\norganizmu u zavisnosti od uslova u kojima \u017eivimo u ve\u0107oj ili manjoj meri.
\nZaga\u0111enost\u00a0 vazduha,\u00a0 pu\u0161enje\u00a0 cigareta,\u00a0 radijacija,\u00a0 prekomerna\u00a0 izlo\u017eenost
\nsun\u010devim zracima, industrijska zaga\u0111enja, lekovi i droga, herbicidi i pesticidi u
\nhrani, aditivi hrane, konzervansi, boje su uzroci nastanka slobodnih radikala u
\nna\u0161em organizmu.
\nSlobodni\u00a0 radikali\u00a0 mogu\u00a0 o\u0161tetiti\u00a0 \u0107elijsku membranu, masne\u00a0 kiseline, holesterol,
\nproteine\u00a0 i\u00a0 DNA\u00a0 i\u00a0 imaju\u00a0 ulogu\u00a0 u\u00a0 patogenezi\u00a0 mnogih\u00a0 hroni\u010dnih\u00a0 degenerativnih
\nbolesti. Oksidacija LDL holesterola pove\u0107ava rizik od ateroskleroze. Oksidativno
\no\u0161te\u0107enje DNA mo\u017ee doprineti nastanku karcinoma.
\nFunkcionalna hrana sadr\u017ei jednu ili vi\u0161e bioaktivnih komponenti. To mo\u017ee biti
\nmakronutrijens kao npr. omega 3 masne kiseline, ili mikronutrijens (vitamin ili
\nmineral), neesencijalni sastojak koji ima neku funkciju (likopen, konjugovana
\nlinolna kiselina-CLA, bilojni sterol) ili fitohemikalija (sulfrafan, izoflavoni,
\nbioglavinoidi, fitoestrogeni ili \u017eivi mikroorganizmi-probiotici. Biolo\u0161ki aktivna
\njedinjenja deluju na mestu osloba\u0111anja kao napr. dijetna vlakna ili probiotici u
\ncrevnom traktu ili imaju dejstvo na odre\u0111enu bihemijsku funkciju u organizmu i
\ntako\u00a0 popravljaju\u00a0 funkciju\u00a0 odre\u0111enog\u00a0 organa,\u00a0 sistema\u00a0 organa\u00a0 ili\u00a0 organizma\u00a0 u
\ncelini. Tako\u0111e funkcionalna namirnica je i ona kojoj je ne\u0161to dodato u smislu
\npobolj\u0161anja\u00a0 efekta\u00a0 (vitamini,\u00a0 minerali)\u00a0 ili\u00a0 joj\u00a0 je\u00a0 ne\u0161to\u00a0 oduzeto\u00a0 (zasi\u0107ena\u00a0 mast,
\n\u0161e\u0107er, so). Postoje i namirnice koje su pravljene sa odre\u0111enom funkcijom kao \u0161to
\nsu\u00a0 to\u00a0 sve\u00a0 prisutniji\u00a0 vo\u0107ni\u00a0 jogurti,\u00a0 gde\u00a0 je\u00a0 vo\u0107e\u00a0 bogato\u00a0 vitaminima i dijetetskim
\nvlaknima pome\u0161ano sa \u017eitaricama i probioticima, tj. prijateljskim bakterijama
\nna\u0161eg digestivnog trakta.
\nDa bi za namnirnicu mogli da ka\u017eemo da je funkcionalna izjave u pogledu
\nsastava i funkcije moraju da budu istinite i one ne moraju da budu odobrene od
\nFDA (Food and Drug Administration), za razliku od zdravstvenih izjava koje
\nmoraju da imaju nau\u010dnu potvrdu i moraju da imaju atest FDA. Zbog toga je va\u017eno
\nda se gleda dekleracija na svakoj namirnici u pogledu sastava, datuma i atesta.
\nU periodu velikog tehnolo\u0161kog napretka proizvodnje hrane znanje o ishrani je bilo
\noskudno. Svaka nova kompanija se brinula samo da joj hrana bude ukusnija u
\nodnosu na konkurenciju i zato su namirnicama dodavali masti, a da bi proizvode
\nza\u0161titili od mikroba jer se hrana kvarila, po\u010delo se sa pasterizovanjem i tako su
\nse gubile hranljive materije, a da bi joj se produ\u017eila trajnost dodavan je natrijum i
\ndrugi konzervansi, dok su za pobolj\u0161anje ukusa, mirisa i boje dodavani aditivi.
\nKrajnji rezultat su “prazne kalorije” tj. puno kalorija, a mala nutritivna vrednost
\nhrane. Dok danas jo\u0161 uvek ljudi biraju hranu prema ceni i ukusu ljudi budu\u0107nosti
\n\u0107e birati “funkcionalnu hranu” sa \u017eeljom da se posle jela bolje ose\u0107aju. \u010cak \u0107e i
\npojam zdrava hrana nestati jer ne\u0107e ozna\u010davati odre\u0111enu namirnicu i na\u0161e misli
\n\u0107e\u00a0 se\u00a0 oblikovati\u00a0 na\u00a0 nov\u00a0 na\u010din\u00a0 prema\u00a0 staroj\u00a0 Hipokratovoj\u00a0 mudrosti:\u00a0 neka\u00a0 vam
\nhrana bude lek, a lek va\u0161a hrana (460-377. pr kr).<\/p>\n
Prim. dr Branka Birovljev
\nspecijalista higijene
\nsubspecijalista iz ishrane zdravih i bolesnih ljudi<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas se sve vi\u0161e govori o hrani jer je evidentna veza ihrana-zdravlje. Svakim danom pristi\u017eu novi dokazi o pojedinim komponentama hrane ili namirnicama koja imaju blagotvoran efekat na zdravlje. Od davnina su poznata lekovita svojstva