Pod dobrovoljnim poverljivim savetovanjem i testiranjem na HIV (DPST), podrazumeva se poverljiv razgovor između klijenta i savetnika koji ima za cilj da se klijent izbori sa sopstvenim brigama, stresom i/ili strahom koji je povezan sa HIV infekcijom. Taj razgovor može omogućiti osobama da prepoznaju sopstveni rizik za prenošenje HIV infekcije, da pomogne u donošenju odluke (da li se testirati ili ne) i obezbeđuje podršku u trenutku dobijananja rezultata testa na HIV. Takođe, DPST može biti važan segment tzv. pozitivne prevencije u podršci i brizi za osobe koje žive sa HIV-om, za njihove partnere, porodicu ili prijatelje.
Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV ne može se meriti, niti upoređivati ni sa jednom vrstom terapije ili bilo koje intervencije, jer predstavlja najkomforniju i najefektivniju intervenciju u prevenciji HIV/AIDS-a.

Proces savetovanja bi trebalo uvek da se sastoji od savetovanje pre i posle testiranja na HIV, ali i od kontinuiranog savetovanja dokle god postoji potreba za njim. Efekat razgovora savetnika i klijenta, u kome su dominantne komponente podrška, verovanje i poverenje, ima velike mogućnosti da kod klijenta izmeni ponašanje od rizičnog ka bezbednom.
Poznavanje HIV serostatusa može takođe pomoći ljudima da odluče da zaštite kako sebe, tako i svoje seksualne partnere od infekcije, kao i da se prevenira prenošenje HIV-a sa roditelja/majke na dete. Seropozitivne osobe mogu ranije početi sa odgovarajućom podrškom i lečenjem.

Ciljevi dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja su:
– Podsticanje promene rizičnog ponašanja klijenta ka ponašanju bez rizika za HIV infekciju
– Prevencija transmisije HIV infekcije
– Pomoć osobi da sazna svoj HIV status, a posebno kod pozitivnih rezultata pružanje podrške, rani pristup tretmanu i istinska briga za klijenta.

Da bi se klijent (pacijent) osećao dobro u jednom savetovalištu ili Centru za DPST potrebno je da već prvi kontakt sa službom koja pruža ove usluge bude u prijatnom i prijateljskom okruženju i da se klijent zaista oseća dobrodošlim.

Prostor u kome se odvija savetovanje treba da je nenapadan, topao, neutralan i funkcionalan. Savetnik svog klijenta treba uvek da pozdravi: da ustane, da se predstavi i da se rukuje. Savetnik ne treba da nosi belu, ili drugu vrstu uniforme.

Savetnici su najčešće zdravstveni radnici dodatno edukovani za rad na dobrovoljnom poverljivom savetovanju i testiranju na HIV; oni su pažljivi slušaoci, vešti u komunikaciji i “podstrekivanju” razgovora i osobe koje iskreno žele da rade na dobrovoljnom poverljivom savetovanju i testiranju na HIV. Osim neophodnih preduslova za rad na DPST-u (edukacije i istinske želje da se radi ovaj posao), dobro je kada DPST obavljaju osobe sa puno ljudske topline i bez predrasuda.

Savetovanje pre testiranja na HIV (sinonimi: «pre test savetovanje» ili «pre savetovanje») – predstavlja razgovor između savetnika i klijenta pre odluke i odlaska na testiranje.
U toku tog savetovanja savetnik bi trebalo da: obezbedi dovoljno vremena za razgovor jer on često može da bude vrlo detaljan i da se produži, da obezbedi poverljivost podataka o klijentu, da razgovara sa klijentom o razlozima za testiranje i rezultatatima koje očekuje, da proveri klijentovo razumevanje HIV-a i kako se infekcija dešava, ponudi tačne informacije o HIV-u koje mogu da mu pomognu da donese ispravnu odluku o testiranju i objasni porceduru testiranja.
U toku savetovanja savetnik bi trebalo da izbegava da: bombarduje klijenta informacijama, umanji važnost određene teme o kojoj klijent želi da razgovara, da predviđa mogući rezultat testiranja i nikada ne sme vrednovati klijenta ili njegove postupke ili da „morališe“.
Ako je klijent odustao od testiranja, savetnik takvu odluku treba da prihvati i ljubazno ponudi klijentu da ukoliko se njegova odluka promeni, uvek može ponovo doći.
Ako je odluka klijenta da želi da se testira, klijentu se izvadi mali uzorak krvi koji se testira na Ag/At na HIV.
Šta god da odluči klijent treba naglasiti da samo testiranje na HIV (bez savetovanja) nije prevencija. Glavna komponenta cele ove aktivnosti je savetovanje i ono predstavlja »prvi korak« u procesu pokretanja inicijative za smanjenje ličnog rizika za HIV infekciju.
Rezultat testa klijent dobija u toku savetovanja posle testiranja na HIV.

Savetovanje posle testiranja na HIV (sinonimi: «post test savetovanje» ili «post savetovanje») – je razgovor između savetnika i klijenta u kome savetnik klijentu saopštava rezultate testiranja.
Savetnik u toku post test savetovanja treba da obezbedi dovoljno vremena za razgovor o rezultatima testa kakav god on bio i da rezultat saopšti jasno i jednostavno bez okolišanja i kašnjenja.
Ako je rezultat negativan savetnik treba da: podseti klijenta na period prozora i da obezbedi klijentu mogućnost razgovora o tome kako može nadalje da izbegne rizik za dobijanje HIV infekcije.
Veoma je korisno demonstrirati pravilnu upotrebu kondoma a to je posebno važno kod osoba koje u ovoj aktivnosti nemaju mnogo iskustva.

Ako je rezultat testa pozitivan, savetnik treba da obezbedi klijentu vreme i mesto koje mu je potrebno da prihvati rezultat i na njega odreaguje. Zatim, treba klijentu reći da je ovo preliminaran test (ELISA test) koji se mora potvrditi i precizno objasniti sledeće korake koje klijent treba da preduzme: potvrdni test (najčešće na Infektivnoj klinici) – Western blot test (koji će ili potvrditi ili odbaciti dijagnozu HIV pozitivnosti) a zatim će se preduzeti drugi dijagnostički postupci. Veoma je važno proveriti da li klijent ima nekoga kod koga želi da ode kad čuje rezultat i gde planira da ode pošto napusti sobu (savetovalište). Potrebno je da klijent i savetnik o ovome naprave zajednički plan. Takođe, savetnik treba da kaže svom klijentu da to što je HIV pozitivan neće promeniti savetnikov odnos prema njemu i jasno mu pokazati da je uvek dobrodošao.

Tekst napisala: Prim dr sc med Mila Paunić, spec.epidemiologije i spec. zdravstvenog vaspitanja
Šefica Odeljenja za prevenciju side i PPI ZZZZ Studenata Beograd

Photo: all-free-download.com