Завод за здравствену заштиту студената Београд

95 година постојања: историјске чињенице, сећања и поштовање

Очување и унапређење здравља студентске популације један је од приоритета сваке земље која брине о својој будућности, те се у здравственој политици већине земаља света, даје приоритет овој добној/популационој групацији.

У нашој земљи студенти до навршене 26-те године живота налазе се у категорији обавезних видова здравственог осигурања са свим принадлежностима које проистичу из тога. Имајући у виду ове специфичности студентске популације, а у циљу што ефикаснијег очувања и унапређења њиховог здравственог статуса, као и санације и лечења насталих поремећаја здравља, формиран је Завод за здравствену заштиту студената, установа која под различитим називима постоји још од 1922 године.

Данас се Завод за здравствену заштиту студената у постојећој мрежи здравствених установа, налази у категорији Завода са стационаром, као општом болницом. Примарна улога ове установе је планирање, организовање и реализација превентивних програма чији су основни циљеви очување и унапређење здравља студентске популације, а затим рано откривање и ефикасно лечење студената, укључујући и стационарно лечење. У том смислу, Завод има две целине: Поликлинику и Стационар.

Поликлиника је смештена у елегантној згради на углу улица Крунске и Браће Недић а сазидана је 1923/24. године са намером тадашњих власника да то буде највећи и најсавременији приватни институт за лечење болесника на Балкану. Од тог времена па до данас у њој су непрекидно биле стациониране  различите здравствене установе, а последњих шездесетак година Завод за здравствену заштиту студената Београд.

Ова прелепа зграда доживела је судбину сличну као и многи објекти у Београду који су током бомбардовања 1941. и 1944. године били потпуно или делимично уништени.

Записи из тог времена сведоче о трагедији која се догодила 16. Априла 1944. године, када се Београд припремао да обележи највећи хришћански празник – Ускрс: „Већина становника била је тада у црквама или се спремала за свечани празнични ручак. У 11,30 часова у получасовном бомбардовању ескадриле са преко 600 великих четворомоторних бомбардера, Београд је засут „кишом тепих бомби“ (међусобно повезане бомбе) које су изазвале огромна разарања града. Само пола сата касније, у другом таласу, све се поновило.  Званично је саоштено да су „савезници гађали немачке војне објекте“ али тадашњи записи и штампа пренели су да су „погђени храмови човечности и милосрђа“ породилишта, дечја склоништа, болнице, раднички станови, домови са породицама окупљеним у свечаном расположењу око домаће трпезе, славећи Христово Васкрсење. Београд био је у рушевинама, а у згради  на углу Крунске и Браће Недић, која је тада била велико градско породилиште погинуле су 22 младе мајке породиље, 22 тек рођене бебе, троје медицинских радника и десетине младих очева и блиских рођака који су тренутно били у посети“.

Пар година након бомбардовања зграда је у већој мери обновљена, али је имала равне ивице, без тераса и украса, без косог крова, мансарде и уздигнутиг видиковца на врху. Од прве реконструкције 1946. године па наредне 3 деценије, у овој згради је било смештено више различитих здравствених установа, а од следеће реконструкције деведесетих година прошлог века, када је згради враћен спољашни изглед као у време када је била сазидана, у њој се налази само Завод за здравствену заштиту студената Београд.

 Данас са пуно снаге и труда, као симбол напретка и просперитета, у овој згради ради близу 180 медицинских и других радника Завода за здравствену заштиту студената Београд. Они брину о здрављу 120.000 академаца који студирају на београдским универзитетима. Управо због тога ова установа носи посебну одговорност јер брине о здрављу оних који представљају будућност сваке земље.

У знак поштовања и сећања на мајке и бебе које су погинуле 16. априла 1944.г. запослени Завода су желели да поставе спомен плочу, исклесану у белом камену, са натписом и нежно извајаним преломљеним и откинутим пупољком беле руже, који на потресан начин симболизује насилно прекинуте младе животе.

Маја 2017.године,

Колектив ЗЗЗЗ Студената Београд