{"id":13599,"date":"2023-06-01T09:58:01","date_gmt":"2023-06-01T08:58:01","guid":{"rendered":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/?p=13599"},"modified":"2023-06-01T10:06:52","modified_gmt":"2023-06-01T09:06:52","slug":"svetski-dan-bez-duvana-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/svetski-dan-bez-duvana-2\/","title":{"rendered":"(Latinica) Svetski dan bez duvana"},"content":{"rendered":"

Sorry, this entry is only available in Latinica<\/a> and \u040b\u0438\u0440\u0438\u043b\u0438\u0446\u0430<\/a>. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in one of the available alternative languages. You may click one of the links to switch the site language to another available language.<\/p>

<\/p>\n

\"\"<\/span><\/h1>\n

Svetska zdravstvena organizacija, zajedno sa zemljama \u010dlanicama, obele\u017eava 31. maj <\/strong>kao Svetski dan bez duvana<\/strong>. Tema ovogodi\u0161nje globalne kampanje je \u201eGajimo hranu, a ne duvan\u201c<\/strong>, koja za cilj ima isticanje dugoro\u010dne va\u017enosti uzgoja odr\u017eivih i hranljivih poljoprivrednih kultura umesto duvana, \u0161to u aktuelnom, veoma slo\u017eenom trenutku za na\u0161u planetu i dru\u0161tvo, posebno dobija na zna\u010daju.<\/span><\/p>\n

Globalna kriza kada je re\u010d o obezbe\u0111enosti hranom je u porastu \u2013 podstaknuta sukobima, klimatskim promenama, uticajima pandemije COVID-19, kao i neizbe\u017enim posledicama rata u Ukrajini. Zbog svega pomenutog, rastu cene goriva, \u0111ubriva, pa i hrane. U takvoj situaciji, uzgoj i proizvodnja duvana predstavljaju samo dodatni teret nikada re\u0161enom problemu gladi u svetu, ve\u0107 ozbiljno naru\u0161enoj \u017eivotnoj sredini i zabrinjavaju\u0107em trendu klimatskih promena.<\/span><\/p>\n

Svedoci smo da je u ovom trenutku rekordnih 349 miliona ljudi na svetu u \u010dak 79 zemalja, ugro\u017eeno usled nesigurnosti u snabdevenosti hranom, i to najvi\u0161e u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, uklju\u010duju\u0107i 30 zemalja afri\u010dkog kontinenta.<\/span><\/p>\n

Mnoge od ovih zemalja ogromne povr\u0161ine plodne zemlje koriste za uzgoj duvana umesto za gajenje drugih biljnih kultura zna\u010dajnih za ishranu svog stanovni\u0161tva. Kada se podvu\u010de crta, umesto inicijalno projektovane finansijske dobiti, ove zemlje se, dugoro\u010dno gledano, suo\u010davaju sa negativnim ekonomskim posledicama uzgoja duvana, najpre zbog \u0161tetnih efekata na zdravlje i socijalni status ljudi, u prvom redu onih koji rade na farmama duvana, kao i na \u017eivotnu sredinu, ali i zbog nepovratnih gubitaka dragocenih prirodnih resursa. Ove zemlje su, na kraju, naj\u010de\u0161\u0107e u apsurdnoj situaciji da novac koji zarade od izvoza duvana tro\u0161e na uvoz hrane za sopstveno stanovni\u0161tvo.<\/span><\/p>\n

Uzgajiva\u010di su svakodnevno izlo\u017eeni duvanskoj pra\u0161ini i pesticidima. Radnik na farmi duvana koji sadi, uzgaja i bere duvan mo\u017ee dnevno da apsorbuje u svoj organizam koli\u010dinu nikotina koja je ekvivalentna onoj sadr\u017eanoj u 50 cigareta. Pored li\u010dne izlo\u017eenosti, radnici sa farmi \u010desto nose \u0161tetne supstance kuc\u0301i na svojim telima, odec\u0301i ili obuc\u0301i, \u0161to dovodi do sekundarnog izlaganja \u0161tetnim materijama za njihove porodice, posebno za najmla\u0111e i\/ili najosetljivije me\u0111u njima.<\/span><\/p>\n

Pored neposrednih rizika po zdravlje ljudi, va\u017eno je naglasiti i da uzgoj duvana zahteva ogromne prirodne resurse, uz dodatnu upotrebu pesticida i \u0111ubriva, koji doprinose degradaciji zemlji\u0161ta. Ove hemikalije izlaze i u vodenu sredinu, zaga\u0111ujuc\u0301i jezera, reke i vodu za pic\u0301e. Imaju\u0107i u vidu koliko duvan vremenom iscrpljuje plodnost zemlji\u0161ta, jasno je da to zemlji\u0161te kasnije ima zna\u010dajno manji kapacitet za uzgoj drugih hranljivih biljnih kultura.<\/span><\/p>\n

Duvan je odgovoran za oko 5% ukupnog kr\u010denja \u0161uma, s obzirom da za njegov uzgoj drve\u0107e mora biti pose\u010deno i zemlji\u0161te o\u010di\u0161\u0107eno. Primera radi, za proizvodnju oko 300 cigareta, neophodno je \u017ertvovati jedno drvo. Sve ovo i te kako doprinosi emisiji ugljen-diokcida, odnosno progresiji klimatskih promena.<\/span><\/p>\n

Trenutno, duvan se uzgaja u preko 125 zemalja, na povr\u0161ini od oko \u010detiri miliona hektara, \u0161to je teritorija ve\u0107a od Ruande. Najve\u0107i uzgajiva\u010di lista duvana na svetu su Kina, Indija i Brazil, koje zajedno pokrivaju preko 55% ukupne teritorije pod ovom kulturom. Kako se zakonske regulative razvijenih i srednje razvijenih zemalja iz godine u godinu poo\u0161travaju, duvanska industrija vr\u0161i sve ve\u0107i uticaj na nerazvijene, prete\u017eno afri\u010dke zemlje da pove\u0107aju svoju proizvodnju duvana.<\/span><\/p>\n

U mnogim zemljama koje uzgajaju duvan, vlade daju direktne subvencije uzgajiva\u010dima. Ovi finansijski podsticaji imaju za cilj da stimuli\u0161u poljoprivrednike da uzgajaju duvan umesto drugih kultura. Kao dugoro\u010dni rezultat takvih strate\u0161kih opredeljenja, dolazi do proizvodnje ve\u0107e koli\u010dine duvana nego \u0161to ga slobodno tr\u017ei\u0161te mo\u017ee apsorbovati. U krajnjem ishodu, nasuprot po\u010detnim o\u010dekivanjima, to dovodi do smanjenja cena duvana, \u0161to ugro\u017eava kako egzistenciju poljoprivrednika, tako i bud\u017eete samih zemalja.<\/span><\/p>\n

Srbija se svrstava u 50 zemalja koje su najve\u0107i proizvo\u0111a\u010di duvana na svetu. Prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu\u00a0 (Food and Agriculture Organization – FAO<\/em>) iz 2021. godine, na\u0161a zemlja se nalazi na 42. mestu sa oko 6.500 hektara pod ovom kulturom. Pore\u0111enja radi, sli\u010dnu povr\u0161inu pod zasadom duvana ima Japan, \u010dija je teritorija od Srbije ve\u0107a vi\u0161e od 4 puta, kao i Meksiko, sa teritorijom skoro 25 puta ve\u0107om od teritorije na\u0161e zemlje. Kada je re\u010d o zemljama u okru\u017eenju, najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d je Severna Makedonija, koja se sa 16.600 hehtara nalazi na visokom 19. mestu ove liste. Vlada Severne Makedonije je 2020. potro\u0161ila oko 32 miliona ameri\u010dkih dolara na subvencije za duvan.<\/span><\/p>\n

Kampanja povodom obele\u017eavanja Svetskog dana bez duvana 2023. ima za cilj da podigne svest javnosti o zna\u010daju i mogu\u0107nostima za uzgoj alternativnih, odr\u017eivih i hranljivih useva umesto duvana, kao i da stimuli\u0161e vlade zemalja da sredstva opredeljena za podr\u0161ku uzgoju ove biljne kulture adekvatno preusmere na neke druge, korisnije i za \u010doveka i za planetu. Cilj ovogodi\u0161nje kampanje je i razotkrivanje strate\u0161kih opredeljenja duvanske industrije da ove napore za zaokretom osujeti, \u010dime daje svojevrsni doprinos produbljivanju krize koja se odnosi na neadekvatnu snabdevenost hranom u svetu.<\/span><\/p>\n

SAVET NEDELJE: \u201eHrana zdravlje \u010duva, a duvan ga kvari\u201c<\/strong><\/span><\/p>\n

Svetski dan bez duvana 2023 fin<\/a><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sorry, this entry is only available in Latinica and \u040b\u0438\u0440\u0438\u043b\u0438\u0446\u0430. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in one of the available alternative languages. You may click one of the links

Detaljnije...<\/span><\/a><\/p><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,8,9],"tags":[],"class_list":["post-13599","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogg","category-kalendar-zdravlja","category-aktuelnosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13599","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13599"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13599\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13599"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13599"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/zzzzsbg.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13599"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}